https://lat.sputnikportal.rs/20261107/ko-se-boji-zime-jos-evropska-unija-ulazi-u-zimu-bez-gasa-ali-sa--vatrom-na-ulicama-1205226460.html
Ko se boji zime još: Evropska unija ulazi u zimu bez gasa ali sa – vatrom na ulicama
Ko se boji zime još: Evropska unija ulazi u zimu bez gasa ali sa – vatrom na ulicama
Sputnik Srbija
Deficit gasa i nafte ne čeka Evropu samo tokom ove zime, već i tokom čitave sledeće godine, a ko zna na koliko dugo. Privreda direktno utiče na ekonomiju, a... 07.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-07T19:34+0100
2026-11-07T19:34+0100
2026-11-07T19:34+0100
ekonomija
ekonomija
evropska unija (eu)
evropa
rusija
energenti
energetika
gas
nafta
zima
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199178348_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_1f1b205f2f6614df1d19f8335d36eb28.jpg
Razlog tome je to što zemlje Evropske unije nemaju dovoljno sopstvenih prirodnih resursa, a nemaju ni nova nalazišta iz kojih bi mogle da uvoze potrebne količine energenata, objašnjava za Sputnjik stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev.Generalni direktor kompanije „Ekvinor“ Anders Opedal izjavio je da je nivo zaliha gasa u evropskim skladištima pao na najniži nivo u poslednjih 15 godina, zbog čega Evropa ulazi u zimski period manje pripremljena nego inače.On je objasnio da, uporedo sa ulaganjima u energetsku tranziciju i obnovljive izvore energije, evropski partneri shvataju da prirodni gas još dugo neće imati alternativu, zbog čega nastoje da obezbede dovoljne količine ovog energenta do završetka energetske tranzicije.Evropa nema kudOd 2022. godine, kada je počeo sukob između Ruske Federacije i Ukrajine, energetska orijentacija Evrope ka Sjedinjenim Američkim Državama i Bliskom istoku bila je u ekspanziji, kaže Obrknežev. Naravno, to je podrazumevalo nabavku po višim cenama i uz pravljenje novih terminala, jer gasna i naftna infrastruktura evropskog kontinenta nisu bile na nivou koji je mogao da prihvati celokupne količine gasa.On objašnjava da u svetu sada postoji deficit od 22 do 23 odsto sirove nafte, uz približno 17 odsto deficita gasa, ukoliko se u obzir uzme i bliskoistočni gas. Kada je reč o Ruskoj Federaciji, ona je pronašla nove puteve, odnosno kupce, pre svega u centralnoj, južnoj i istočnoj Aziji.Bumerang efekat sankcija RusijiObrknežev smatra da će, kroz određeni vremenski period, kada u EU apsolutno shvate da za njihove ekonomije, za njihove privrede, a od privrede sve zavisi, i da za status njihovih građana više ne mogu da crpe nikakve zalihe iz drugih delova sveta, kao i da SAD ne mogu da im isporučuju potrebne količine gasa, da će ponovo otvoriti određene pravce snabdevanja iz Ruske Federacije.Buduće snabdevanje Evrope energentima zavisiće od toga da li će Ruska Federacija to uopšte želeti i po kojoj ceni će biti spremna da im isporučuje gas, jer je ovakva situacija za Evropu na duži vremenski period neodrživa. Kazna sa uvođenje sankcija Rusiji sada se vraća Evropskoj uniji poput bumeranga, zaključuje Obrknežev.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261102/otkucava-sat-svajcarska-pokazatelj-sloma-evrope--narod-bankara-tek-cekaju-pravi-sukobi-1205195785.html
evropa
ruska federacija
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
ekonomija, evropska unija (eu), evropa, rusija, energenti, energetika, gas, nafta, zima, ruska federacija, sankcije, amerika, analize i mišljenja
ekonomija, evropska unija (eu), evropa, rusija, energenti, energetika, gas, nafta, zima, ruska federacija, sankcije, amerika, analize i mišljenja
Ko se boji zime još: Evropska unija ulazi u zimu bez gasa ali sa – vatrom na ulicama
Deficit gasa i nafte ne čeka Evropu samo tokom ove zime, već i tokom čitave sledeće godine, a ko zna na koliko dugo. Privreda direktno utiče na ekonomiju, a ekonomija na svakog pojedinca u zemlji. Iz tog razloga, protesti koji bukte širom Evrope sada polako dobijaju socijalni karakter, a na njih sve više utiče energetski status čitave zemlje.
Razlog tome je to što zemlje Evropske unije nemaju dovoljno sopstvenih prirodnih resursa, a nemaju ni nova nalazišta iz kojih bi mogle da uvoze potrebne količine energenata, objašnjava za Sputnjik stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev.
Generalni direktor kompanije „Ekvinor“ Anders Opedal izjavio je da je
nivo zaliha gasa u evropskim skladištima pao na najniži nivo u poslednjih 15 godina, zbog čega Evropa ulazi u zimski period manje pripremljena nego inače.
On je objasnio da, uporedo sa ulaganjima u energetsku tranziciju i obnovljive izvore energije, evropski partneri shvataju da prirodni gas još dugo neće imati alternativu, zbog čega nastoje da obezbede dovoljne količine ovog energenta do završetka energetske tranzicije.
Od 2022. godine, kada je počeo sukob između Ruske Federacije i Ukrajine, energetska orijentacija Evrope ka Sjedinjenim Američkim Državama i Bliskom istoku bila je u ekspanziji, kaže Obrknežev. Naravno, to je podrazumevalo nabavku po višim cenama i uz pravljenje novih terminala, jer gasna i naftna infrastruktura evropskog kontinenta nisu bile na nivou koji je mogao da prihvati celokupne količine gasa.
Iznenađenje ove godine došlo je krajem februara, kada je izbio sukob na Bliskom istoku, a dovelo je do saznanja da Evropa više ne može da prima katarski komprimovani gas. Što se tiče isporuka iz Sjedinjenih Američkih Država, one se polako smanjuju iz razloga što su i same SAD uvozile naftu i gas sa Bliskog istoka, a zatim ih izvozile ka Evropi. Pored toga, isporučivale su Evropi i iz sopstvenih zaliha, u koje su ubrizgavane ogromne količine gasa i nafte. Eksploatacija u SAD jeste na najvišem mogućem nivou do sada, zapravo istorijskom, ali ni one nemaju tolike količine gasa i nafte koje mogu da isporuče samoj Evropi, kaže Obrknežev za Sputnjik.
On objašnjava da u svetu sada postoji deficit od 22 do 23 odsto sirove nafte, uz približno 17 odsto deficita gasa, ukoliko se u obzir uzme i bliskoistočni gas. Kada je reč o Ruskoj Federaciji, ona je pronašla nove puteve, odnosno kupce, pre svega u centralnoj, južnoj i istočnoj Aziji.
Već 2022. godine određene zemlje Evropske unije ušle su u recesiju i nesnađenost. Tada je došlo i do ekonomske nesigurnosti, a zatim i do inflacije i, naravno, porasta cena energenata za domaćinstva. Novi energetski udar, koji se dogodio u februaru ove godine, nije dao dovoljno vremena evropskim državama da se snađu i prilagode novonastaloj situaciji, a uz to, veliki problem predstalja i činjenica da Evropa nema novih energetskih izvorišta da bi samu sebe snabdela.
Bumerang efekat sankcija Rusiji
Obrknežev smatra da će, kroz određeni vremenski period, kada u EU apsolutno shvate da za njihove ekonomije, za njihove privrede, a od privrede sve zavisi, i da za status njihovih građana više ne mogu da crpe nikakve zalihe iz drugih delova sveta, kao i da SAD ne mogu da im isporučuju potrebne količine gasa, da će ponovo otvoriti određene pravce snabdevanja iz Ruske Federacije.
Ruska Federacija ima apsolutno pravo da jednostavno ne dozvoli isporuku gasa ka Evropi. Može samostalno da odredi cenu gasa, koja ne mora nužno da bude berzanska. Dakle, to sada već može da bude jedna vrsta kažnjavanja Evropske unije zbog ranije uvedenih sankcija Ruskoj Federaciji.
Buduće snabdevanje Evrope energentima zavisiće od toga da li će Ruska Federacija to uopšte želeti i po kojoj ceni će biti spremna da im isporučuje gas, jer je ovakva situacija za Evropu na duži vremenski period neodrživa. Kazna sa uvođenje sankcija Rusiji sada se vraća Evropskoj uniji poput bumeranga, zaključuje Obrknežev.
