Mesnim nareskom protiv Rusije! Evropa smislila originalan način da „pobedi“ haos koji je razara
© AP Photo / Virginia Mayo
Pratite nas
Izazivanjem straha, nesigurnosti i panike, vlasti zemalja Evropske unije pokušavaju da skrenu pažnju narodu s krize i haosa koji vlada širom Evrope. Homogenizacijom stanovništva u cilju odbrane od imaginarnog neprijatelja i njegove imaginarne agresije, situacija u društvu bi se, makar na kratko, umirila i stabilizovala.
Ovako filozof i publicista Mario Kalik komentariše nove smernice Evropske komisije kojim se građani EU pozivaju da se bolje pripreme za eventualne vanredne situacije i katastrofe.
Priprema podrazumeva nabavku zaliha hrane, vode i osnovnih potrepština dovoljnih za preživljavanje tokom prva tri dana, odnosno dok ne stigne organizovana pomoć nadležnih službi - od mesnog nareska, do salame, vode i sredstava za higijenu. Ostaje nejasno kakva to opasnost preti zemljama članicama i odakle, budući da su one te koje godinama zveckaju oružjem. Kiša koja još nije pala, zemljotres koji se još nije dogodio ili mećava koja još nije počela da duva teško da zavređuju sastančenje, planiranje i diskutovanje na najvišem nivou Evropske unije. Paranoja je zavladala ili namerno pokušavaju da poseju paniku i da nastave da vladaju strahom.
Ipak, smernice za preživljavanje je na Evropskom forumu civilne zaštite u Briselu predstavila evropska komesarka za pripravnost i upravljanje krizama Hadža Lahbib. Ona je istakla da u kriznim trenucima prvi sati predstavljaju ključnu razliku i da svaki građanin mora da zna kako da zaštiti svoju porodicu i pomogne drugima. Nije samo rekla od čega se brane i ko ih napada, ali je zato dramatično naglasila da pripreme za eventualnu katastrofu počinju u domovima, školama i lokalnim zajednicama. Pored ovoga, Evropska komisija je predložila i uvođenje zvaničnog Evropskog dana pripravnosti, koji bi se svake godine obeležavao 23. oktobra, počevši od 2027. godine.
Psihološka diverzija
Kalik podseća da su evropske zemlje već najavljivale napad na Kalinjingrad, a da im je Ruska Federacija jasno odgovorila kako će u tom slučaju reagovati. Iz tog razloga, čelnici EU sada obaveštavaju stanovništvo da se pripremi za potencijalnu ratnu situaciju. Ukoliko na kraju i ne dođe do samog napada, uvođenje ratne psihoze među stanovništvo poslužiće drugoj svrsi, kaže naš sagovornik.
Postoje dva moguća objašnjenja za tu retoriku. Jedno je da se Evropa sprema za rat sa Rusijom, odnosno za napad na Rusiju. Jasno je da Rusija neće napasti zemlje Evropske unije bez opravdanog razloga, odnosno isključivo u slučaju samoodbrane. To je više puta ponovljeno i predstavlja jasan stav ruskog rukovodstva, ali se uprkos tome proizvodi ta fiktivna pretnja o napadu Rusije na Evropsku uniju, kako bi se stvorila slika da se EU tobože brani. Onda se ove mere predstavljaju kao deo odbrane od tog imaginarnog prvog ruskog udara, dok je situacija u realnosti potpuno obrnuta, kaže Kalik za Sputnjik.
On dodaje da postoji niz drugih pokazatelja koji ilustruju realnu situaciju na terenu i oslikavaju ko koga zapravo želi da napadne. Povećavaju se vojni budžeti najvećih članica Evropske unije, poput Nemačke i Francuske, a Nemačka čak otvoreno govori o ambiciji da izgradi najveću konvencionalnu vojsku u Evropi, da udvostruči broj vojnika, naoružanja i vojne infrastrukture.
Pored toga, donose se brojni zakoni protivno volji građana, koji većinski ne podržavaju ideju ulaska u rat sa Rusijom. Nemačka se opet javlja kao dobar primer, budući da su nakon pobede antiratno nastrojene stranke AFD u pojedinim istočnim delovima zemlje, doneti zakoni i skovani planovi kako bi se njihova ovlašćenja zaobišla.
To je jedna dimenzija. Druga je, naravno, činjenica da se kriza, koju je upravo izazvala ta ratoborna i autodestruktivna politika EU, sada vraća kao bumerang. Ta politika je samo povećala postojeće probleme i produbila već prisutno nezadovoljstvo, a donela je i nove probleme koji ranije nisu postojali, barem ne u toj meri, pre početka Specijalne vojne operacije. Ekonomska kriza se produbljuje, socijalni standard opada. Vidimo šta se dešava širom Evrope, kakav haos vlada, da protesti izbijaju na sve strane, kako u samoj Nemačkoj, tako i u drugim zemljama Evropske unije. To su često i antiratni protesti, kao i protesti mladih koji traže ulaganja u obrazovanje, a ne u ratnu mašineriju.
Naš sagovornik takođe podvlači da sada i evropske elite pokušavaju nekako da se održe na pozicijama, te da je ovo, u suštini, sve vreme borba za očuvanje vlasti onih koji su vladali decenijama, praktično od osnivanja Evropske unije. Ovo je i borba za očuvanje postojeće strukture i establišmenta pred naletom nekih drugih snaga koje jačaju, bilo da je reč o radikalnoj levici ili radikalnoj desnici.
Ujedinjeni protiv nepostojećeg neprijatelja
Kada je reč o unutrašnjem aspektu izazivanja masovne histerije i ratne psihoze kod sopstvenog naroda, njegov jedini cilj je upravo to stanovništvo. Cilj je, tvrdi Kalik, da se skrene pažnja sa sve lošije ekonomske i socijalne situacije, da se stanovništvo mobiliše. Na taj način pokušavaju da ih homogenizuju i ujedine svoje građanstvo, koje je sve više podeljeno, buntovno i sklono protestima.
To je neki manevar koji će oni pokušati, ali nisam siguran da će im proći. S obzirom na sve okolnosti, ne verujem da je stanovništvo za to raspoloženo, čak ni u Nemačkoj, ni u drugim zemljama koje su, kada je reč o njihovim elitama i rukovodstvima, najratobornije. Ne verujem da su građani spremni za rat i ratnu politiku. Ali to je ono što njihove elite žele.
Čak i da dođe do eventualnog napada na Rusiju, to ne bi moglo da se završi uspešno po Evropsku uniju. U tom slučaju bi dobili žestok odgovor i izgubljen rat, što bi samo još produbilo već postojeće negativne stvari u zemljama EU. Sledstveno tome, došlo bi do raspada Evropske unije, kao i do preispitivanja unutrašnjih poredaka u državama članicama, a nikakva „torba za tri dana“ im tada ne bi pomogla, zaključuje Kalik.
Pogledajte i:
