https://lat.sputnikportal.rs/20260721/odesa--poslednji-ukrajinski-prozor-ka-moru-rusija-olivera-ikodinovic-1201555472.html
Odesa — poslednji ukrajinski prozor ka moru
Odesa — poslednji ukrajinski prozor ka moru
Sputnik Srbija
Odesa je za Rusiju jedan od ključnih strateških ciljeva koji bi joj omogućio snažniju kontrolu nad crnomorskim prostorom i veći uticaj u regionu, a za Ukrajinu... 21.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-21T22:25+0200
2026-07-21T22:25+0200
2026-07-21T22:25+0200
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja
svet
ukrajina
odesa
zapad
oružje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/07/1136239593_0:440:2079:1609_1920x0_80_0_0_7da7b051e1243caabaece997955ded6c.jpg
Prema njegovim rečima, gubitak Odese bi za Ukrajinu predstavljao snažan vojni i ekonomski udarac, dok bi Rusiji doneo veliku geopolitičku pobedu.Gubitak tog grada značajno bi ograničio njene mogućnosti za trgovinu, izvoz robe i dopremanje vojne pomoći, dok bi kontrola Odese Rusiji donela značajnu prednost u regionu, jer bi povećala njen uticaj u Crnom moru i regionu Dunava.Matvijčuk navodi da Odesa ima veliki strateški značaj za Kijev zbog svog položaja na Crnom moru i činjenice da „odeski pravac predstavlja jedini preostali izlaz Ukrajine na to more“.Odesa i njene luke imaju veliki značaj za ukrajinsku vojnu logistiku i ekonomiju, jer je pre rata oko 90 odsto ukrajinskog poljoprivrednog izvoza išlo preko morskih luka.U tom kontekstu, zabrinutost Kijeva i zapadnih saveznika je razumljiva, jer poljoprivredni izvoz čini više od polovine izvoznih prihoda Ukrajine i premašuje 20 milijardi dolara godišnje, dok morski koridor ostaje glavni kanal za njegovu realizaciju - oko 90 odsto ukupnog izvoza. To znači da bi narušavanje rada transportnog čvorišta u Odesi ograničilo glavni izvor deviznih prihoda, neophodnih Kijevu za finansiranje kako vojnih troškova, tako i osnovnih socijalnih obaveza.Kako tvrde zapadni mediji, za Ukrajinu izvozni put preko Crnog mora praktično nema alternativu. Da bi se zamenio jedan brod za prevoz žitarica kapaciteta 200.000 tona, koji može da se utovari samo u dubokovodnoj luci, bilo bi potrebno oko 10.000 kamiona.Matvijčuk navodi da Odesa ima veliki značaj i za zapadne zemlje, a posebno izdvaja interesovanje Velike Britanije, koja je uspostavila dva važna punkta u regionu — u Očakovu, nekadašnjem sovjetskom centru za pomorsku kontrolu, i u Izmailu, koji, prema njegovim rečima, predstavlja važnu kontrolnu tačku za nadzor nad akvatorijom Crnog mora.Na tim lokacijama postavljeni su radarski sistemi, centri za obuku inženjera za pomorsko miniranje, kao i baze za bespilotne čamce koji se „koriste za napade na ruske gasne platforme, brodove i infrastrukturu za transport energenata ka Evropi“.„Odesa danas ima veliki značaj. Francuzi takođe pokazuju veliko interesovanje za taj grad. Tokom poslednjih 200 godina oni su želeli da zauzmu Odesu kako bi kontrolisali crnomorske luke. Rumunija je tokom Drugog svetskog rata okupirala Odesu i sada bi htela ponovi to iskustvo, jer smatra da su Besarabija i Odeska oblast istorijske teritorije Rumunije koje bi želeli ponovo da vrate“, navodi Matvijčuk.Matvijčuk navodi da je cilj ruske strategije potpuna izolacija Odese i ukrajinskog crnomorskog priobalja kako bi se onemogućile isporuke oružja i vojne tehnike morskim putem. Drugim rečima, ukoliko bi Ukrajina izgubila pristup Crnom moru, to bi za nju imalo dalekosežne ekonomske i vojne posledice.„Jasno se uočava tendencija koja se razvila tokom poslednjih meseci, a koju je najavio vrhovni komandant Putin — da se pristupa potpunoj izolaciji crnomorskih plovnih pravaca, a posebno akvatorije Odese od svetskih pomorskih ruta, s ciljem da se tim putem prekinu isporuke oružja i vojne tehnike Ukrajini. Drugo, ako zaista rešimo problem i odsečemo Ukrajinu od Crnog mora, Ukrajina će izgubiti značaj za Evropu i ceo svet koji je podržava. Prosto im neće biti potrebna. Ukrajina neće moći da uvozi vojnu tehniku i oružje, niti da izvozi žito. Postaće kopnena država sa svim posledicama koje iz toga proizilaze“, kaže pukovnik Matvijčuk.Odesa — simbol „ruskog sveta“Borba za ovaj grad ima, osim vojnog, i veliki politički, simbolički i istorijski značaj za obe strane.Odesa, osnovana 1794. godine ukazom ruske carice Katarine Velike, nastala je kao vojno-trgovačka luka na obali Crnog mora. Tokom perioda Ruske Imperije grad je imao značajnu ulogu u okviru oblasti poznate kao Novorusija i razvio se u jedan od najvažnijih ekonomskih, kulturnih i pomorskih centara regiona.„Ako sagledamo istoriju Odese, to je grad koji je u potpunosti povezan sa ruskom vojskom, ruskom herojskom tradicijom i slavom. Postoji čak legenda da je samu luku Odese otkrio čuveni vojskovođa Aleksandar Suvorov tokom borbi protiv Turske na obalama Crnog mora. On je otkrio i predložio izgradnju grada. Odesu je tako nazvala Katarina Druga, ruska carica. Ime Odesa je grčkog porekla. Taj grad nikada nije bio ukrajinski, već je uvek bio internacionalan i povezan sa Rusijom — Ruskom imperijom, Sovjetskim Savezom i Ruskom Federacijom. To je bio grad ruske slave, grad-heroj Drugog svetskog rata – naši momci su je branili od rumunskih i Hitlerovih snaga“, kaže Matvijčuk.Posle raspada Ruske imperije i građanskog rata, sovjetska vlast je 1922. godine stvorila Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku (USSR) kao jednu od republika Sovjetskog Saveza. Odesa je tada postala deo sovjetske Ukrajine.„Danas Odesa ima dva značaja. Za Ukrajinu je to principijelna pozicija pred Zapadom — dokaz da oni mogu nešto da urade i da se brane, a za nas je to pitanje imidža i pobede. Ako vratimo Odesu u okvir ruskog sveta, onda vraćamo istoriju na svoje koloseke. Odesa ponovo postaje ruski grad“, ističe Matvijčuk.Za Ruse, Odesa je i grad stradanja. Početkom maja 2014. godine, tokom sukoba pristalica i protivnika novih vlasti u Ukrajini, u Domu sindikata u Odesi desetine ljudi je živo spaljeno, dok je više od 200 osoba povređeno pokušavajući da se spase od požara i užasa.Ukoliko bi ruske snage preuzele kontrolu nad Odesom, to bi za Moskvu imalo veliki vojni, geopolitički i simbolički značaj.Matvijčuk dodaje da bi to označilo pobedu u Specijalnoj vojnoj operaciji i , izlazak na svoj istorijski i strateški prostor.Prema njegovim rečima, kontrola nad Odesom omogućila bi Rusiji direktnu kontrolu nad Crnim morem, veći uticaj u crnomorskom regionu i jačanje njene pozicije u odnosu na Tursku.„Pored toga, time bi bili pokvareni planovi NATO-a vezani za militarizaciju dunavskog regiona, gde Moldavija i Rumunija pokušavaju da stvore zajedničku državu, dok u Pridnjestrovlju postoji ruska enklava, gde žive Rusi, građani Rusije, koji danas nemaju kopnenu granicu sa nama i izloženi su diskriminaciji. Rusija bi tako rešila pitanja ruskog sveta u ovom regionu“, zaključio je Matvijčuk.Zašto je Rusija intenzivirala udareKomentarišući intenziviranje ruskih napada na Ukrajinu, posebno na lučke gradove poput Odese, Matvijčuk navodi da je cilj udara slabljenje ukrajinske transportne infrastrukture kojom se doprema zapadno oružje za ukrajinsku vojsku. On precizira da oko 45 odsto vojne tehnike i naoružanja NATO-a koje se isporučuje Ukrajini doprema morskim putem preko Odese.Pored učestalih napada na železničku infrastrukturu, pod pritiskom su i drugi ključni pravci snabdevanja Ukrajine — kopneni koridori preko Poljske, Mađarske i Rumunije, kao i morski putevi preko Crnog mora.Oružje, municija i vojna tehnika u Ukrajinu su dopremani pod maskom prevoza hrane, žitarica, civilne i druge mirnodopske robe.„Mi smo sve to znali, ali smo do nedavno zatvarali oči, jer su zaista istovremeno prevozili i oružje i humanitarnu robu“, kaže ekspert.U Odeskoj oblasti nalazi se oko sedam luka, kroz koje je u poslednje tri godine prošlo oko 8.000 brodova, što je jedan od argumenata za opravdanost ruskih vojnih akcija usmerenih na ovu oblast.Matvijčuk navodi da su, nakon niza ukrajinskih napada, uključujući udare na ruske brodove u Sredozemnom i Azovskom moru, kao i napad u Starobeljsku, gde su stradale studentkinje pedagoškog koledža i napada na autobus sa fudbalskim timom iz Belorusije, u Rusiji donete odluke o promeni pristupa.Meta udara bili su objekti koji se koriste za podršku ukrajinskim oružanim snagama, među kojima su logistički centri, skladišta, železnička infrastruktura i vozovi, energetski objekti, brodogradilišta i remontni zavodi, luke i lučki terminali, kao i preduzeća vojne industrije. I, naravno, brodovi - u masovnim udarima od početka nedelje pogođeno je gotovo tridesetak brodova, koji su korišćeni za prevoz vojno-strateškog tereta.Prema navodima Matvijčuka, udari su usmereni i na lučku i energetsku infrastrukturu kako bi se onemogućilo funkcionisanje ukrajinskih luka i sprečio istovar tereta za ukrajinsku vojsku.Kao ključne mete izdvaja vojnu luku Odesa u centru grada, teretnu luku Černomorsk u predgrađu Odese, kao i luku Dnjepro-Bugski, područja delte Dnjepra i Južnog Buga, gde se nalazi važan pretovarni centar koji je organizovao NATO za transport robe iz Rumunije preko Dunava ka Ukrajini.„Na taj način se Odesa postepeno pretvara u poluostrvo, koje je izolovano od Crnog mora“, dodao je Matvijučuk.
https://lat.sputnikportal.rs/20260714/odesa-i-kijev-pod-teskim-udarima-sta-stoji-iza-odluke-ruske-vojske-da-intenzivira-vazdusne-napade-1201284057.html
ukrajina
odesa
crno more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, svet, ukrajina, odesa, zapad, oružje, rat, crno more
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, svet, ukrajina, odesa, zapad, oružje, rat, crno more
Odesa — poslednji ukrajinski prozor ka moru
Odesa je za Rusiju jedan od ključnih strateških ciljeva koji bi joj omogućio snažniju kontrolu nad crnomorskim prostorom i veći uticaj u regionu, a za Ukrajinu poslednji prozor ka Crnom moru. Onaj ko kontroliše Odesu zapravo kontroliše jedan od najvažnijih pomorskih pravaca, ocenjuje Anatolij Matvijčuk, glavni urednik ruske agencije „ANNA njuz“.
Prema njegovim rečima, gubitak Odese bi za Ukrajinu predstavljao snažan vojni i ekonomski udarac, dok bi Rusiji doneo veliku geopolitičku pobedu.
Gubitak tog grada značajno bi ograničio njene mogućnosti za trgovinu, izvoz robe i
dopremanje vojne pomoći, dok bi kontrola Odese Rusiji donela značajnu prednost u regionu, jer bi povećala njen uticaj u Crnom moru i regionu Dunava.
Matvijčuk navodi da Odesa ima veliki strateški značaj za Kijev zbog svog položaja na Crnom moru i činjenice da „odeski pravac predstavlja jedini preostali izlaz Ukrajine na to more“.
„Odeski pravac - izlaz iz Odese koji ide ka Zmijskom ostrvu, koje je nekada bilo rusko. Mi smo ga nekoliko puta zauzimali, potom smo ga napustili i sada je ponovo pod kontrolom Ukrajine. Ono predstavlja kontrolni punkt za ulaz u Odesu. Danas u potpunosti blokiramo te izlaze i time vršimo ekonomsku kontrolu nad svim brodovima iz tog pravca“, objašnjava Matvijčuk.
Odesa i njene luke imaju veliki značaj za ukrajinsku vojnu logistiku i ekonomiju, jer je pre rata oko 90 odsto ukrajinskog poljoprivrednog izvoza išlo preko morskih luka.
U tom kontekstu, zabrinutost Kijeva i zapadnih saveznika je razumljiva, jer poljoprivredni izvoz čini više od polovine izvoznih prihoda Ukrajine i premašuje 20 milijardi dolara godišnje, dok morski koridor ostaje glavni kanal za njegovu realizaciju - oko 90 odsto ukupnog izvoza. To znači da bi narušavanje rada transportnog čvorišta u Odesi ograničilo glavni izvor deviznih prihoda, neophodnih Kijevu za finansiranje kako vojnih troškova, tako i osnovnih socijalnih obaveza.
Kako tvrde zapadni mediji, za Ukrajinu izvozni put preko Crnog mora praktično nema alternativu. Da bi se zamenio jedan brod za prevoz žitarica kapaciteta 200.000 tona, koji može da se utovari samo u dubokovodnoj luci, bilo bi potrebno oko 10.000 kamiona.
Matvijčuk navodi da Odesa ima veliki značaj i za zapadne zemlje, a posebno izdvaja interesovanje Velike Britanije, koja je uspostavila dva važna punkta u regionu — u Očakovu, nekadašnjem sovjetskom centru za pomorsku kontrolu, i u Izmailu, koji, prema njegovim rečima, predstavlja važnu kontrolnu tačku za nadzor nad akvatorijom Crnog mora.
Na tim lokacijama postavljeni su radarski sistemi, centri za obuku inženjera za pomorsko miniranje, kao i baze za bespilotne čamce koji se „koriste za napade na ruske gasne platforme, brodove i infrastrukturu za transport energenata ka Evropi“.
„Odesa danas ima veliki značaj. Francuzi takođe pokazuju veliko interesovanje za taj grad. Tokom poslednjih 200 godina oni su želeli da zauzmu Odesu kako bi kontrolisali crnomorske luke. Rumunija je tokom Drugog svetskog rata okupirala Odesu i sada bi htela ponovi to iskustvo, jer smatra da su Besarabija i Odeska oblast istorijske teritorije Rumunije koje bi želeli ponovo da vrate“, navodi Matvijčuk.
Matvijčuk navodi da je cilj ruske strategije potpuna izolacija Odese i ukrajinskog crnomorskog priobalja kako bi se onemogućile isporuke oružja i vojne tehnike morskim putem. Drugim rečima, ukoliko bi Ukrajina izgubila pristup Crnom moru, to bi za nju imalo dalekosežne ekonomske i vojne posledice.
„Jasno se uočava tendencija koja se razvila tokom poslednjih meseci, a koju je najavio vrhovni komandant Putin — da se pristupa potpunoj izolaciji crnomorskih plovnih pravaca, a posebno akvatorije Odese od svetskih pomorskih ruta, s ciljem da se tim putem prekinu isporuke oružja i vojne tehnike Ukrajini. Drugo, ako zaista rešimo problem i odsečemo Ukrajinu od Crnog mora, Ukrajina će izgubiti značaj za Evropu i ceo svet koji je podržava. Prosto im neće biti potrebna. Ukrajina neće moći da uvozi vojnu tehniku i oružje, niti da izvozi žito. Postaće kopnena država sa svim posledicama koje iz toga proizilaze“, kaže pukovnik Matvijčuk.
Odesa — simbol „ruskog sveta“
Borba za ovaj grad ima, osim vojnog, i veliki politički, simbolički i istorijski značaj za obe strane.
Odesa, osnovana 1794. godine ukazom ruske carice Katarine Velike, nastala je kao vojno-trgovačka luka na obali Crnog mora. Tokom perioda Ruske Imperije grad je imao značajnu ulogu u okviru oblasti poznate kao Novorusija i razvio se u jedan od najvažnijih ekonomskih, kulturnih i pomorskih centara regiona.
„Ako sagledamo istoriju Odese, to je grad koji je u potpunosti povezan sa ruskom vojskom, ruskom herojskom tradicijom i slavom. Postoji čak legenda da je samu luku Odese otkrio čuveni vojskovođa Aleksandar Suvorov tokom borbi protiv Turske na obalama Crnog mora. On je otkrio i predložio izgradnju grada. Odesu je tako nazvala Katarina Druga, ruska carica. Ime Odesa je grčkog porekla. Taj grad nikada nije bio ukrajinski, već je uvek bio internacionalan i povezan sa Rusijom — Ruskom imperijom, Sovjetskim Savezom i Ruskom Federacijom. To je bio grad ruske slave, grad-heroj Drugog svetskog rata – naši momci su je branili od rumunskih i Hitlerovih snaga“, kaže Matvijčuk.
Posle raspada Ruske imperije i građanskog rata, sovjetska vlast je 1922. godine stvorila Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku (USSR) kao jednu od republika Sovjetskog Saveza. Odesa je tada postala deo sovjetske Ukrajine.
„Danas Odesa ima dva značaja. Za Ukrajinu je to principijelna pozicija pred Zapadom — dokaz da oni mogu nešto da urade i da se brane, a za nas je to pitanje imidža i pobede. Ako vratimo Odesu u okvir ruskog sveta, onda vraćamo istoriju na svoje koloseke. Odesa ponovo postaje ruski grad“, ističe Matvijčuk.
Za Ruse, Odesa je i grad stradanja. Početkom maja 2014. godine, tokom sukoba pristalica i protivnika novih vlasti u Ukrajini, u Domu sindikata u Odesi desetine ljudi je živo spaljeno, dok je više od 200 osoba povređeno pokušavajući da se spase od požara i užasa.
Ukoliko bi ruske snage preuzele kontrolu nad Odesom, to bi za Moskvu imalo veliki vojni, geopolitički i simbolički značaj.
Matvijčuk
dodaje da bi to označilo pobedu u Specijalnoj vojnoj operaciji i , izlazak na svoj istorijski i strateški prostor.
Prema njegovim rečima, kontrola nad Odesom omogućila bi Rusiji direktnu kontrolu nad Crnim morem, veći uticaj u crnomorskom regionu i jačanje njene pozicije u odnosu na Tursku.
„Pored toga, time bi bili pokvareni planovi NATO-a vezani za militarizaciju dunavskog regiona, gde Moldavija i Rumunija pokušavaju da stvore zajedničku državu, dok u Pridnjestrovlju postoji ruska enklava, gde žive Rusi, građani Rusije, koji danas nemaju kopnenu granicu sa nama i izloženi su diskriminaciji. Rusija bi tako rešila pitanja ruskog sveta u ovom regionu“, zaključio je Matvijčuk.
Zašto je Rusija intenzivirala udare
Komentarišući intenziviranje ruskih napada na Ukrajinu,
posebno na lučke gradove poput Odese, Matvijčuk navodi da je cilj udara slabljenje ukrajinske transportne infrastrukture kojom se doprema zapadno oružje za ukrajinsku vojsku. On precizira da oko
45 odsto vojne tehnike i naoružanja NATO-a koje se isporučuje Ukrajini doprema morskim putem preko Odese.
Pored učestalih napada na železničku infrastrukturu, pod pritiskom su i drugi ključni pravci snabdevanja Ukrajine — kopneni koridori preko Poljske, Mađarske i Rumunije, kao i morski putevi preko Crnog mora.
Oružje, municija i vojna tehnika u Ukrajinu su dopremani pod maskom prevoza hrane, žitarica, civilne i druge mirnodopske robe.
„Mi smo sve to znali, ali smo do nedavno zatvarali oči, jer su zaista istovremeno prevozili i oružje i humanitarnu robu“, kaže ekspert.
U Odeskoj oblasti nalazi se oko sedam luka, kroz koje je u poslednje tri godine prošlo oko 8.000 brodova, što je jedan od argumenata za opravdanost ruskih vojnih akcija usmerenih na ovu oblast.
Matvijčuk navodi da su, nakon niza ukrajinskih napada, uključujući udare na ruske brodove u Sredozemnom i Azovskom moru, kao i napad u Starobeljsku, gde su stradale studentkinje pedagoškog koledža i napada na autobus sa fudbalskim timom iz Belorusije, u Rusiji donete odluke o promeni pristupa.
„Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je izjavio da prema Ukrajini više ne deluju faktori obuzdavanja i dato je naređenje, odnosno postavljen je zadatak na državnom nivou da se izoluje crnomorski basen od mogućnosti izvoza i prevoza tereta za Oružane snage Ukrajine“, navodi ekspert.
Meta udara bili su objekti koji se koriste za podršku ukrajinskim oružanim snagama, među kojima su logistički centri, skladišta, železnička infrastruktura i vozovi, energetski objekti, brodogradilišta i remontni zavodi, luke i lučki terminali, kao i preduzeća vojne industrije. I, naravno, brodovi - u masovnim udarima od početka nedelje pogođeno je gotovo tridesetak brodova, koji su korišćeni za prevoz vojno-strateškog tereta.
Prema navodima Matvijčuka, udari su usmereni i na lučku i energetsku infrastrukturu kako bi se onemogućilo funkcionisanje ukrajinskih luka i sprečio istovar tereta za ukrajinsku vojsku.
Kao ključne mete izdvaja vojnu luku Odesa u centru grada, teretnu luku Černomorsk u predgrađu Odese, kao i luku Dnjepro-Bugski, područja delte Dnjepra i Južnog Buga, gde se nalazi važan pretovarni centar koji je organizovao NATO za transport robe iz Rumunije preko Dunava ka Ukrajini.
„Na taj način se Odesa postepeno pretvara u poluostrvo, koje je izolovano od Crnog mora“, dodao je Matvijučuk.
