https://lat.sputnikportal.rs/20261105/brisel-pali-fitilj-radimo-zajedno-sa-ukrajinom-rusija-olivera-ikodinovic-1205291280.html
Brisel pali fitilj: „Radimo zajedno sa Ukrajinom“
Brisel pali fitilj: „Radimo zajedno sa Ukrajinom“
Sputnik Srbija
Evropska unija, pod izgovorom osiguravanja bezbedne plovidbe i zaštite trgovačkih brodova u Crnom moru, pokušava da obezbedi logistički koridor i lakši... 05.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-05T22:37+0100
2026-11-05T22:37+0100
2026-11-05T22:37+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
evropska unija (eu)
nato
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0c/1131502929_3:0:810:454_1920x0_80_0_0_ffaeee59ca4cef668d674c46dfdf4031.jpg
On je to izjavio povodom rezolucije Evropskog parlamenta kojom se EU poziva da razmotri mogućnost pokretanja pomorske vojne operacije u Crnom moru.On napominje da u Evropi već postoji program „Radimo zajedno sa Ukrajinom“, dok se sada razmatra pokretanje nove inicijative koja bi garantovala bezbednost isporuke robe Ukrajini, kao i izvoza ukrajinskih žitarica, suncokreta i proizvoda rudarsko-prerađivačkih kombinata u zemlje Evropske unije.„S jedne strane, to izgleda kao neka vrsta mirovne inicijative, ali s druge strane jasno je da je reč o još jednom koraku ka eskalaciji sukoba između evropskog dela NATO-a i Ruske Federacije. Nemamo iluzija da teretni brodovi koji plove ka Ukrajini prvenstveno prevoze vojnu pomoć, a ne humanitarni teret o kome govori Evropa. Sekundarne detonacije tereta koje nastaju kada su takvi teretni brodovi pogođeni, pokazuju da se u Ukrajinu pod maskom humanitarne pomoći doprema i vojni teret. Stoga, Rusija neće gajiti nikakve iluzije po tom pitanju“, naglasio je Leonkov.Ekspert ocenjuje da bi Rusija, u slučaju realizacije ovakve inicijative, mogla da proglasi legitimnim vojnim ciljevima brodove koji budu plovili ka ukrajinskim lukama, poput Odese i Iljičevska, te da bi Evropska unija morala da bude svesna mogućih posledica takve odluke.Brisel gura saveznike u opasnu igru s MoskvomGovoreći o ulozi crnomorskih država u uspostavljanju pomorskih transportnih koridora, on ističe da Rumunija i Bugarska, za razliku od Turske, imaju ograničene vojnopomorske kapacitete i do sada nisu učestvovale u pratnji ovakvih brodova. Podseća i da su se ove zemlje distancirale od učešća u takozvanom Sporazumu o žitu, iako je Rusija predlagala inspekciju teretnih brodova koji plove ka ukrajinskim lukama.„Evropske zemlje su to ignorisale, pa čak ni napadi ukrajinskih bespilotnih čamaca na plovila registrovana u Turskoj, Bugarskoj ili Rumuniji, koja su plovila pod drugim zastavama, nisu ih podstakli da preduzmu bilo kakve mere za osiguravanje bezbednosti pomorskog saobraćaja. Međutim, kada je ukrajinska logistika počela da se urušava i kada se Ukrajina našla u tzv. pomorskoj blokadi, ove zemlje su se iznenada uznemirile. Ali, najverovatnije, ni Rumunija ni Bugarska neće želeti direktno da se sukobe sa Ruskom Federacijom. EU bi mogla da im obeća sveopštu podršku jer je njima najvažnije da ih uvuku u tu avanturu, a šta će posle biti – to će se videti. Takva razmišljanja su prisutna među onim zemljama Evropske unije koje predstavljaju ‘partiju rata’“, istakao je vojni ekspert.Leonkov smatra da su na ovakvu odluku uticali i rezultati izbora u SAD, jer evropske zemlje veruju da će sada, zahvaljujući većini demokrata u Kongresu i Senatu, „imati veću slobodu delovanja i da će moći da čine sve ono što im je zabranjivano tokom Trampovog mandata“. Ipak, ekspert upozorava da bi takva procena mogla da se pokaže kao ozbiljna greška sa nesagledivim posledicama po evropske zemlje.Na pitanje kakve bi protivmere Moskva mogla da preduzme u slučaju praktične realizacije ovakve inicijative Evropske unije Leonkov navodi da bi Rusija, pored diplomatskih i vojnih upozorenja, mogla da pojača aktivnosti svojih bespilotnih letelica u Crnom moru, što predstavlja, kako je rekao, dodatnu potvrdu da se Rusija ne šali i ne govori u prazno kada je reč o inicijativama koje predlaže Evropska unija.Podsetimo, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se EU poziva da razmotri pokretanje vojno-pomorske operacije u Crnom moru, kao i da u saradnji sa NATO-om pomogne Rumuniji i Bugarskoj u otkrivanju i praćenju neprijateljskih dronova koji ugrožavaju pomorski saobraćaj.
https://lat.sputnikportal.rs/20260721/odesa--poslednji-ukrajinski-prozor-ka-moru-rusija-olivera-ikodinovic-1201555472.html
ukrajina
crno more
turska
bugarska
rumunija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), nato, ukrajina, crno more, turska, bugarska, rumunija, brodovi
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), nato, ukrajina, crno more, turska, bugarska, rumunija, brodovi
Brisel pali fitilj: „Radimo zajedno sa Ukrajinom“
Evropska unija, pod izgovorom osiguravanja bezbedne plovidbe i zaštite trgovačkih brodova u Crnom moru, pokušava da obezbedi logistički koridor i lakši transport oružja i vojne tehnike Ukrajini, ocenjuje ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov uz upozorenje da bi to moglo da dovede do direktnog zaoštravanja odnosa sa Rusijom.
On je to izjavio povodom rezolucije Evropskog parlamenta kojom se EU poziva da razmotri mogućnost pokretanja pomorske
vojne operacije u Crnom moru.
„Akcije Evropske unije ograničene su tzv. Konvencijom iz Montrea, čiji je regulator Turska. Turska je članica NATO-a, ali je uprkos tome činila sve da Crno more ne postane poprište direktnog sukoba između NATO bloka i Ruske Federacije. Takođe, Turska je više puta pokretala pitanje potrebe za organizovanjem bezbedne plovidbe. Smatram da je Evropska unija, imajući u vidu takve izjave Turske, u tome prepoznala priliku da uspostavi mehanizam za nesmetano snabdevanje Ukrajine naoružanjem i vojnom tehnikom, uz pratnju brodova koji plove ka lukama Odese, Iljičevska i drugim ukrajinskim lukama, u pratnji ratnih brodova NATO-a“, kaže Leonkov.
On napominje da u Evropi već postoji program „Radimo zajedno sa Ukrajinom“, dok se sada razmatra pokretanje nove inicijative koja bi garantovala bezbednost isporuke robe Ukrajini, kao i izvoza ukrajinskih žitarica, suncokreta i proizvoda rudarsko-prerađivačkih kombinata u zemlje Evropske unije.
„S jedne strane, to izgleda kao neka vrsta mirovne inicijative, ali s druge strane jasno je da je reč o još jednom koraku ka eskalaciji sukoba između evropskog dela NATO-a i Ruske Federacije. Nemamo iluzija da teretni brodovi koji plove ka Ukrajini prvenstveno prevoze vojnu pomoć, a ne humanitarni teret o kome govori Evropa. Sekundarne detonacije tereta koje nastaju kada su takvi teretni brodovi pogođeni, pokazuju da se u Ukrajinu pod maskom humanitarne pomoći doprema i vojni teret. Stoga, Rusija neće gajiti nikakve iluzije po tom pitanju“, naglasio je Leonkov.
Ekspert ocenjuje da bi Rusija, u slučaju realizacije ovakve inicijative, mogla da proglasi legitimnim vojnim ciljevima brodove koji budu plovili ka ukrajinskim lukama, poput Odese i Iljičevska, te da bi Evropska unija morala da bude svesna mogućih posledica takve odluke.
Brisel gura saveznike u opasnu igru s Moskvom
Govoreći o ulozi crnomorskih država u uspostavljanju pomorskih transportnih koridora, on ističe da Rumunija i Bugarska, za razliku od Turske,
imaju ograničene vojnopomorske kapacitete i do sada nisu učestvovale u pratnji ovakvih brodova. Podseća i da su se ove zemlje distancirale od učešća u takozvanom Sporazumu o žitu, iako je Rusija predlagala inspekciju teretnih brodova koji
plove ka ukrajinskim lukama.
„Evropske zemlje su to ignorisale, pa čak ni napadi ukrajinskih bespilotnih čamaca na plovila registrovana u Turskoj, Bugarskoj ili Rumuniji, koja su plovila pod drugim zastavama, nisu ih podstakli da preduzmu bilo kakve mere za osiguravanje bezbednosti pomorskog saobraćaja. Međutim, kada je ukrajinska logistika počela da se urušava i kada se Ukrajina našla u tzv. pomorskoj blokadi, ove zemlje su se iznenada uznemirile. Ali, najverovatnije, ni Rumunija ni Bugarska neće želeti direktno da se sukobe sa Ruskom Federacijom. EU bi mogla da im obeća sveopštu podršku jer je njima najvažnije da ih uvuku u tu avanturu, a šta će posle biti – to će se videti. Takva razmišljanja su prisutna među onim zemljama Evropske unije koje predstavljaju ‘partiju rata’“, istakao je vojni ekspert.
Leonkov smatra da su na ovakvu odluku uticali i rezultati izbora u SAD, jer evropske zemlje veruju da će sada, zahvaljujući većini demokrata u Kongresu i Senatu, „imati veću slobodu delovanja i da će moći da čine sve ono što im je zabranjivano tokom Trampovog mandata“. Ipak, ekspert upozorava da bi takva procena mogla da se pokaže kao ozbiljna greška sa nesagledivim posledicama po evropske zemlje.
Na pitanje kakve bi protivmere Moskva mogla da preduzme u slučaju praktične realizacije ovakve inicijative Evropske unije Leonkov navodi da bi Rusija, pored diplomatskih i vojnih upozorenja, mogla da pojača aktivnosti svojih bespilotnih letelica u Crnom moru, što predstavlja, kako je rekao, dodatnu potvrdu da se Rusija ne šali i ne govori u prazno kada je reč o inicijativama koje predlaže Evropska unija.
„Ako Evropska unija ode predaleko, naš predsednik je rekao da smo spremni za takvu vrstu eskalacije, a da li je Evropa spremna za to — to je već drugo pitanje“, zaključio je Leonkov.
Podsetimo, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se EU poziva da razmotri pokretanje vojno-pomorske operacije u Crnom moru, kao i da u saradnji sa NATO-om pomogne Rumuniji i Bugarskoj u otkrivanju i praćenju neprijateljskih dronova koji ugrožavaju pomorski saobraćaj.
