Srbi, narod koji volite da mrzite: Kako se boriti protiv demonizacije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Demonizacija koju je kolektivni Zapad na čelu sa Amerikom izgradio kao propagandni model, uz sve njene subkategorije, isprobana je na Srbima. Mi zbog toga i dan danas imamo problem da kažemo šta je istina i da izgovorimo imena naših heroja. Zbog toga je ovo okupljanje u Ruskom domu tim pre značajnije, rekao je ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ.
Ambasador Vranješ je, kao počasni gost, govorio na otvaranju međunarodne naučne konferencije, održane u Ruskom domu pod nazivom „Negativci svetske politike: anatomija nacionalnih predstava“, u organizaciji Fonda Gorčakov i Međunarodnog centra za mlade Raguza
U okviru konferencije predstavljena je monografija „Srbi: omiljeni negativci Zapada“, posvećena istoriji nastanka i transformacije slike našeg naroda u zapadnom političkom i javnom diskursu — od srednjovekovnih izvora do savremene popularne kulture, kao i u memoarima zapadnih političara, diplomata i vojnih lica i načinu na koji su njihove ocene i tumačenja srpske istorije postajali deo širih političkih narativa.
Konferencija „Negativci svetske politike: anatomija nacionalnih predstava“ u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Svetski prvaci u negativnoj percepciji
Ambasador Vranješ je govorio o tome koliko je jak trag ostavila demonizacija Srba s kraja prošlog veka, ali je podsetio da ona nikad nije potpuno prestala, već je samo menjala oblike.
Pozdravljam vas u ime svetskih prvaka svetske negativne percepcije, u ime državnog rukovodstva Republike Srpske. Mi smo definitivno dobar primer toga kako demonizacija jednog naroda funkcioniše u praksi. Oni se i dan danas trude da nas predstave kao monstrume, zločinice, da smo mi tamo eto s Marsa pali i počinili nekakva nepočinstva, a ne da smo branali svoja vekovna ognjišta. Što se tiče 20. veka, definitivno smo najstradalniji narod na ovim prostorima, što sve matematike i statistike pokazuju, a kada su 1990. godine ponovo došli da dovrše posao sa sličnom ubilačkom namerom, našu borbu za život prikazali su kroz ovaj koncept demonizacije.
Digitalna istorija
Rukovodilac Odeljenja za crnomorsko-mediteranska istraživanja Instituta za Evropu Ruske akademije nauka i savetnica Fonda Gorčakov Katarina Entina nadovezala se objašnjenjem da se demonizacija danas vrši lakše nego ikad, posredstvom interneta i veštačke inteligencije. Ona je predstavila monografiju „Srbi: omiljeni negativci Zapada“, rekavši da je pisana na tri jezika – srpskom, ruskom i engleskom.
Naravno da nam je namera da i sami saznamo do sada nepoznate činjenice, ali mi smo svakako poprilično upoznati sa ovim temama, što činjenično, što emotivno. Ideja je bila da i ljudi širom sveta, ukoliko ih ova tema zainteresuje, mogu da se informišu.
Istraživanje je, dodala je, dostupno svima koji su zainteresovani i besplatno je, a može se naći na linku koji vodi ka digitalizovanoj knjizi.
Istorija se digitalizuje. To je činjenica i to je bio naš motiv za ovo istraživanje. Pomislite samo šta će prosečni čovek koji želi da se informiše o srpskoj istoriji ili o srpskom narodu pomisliti kada ukuca svoje pitanje u pretraživač. Digitalna verzija istorije sastoji se iz novinskih tekstova, istorijskih članaka, fotografija i „uspomena“, a maltene čitava ta digitalna literatura zasniva se na zapadnim „izvorima“ i materijalima. Njih, opet, na jedno mesto objedinjuje radi lakšeg čitanja zapadni model veštačke inteligencije. Pored svega ovoga, masovna kultura čini veliki deo ove priče – filmovi, crtaći, video igre, mimovi... Zato je bitno pronaći pravi izvor informacija i razdvojiti propagandu korišćenu u cilju demonizacije i istinu, rekla je Entina.
Konferencija „Negativci svetske politike: anatomija nacionalnih predstava“ u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
To im je u krvi
Izvršni direktor Fonda „Gorčakov“ i bivši zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije u periodu NATO agresije na SR Jugoslaviju Leonid Dračevski objasnio je okupljenima princip selektivne demonizacije zapadnih „neprijatelja“.
Postoji red po kojem oni pristupaju ovom činu. Oni odaberu jednu metu koju će psihički i moralno da unište, uzgred prikazujući da je njihov odabir u stvari neminovnost. Oni će vam reći da je to predodređeno prirodom, da su određeni ljudi jednostavno zli. To nije počelo ni juče ni prošle nedelje, to je nešto što mnogo dugo traje, a jedan od ključnih momenata kada je došlo do promene dotadašnjeg sistema, verovali ili ne, bila je podela na zapadno i istočno hrišćanstvo. Zapadno hrišćanstvo odabralo je za borbu sa istočnim hrišćanstvom baš ovakvu strukturu, naravno, praćenu ratnim dejstvima. To je bila neka vrsta začetka onoga što ćemo kasnije nazvati hibridnim ratovanjem, rekao je Dračevski.
Leonid Dračevski, bivši zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije u periodu NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju
© Sputnik / Lola Đorđević
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Viktor Nuždić govorio je o odnosu takozvane međunarodne zajednice prema srpskom narodu, ali i Republici Srpskoj.
Republika Srpska je stvorena u miru, odbranjena u ratu i opstaje sve ove godine upokos izuzetno velikim željama da srpski narod sa zapadne strane Drine i bude zatrt, što je bio plan još u Drugom svetskom ratu. Tema na koju bih takođe skrenuo pažnju jeste i odnas međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatijeg kao Haški tribunal, čiji je ne rad, već nerad, doveo do velikih posledica po čitav prostor bivše Jugoslavije.
Ministar-savetnik Ambasade Rusije u Srbiji Aleksandar Konanihin rekao je koliko je važno, pre svega za omladinu, održavati ovakve konferencije, kako u Rusiji, tako i u Srbiji. Zamenik direktora Ruskog doma u Beogradu Vjačeslav Čarski zahvalio je publici što je u velikom broju odlučila da dođe na konferenciju, uprkos lošim vremenskim prilikama i činjenici da je neradan dan. On je podsetio na sve projekte i dešavanja organizovana od strane Ruskog doma u Beogradu koji su, baš kao i ovaj međunarodni naučni skup, za cilj imali promociju srpske i ruske kulture, nauke i umetnosti.
Među autorima istraživanja za monografiju „Srbi: omiljeni negativci Zapada“ su stručnjaci Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Viša škola ekonomije“, Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka. Monografija predstavlja nastavak serije knjiga „Dugi odjek 1999.“ (2024) i „30 godina Dejtona: kako si, Bosno?“ (2025).
Pogledajte i:
