Rusija može da počne da obara ukrajinske dronove ako se utvrdi da su lansirani iz baltičkih zemalja
© Tanjug / AP Photo/Efrem Lukatsky
Pratite nas
Baltičke države su u noći između subote i nedelje, u najmanju ruku, dozvolile korišćenje svog vazdušnog prostora za prelet ukrajinskih udarnih dronova u pravcu Rusije, smatra stručnjak u oblasti bespilotnih vazduhoplovnih sistema i glavni konstruktor u Centru za integrisana bespilotna rešenja Dmitrij Kuzjakin.
„Postoje razlozi da se veruje da je jedna od tih zemalja možda čak obezbedila i mesto za lansiranje dronova“, rekao je Kuzjakin, komentarišući noćašnji napad na Sankt Peterburg i Lenjingradsku oblast.
Prema njegovim rečima, u nekoliko regiona baltičkih država proglašena je uzbuna za vazdušnu opasnost, a aerodrom u Rigi bio je zatvoren duži vremenski period. Vreme uvođenja ovih ograničenja ne samo da se poklopilo sa preletom ukrajinskih udarnih dronova, već su ona stupila na snagu nekoliko minuta pre njihovog dolaska.
Kuzjakin je primetio da ustupanje vazdušnog prostora za izvođenje napada na Rusije predstavlja, samo po sebi, dovoljan razlog za uzvratne mere.
Rusija bi mogla da počne da obara ukrajinske dronove koji vrše napad iznad baltičkih država i Finske. Štaviše, ukoliko se potvrdi da su dronovi lansirani sa njihove teritorije, Rusija bi mogla da uništi lokacije koje su korišćene za njihovu pripremu i lansiranje.
Stručnjak je takođe ukazao na činjenicu da baltičke države nemaju zajedničku granicu sa Ukrajinom i da bi, kako bi došle do vazdušnog prostora Litvanije, bespilotne letelice ukrajinske vojske morale da prelete preko Poljske. Poljska, međutim, nije objavljivala nikakva ograničenja, niti je izdavala upozorenja na vazdušnu opasnost.
„Upravo to daje osnova za verovanje da su lansiranja vršena upravo iz baltičkih država, ili da je Poljska dozvolila da bespilotne letelice Oružanih snaga Ukrajine prelete iznad glava poljskog stanovništva, a da pritom nije izdala nikakvo upozorenje“, ocenio je Kuzjakin.
Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine trenutno mogu da formiraju „pesnicu udarnih dronova“ dovoljne jačine samo uz pomoć spoljne podrške. On je napomenuo da se Sankt Peterburg nalazi u neposrednoj blizini granica sa Finskom i Estonijom, što protivnik koristi tako što u svoje napade uključuje te susedne zemlje. Uspostavljanje sofisticiranog, višeslojnog odbrambenog sistema duž kratkog dela granice nije izvodljivo, stoga je neophodno presresti dronove znatno pre nego što uđu u ruski vazdušni prostor.
„Razlog za uvlačenje susednih zemalja u sukob predstavlja ključnu prekretnicu u ratu sa Rusijom. Neprekidni udari na Kijev, učestalo opkoljavanje ukrajinskih snaga na bojnom polju i sve slabija podrška iz SAD — sve to bukvalno pokopava Zelenskog. Upravo zato ukrajinski režim čini sve što je u njegovoj moći da uvuče susedne države u rat i nastaviće to da čini sve dok se njegova naređenja budu izvršavala“, zaključio je Kuzjakin.
U noći 18. oktobra iznad Lenjingradske oblasti oboreno je 145 ukrajinskih dronova. Ovaj napad bio je najmasovniji napad na tu oblast do sada – prethodni rekord zabeležen je 6. juna 2026. godine, kada su ruske snage protivvazdušne odbrane uništile 144 drona.
Pogledajte i:
