https://lat.sputnikportal.rs/20261107/napadi-na-banke-krvi-frizidere-spustanje-aviona-sta-se-krije-iza-zapadnog-izazivanja-paranoje-1205347194.html
Napadi na banke krvi, frižidere, spuštanje aviona... Šta se krije iza zapadnog izazivanja paranoje
Napadi na banke krvi, frižidere, spuštanje aviona... Šta se krije iza zapadnog izazivanja paranoje
Sputnik Srbija
Svedoci smo kampanje za zastrašivanje ljudi koja je u službi daljeg stvaranja ratne psihoze, odnosno podrške militarizaciji zemalja Zapadne Evrope. Militarizacija je... 07.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-07T13:58+0100
2026-11-07T13:58+0100
2026-11-07T13:58+0100
svet
svet
evropa
anonimna dojava
bomba
pretnja
kampanja
zastrašivanje
francuska
velika britanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/07/1205346947_0:0:1052:593_1920x0_80_0_0_30704f37f4f4bc9ca668c4382bbcc14e.jpg
Ovako novinar Slavoljub Kačarević opisuje talas alarmantnih, pa i bizarnih incidenata koji su ovih dana potresli Evropu, uzbunili bezbednosne službe, ali građane širom kontinenta:Učestali su sajber napadi i neobične situacije sa otopljavanjem frižidera u samoposlugama ili bankama krvi, a ove nedelje je izazvano i masovno prizemljenjlje putničkih aviona širom Evrope. Da stvar bude apsurdnija, za sve se ponovo lažno optužuju Rusi i njihovi hakeri, što je poseban nivo sumanutog izazivanja masovne paranoje.Sajber udar na rashladne uređajePočetkom novembra na meti sajber napada našla su se tri postrojenja Francuskog zavoda za transfuziju krvi. Hakeri nisu provalili u centralne baze podataka, već su kompromitovali spoljnog dobavljača rashladne opreme, preko kojeg su daljinski pokušali da podignu temperaturu u komorama sa -30 na ekstremnih 110 stepeni, kako bi uništili zalihe krvi i krvne plazme.Ovakav udar na rashladne uređaje nije prvi. Hakeri su posle zatvaranja supermarketa u Parizu, sredinom oktobra, podigli temperaturu u mnogim rashladnim uređajima na 50 stepeni Celzijusa. Serija istih sabotaža dogodila se početkom novembra u supermarketima širom Švedske, Belgije, Luksemburga, Irske, Estonije i Holandije.Lažne dojave o bombama na nebu i zemljiGotovo istovremeno, evropski avio saobraćaj paralisan je u masovnom talasu lažnih dojava o bombama. Putnički avioni, 25 letelica, prinudno je prizemljeno ili preusmereno na rutama od Irske do Bugarske. U nizu slučajeva aktivirani su najviši ratni protokoli, pa su civilne letelice u vazduhu presretali i pratili vojni borbeni avioni Italije, Francuske i Bugarske, pre nego što je utvrđeno da su sve pretnje bile lažne.Opsada medija u Irskoj i Velikoj BritanijiBezbednosni pritisak prelio se i na informativni sektor. Zgrade irskog javnog servisa RTE u Dablinu evakuisane su nakon što je redakciji, uz još nekoliko desetina medijskih kuća širom Irske i Velike Britanije, poput britanskog Skaja koji je takođe potvrdio bezbednosnu pretnju, stigao preteći imejl o postavljenoj bombi.Ni u jednom od nabrojanih slučajeva niko nije preuzeo odgovornost za pretnju ili sajber napad. Stručnjaci za bezbednost slažu se u oceni da ovi događaji predstavljaju školski primer hibridnog ratovanja, gde se umesto klasičnog oružja koriste sajber-napadi, sabotaže infrastrukture i koordinisane kampanje dezinformacija sa ciljem da se poseju panika, strah i nepoverenje.Iza svega stoje zli RusiPrema ocenama zapadnih obaveštajnih službi i bezbednosnih instituta, strategija iza ovih napada jeste "destabilizacija Evrope iznutra". Tvrde napadači, stvaranjem stalnog osećaja krize i nesigurnosti, žele da nateraju građane da izgube veru u sposobnost svojih vlada da ih zaštite, čime se slabi jedinstvo i otvara prostor za političke pritiske.Kačarević, međutim, tvrdi upravo suprotno, da su sve ove „napade“ organizovale same države u kojima su se i dogodili:Sejanje straha - licencirani metod ZapadaRat u kome je psihološki efekat glavno oružje odavno je počeo, a primarni cilj mu je psihološko iscrpljivanje stanovništva. Poslednji događaji pokazali su i jednu novinu, ranjivost "pametnih" sistema. Slučaj sa bankama krvi u Francuskoj pokazao je novu fazu u kojoj se digitalna povezanost (IoT - Internet stvari) koristi kao oružje. Hakeri više ne moraju da kradu podatke, dovoljno je da promene temperaturu na termostatu i unište resurse koji znače život.Sejanje straha je, smatra Kačarević postalo patentirani, licencirani metod, jedno od sredstava savremenog upravljanja zapadnim društvima:Programirano smenjivanje elitaKada je reč o Francuskoj, ali i Belgiji, naš sagovornik kaže da su s jedne strane objašnjivi očiglednim padom životnog standarda, ali i uopšte društvene sigurnosti i raznih prava na koja su ti narodi navikli u prethodnim decenijama, a koja sada postepeno gube. Pogađa ih talas protesta koje, razumljivo, predvode mladi.„Međutim, ima i atraktivnijih objašnjenja, jedno od njih je da vladari sveta povremeno menjaju političke elite, jer je to dobro, jer je potrebno. Pojedini smatraju da je ovo možda talas smišljenog, da kažemo, programiranog smenjivanja političkih elita, koje će se očigledno dogoditi u zapadnim zemljama ove ili sledeće godine. Videćemo sigurno velike promene na vrhu tih država. Čemu će voditi, to ćemo videti“.Odbrana nije nemogućaUpitan kako živeti u ratu gde je psihološki efekat, sejanje straha, glavno oružje koje se preliva i preko država u kojima se odvija, stvarajući efekat da niko od nas nije siguran, ni u bolnici, ni na nebu, ni na zemlji, Kačarević kaže da smo očigledno ušli u epohu velike društvene i uopšte nesigurnosti, svakog mogućeg tipa.Na to se na neki način moramo priviknuti, zato što onaj ko nam garantuje neku stabilnost i sigurnost uglavnom je ili prevarant ili ne zna šta priča."Pošto su nestabilnost, nesigurnost, odnosno proizvodnja masovnog straha, postale jedna masovna pojava. Ima razne izvore i uzroke, da ne nabrajamo mnogo, ali to je vidljivo. U svim zemljama, čak i u onima koje su bile simboli društvenog blagostanja i stabilnosti, sada je sve drugačije. Na to se na neki način ne može navići, ali sigurno treba shvatiti da je to epoha u kojoj živimo i da u njoj moramo da tražimo nekakve nove odgovore na tu vrstu izazova. Pre svega, moramo više da se oslanjamo na sebe i na svoje najbliže okruženje da bismo osigurali mir i sigurnost. To nije nemoguće“.Kačarević dodaje da modeli za osiguravanje mira i sigurnosti postoje u našoj, a i u drugim istorijama, da se na njih samo treba osvrnuti:„Ne možemo da očekujemo da će nam neke stranke, vrhovi vlasti ili slične društvene pojave obezbediti mir i sigurnost. Za to moramo sami da se pobrinemo i to je nešto što je sigurno jedno od mogućih uputstava za život u današnjem vremenu“, zaključuje naš sagovornik.Pogledajte i:
evropa
francuska
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, evropa, anonimna dojava, bomba, pretnja, kampanja, zastrašivanje, francuska, velika britanija, strah, psihološki rat, slavoljub kačarević, komentari i analitika, analize i mišljenja, hibridni rat
svet, evropa, anonimna dojava, bomba, pretnja, kampanja, zastrašivanje, francuska, velika britanija, strah, psihološki rat, slavoljub kačarević, komentari i analitika, analize i mišljenja, hibridni rat
Napadi na banke krvi, frižidere, spuštanje aviona... Šta se krije iza zapadnog izazivanja paranoje
Svedoci smo kampanje za zastrašivanje ljudi koja je u službi daljeg stvaranja ratne psihoze, odnosno podrške militarizaciji zemalja Zapadne Evrope. Militarizacija je u toku, ali nailazi na sve veće probleme. To vidimo kroz socijalne proteste, proteste protiv raznih oblika socijalnog propadanja na Zapadu. Svi alarmi su u službi zastrašivanja naroda.
Ovako novinar Slavoljub Kačarević opisuje talas alarmantnih, pa i bizarnih incidenata koji su ovih dana potresli Evropu, uzbunili bezbednosne službe, ali građane širom kontinenta:
Učestali su
sajber napadi i neobične situacije sa
otopljavanjem frižidera u samoposlugama ili bankama krvi, a ove nedelje je izazvano i masovno prizemljenjlje putničkih aviona širom Evrope. Da stvar bude apsurdnija, za sve se ponovo
lažno optužuju Rusi i njihovi hakeri, što je poseban nivo sumanutog izazivanja masovne paranoje.
Sajber udar na rashladne uređaje
Početkom novembra
na meti sajber napada našla su se tri
postrojenja Francuskog zavoda za transfuziju krvi. Hakeri nisu provalili u centralne baze podataka, već su kompromitovali spoljnog dobavljača rashladne opreme, preko kojeg su daljinski pokušali
da podignu temperaturu u komorama sa -30 na ekstremnih 110 stepeni, kako bi uništili zalihe krvi i krvne plazme.
Ovakav udar na rashladne uređaje nije prvi. Hakeri su posle zatvaranja supermarketa u Parizu, sredinom oktobra, podigli temperaturu u mnogim rashladnim uređajima na 50 stepeni Celzijusa. Serija istih sabotaža dogodila se početkom novembra u supermarketima širom Švedske, Belgije, Luksemburga, Irske, Estonije i Holandije.
Lažne dojave o bombama na nebu i zemlji
Gotovo istovremeno, evropski avio saobraćaj paralisan je u masovnom talasu lažnih
dojava o bombama. Putnički
avioni, 25 letelica, prinudno je prizemljeno ili preusmereno na rutama od Irske do Bugarske. U nizu slučajeva aktivirani su najviši ratni protokoli, pa su civilne letelice u vazduhu
presretali i pratili vojni borbeni avioni Italije, Francuske i Bugarske, pre nego što je utvrđeno da su sve pretnje bile lažne.
Opsada medija u Irskoj i Velikoj Britaniji
Bezbednosni pritisak prelio se i na informativni sektor. Zgrade irskog javnog servisa
RTE u Dablinu evakuisane su nakon što je redakciji, uz još nekoliko desetina medijskih kuća širom Irske i Velike Britanije, poput britanskog Skaja koji je takođe potvrdio bezbednosnu pretnju,
stigao preteći imejl o postavljenoj bombi.
Ni u jednom od nabrojanih slučajeva niko nije preuzeo odgovornost za pretnju ili sajber napad. Stručnjaci za bezbednost slažu se u oceni da ovi događaji predstavljaju školski primer hibridnog ratovanja, gde se umesto klasičnog oružja koriste sajber-napadi, sabotaže infrastrukture i koordinisane kampanje dezinformacija sa ciljem da se poseju panika, strah i nepoverenje.
Prema ocenama zapadnih obaveštajnih službi i bezbednosnih instituta, strategija iza ovih napada jeste "destabilizacija Evrope iznutra". Tvrde napadači, stvaranjem stalnog osećaja krize i nesigurnosti, žele da nateraju građane da izgube veru u sposobnost svojih vlada da ih zaštite, čime se slabi jedinstvo i otvara prostor za političke pritiske.
Kačarević, međutim, tvrdi upravo suprotno, da su sve ove „napade“ organizovale same države u kojima su se i dogodili:
„Sve što možemo čuti su gluposti koje se jednostavno povezuju u službi ubeđivanja ljudi da pretnja postoji, i to pretnja od Rusije, što bi trebalo da opravdava dalje napore u militarizaciji tih zemalja i dalje izdvajanje za rat u Ukrajini kao i razvoj vojne industrije. Transparentne su i pripreme za neke navodno buduće ratove koji će uslediti za dve, tri godine. Dakle, sve ovo jedino tako mogu da shvatim, s obzirom na ono što možemo da vidimo“.
Sejanje straha - licencirani metod Zapada
Rat u kome je psihološki efekat glavno oružje odavno je počeo, a primarni cilj mu je psihološko iscrpljivanje stanovništva. Poslednji događaji pokazali su i jednu novinu, ranjivost "pametnih" sistema. Slučaj sa bankama krvi u Francuskoj pokazao je novu fazu u kojoj se digitalna povezanost (IoT - Internet stvari) koristi kao oružje. Hakeri više ne moraju da kradu podatke, dovoljno je da promene temperaturu na termostatu i unište resurse koji znače život.
Sejanje straha je, smatra Kačarević postalo patentirani, licencirani metod, jedno od sredstava savremenog upravljanja zapadnim društvima:
„To je stvaranje i povećavanje napetosti, održavanje napetosti u društvu. Dakle, više nije dovoljno samo ono što je nekad bila tehnika koja se zvala egzistencijalni strah, da držimo ljude u panici zbog toga da će izgubiti posao, što će izgubiti stanove koji nisu otplaćeni i takve stvari. Pokazalo se da to nije dovoljno da bi se ljudi držali u pokornosti, pa se sada proizvode razne vrste napetosti i strahova koji treba da služe tome da narod prihvati i trpi i lošu vladavinu i očigledno nepopularne vlastodršce, jer se plaši nekog većeg zla, pa se samo izmišljaju razna zla“.
Programirano smenjivanje elita
Kada je reč o Francuskoj, ali i Belgiji, naš sagovornik kaže da su s jedne strane objašnjivi očiglednim padom životnog standarda, ali i uopšte društvene sigurnosti i raznih prava na koja su ti narodi navikli u prethodnim decenijama, a koja sada postepeno gube. Pogađa ih talas protesta koje, razumljivo, predvode mladi.
„Međutim, ima i atraktivnijih objašnjenja, jedno od njih je da vladari sveta povremeno menjaju političke elite, jer je to dobro, jer je potrebno. Pojedini smatraju da je ovo možda talas smišljenog, da kažemo, programiranog smenjivanja političkih elita, koje će se očigledno dogoditi u zapadnim zemljama ove ili sledeće godine. Videćemo sigurno velike promene na vrhu tih država. Čemu će voditi, to ćemo videti“.
Upitan kako živeti u ratu gde je psihološki efekat, sejanje straha, glavno oružje koje se preliva i preko država u kojima se odvija, stvarajući efekat da niko od nas nije siguran, ni u bolnici, ni na nebu, ni na zemlji, Kačarević kaže da smo očigledno ušli u epohu velike društvene i uopšte nesigurnosti, svakog mogućeg tipa.
Na to se na neki način moramo priviknuti, zato što onaj ko nam garantuje neku stabilnost i sigurnost uglavnom je ili prevarant ili ne zna šta priča.
"Pošto su nestabilnost, nesigurnost, odnosno proizvodnja masovnog straha, postale jedna masovna pojava. Ima razne izvore i uzroke, da ne nabrajamo mnogo, ali to je vidljivo. U svim zemljama, čak i u onima koje su bile simboli društvenog blagostanja i stabilnosti, sada je sve drugačije. Na to se na neki način ne može navići, ali sigurno treba shvatiti da je to epoha u kojoj živimo i da u njoj moramo da tražimo nekakve nove odgovore na tu vrstu izazova. Pre svega, moramo više da se oslanjamo na sebe i na svoje najbliže okruženje da bismo osigurali mir i sigurnost. To nije nemoguće“.
Kačarević dodaje da modeli za osiguravanje mira i sigurnosti postoje u našoj, a i u drugim istorijama, da se na njih samo treba osvrnuti:
„Ne možemo da očekujemo da će nam neke stranke, vrhovi vlasti ili slične društvene pojave obezbediti mir i sigurnost. Za to moramo sami da se pobrinemo i to je nešto što je sigurno jedno od mogućih uputstava za život u današnjem vremenu“, zaključuje naš sagovornik.
