Ovo je tek predsoblje velikog haosa: Evropa gori, a samo su hteli da bace – Rusiju na kolena
© AP Photo / Thibault Camus
Pratite nas
Evropa se nalazi u predsoblju velike krize. Promena evrounijskog obrasca, vladavine birokrata i te tvorevine koja je odavno izgubila svoju snagu, privredni i politički značaj, dovešće do preraspodele političke moći u mnogim evropskim državama. Ta kriza pojačaće sve negativne efekate kojima danas svedočimo, poput protesta u Francuskoj i Italiji.
Ovako bivši ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević komentariše političke i društvene potrese koji su počeli da lome velike evropske zemlje.
Ono što je u Francuskoj počelo kao glasno izražavanje nezadovoljstva određene, male grupe stanovništva, pre svega studenata i đaka, preraslo je u paljenje, demoliranje i urnisanje javnih, državnih i privatnih dobara. Od spaljenog zvonika na zgradi 143 godine stare Skupštine grada u Limožu, do upadanja u privatne bakalnice, prodavnice, pa čak i gradske kuće. Italija je takođe pogođena protestima od Milana, Torina i Bolonje, do Firence, Rima i Napulja.
Vukosavljević kaže da se ovde radi o vrlo komplikovanom fenomenu, koji je teško objasniti jednostavno i u kratkim crtama. Uvek kada se dešavaju krupni poremećaji u društvenim sistemima i društvima, razlozi za to su mnogobrojni, kaže on, a posledice takođe mogu biti raznovrsne.
Klupko problema
Kada je reč o Francuskoj, Vukosavljević smatra da se ovi protesti u izvesnoj meri nadovezuju na proteste ,,Žutih prsluka" od pre nekoliko godina, kada je katalizator nezadovoljstva bila reforma penzionog sistema. I tadašnji protesti bili su prilično nasilni, burni i agresivni, podseća naš sagovornik, ali je situacija nekako uspela privremeno da se smiri.
Sadašnji protesti imaju kao svoj suštinski i pokretački motiv ozbiljnu ekonomsku krizu, pad životnog standarda stanovništva i povećanje troškova života. Prema rečima samih demonstranata, odnosno onih koji govore za medije, reč je o nepravednoj preraspodeli društvenog bogatstva. Francuska se, kao i neke druge evropske zemlje, nalazi ili u predsoblju ili već u dnevnoj sobi jedne velike ekonomske krize. Nisu sve zemlje Evrope u istom položaju, ali Francuska je posebno osetljiva zbog svog složenog etničkog sastava i napetosti koje već dugo postoje iz različitih razloga, kaže Vukosavljević za Sputnjik.
Kultura, vera i tradicija - kolateralna šteta
Osnovni pokretač protesta u Francuskoj jesu pad životnog standarda, ekonomska kriza, visoki troškovi školovanja i veliki porast troškova života, međutim, sve to izaziva određenu reakciju koja može nepredvidivo da eskalira u svim pravcima.
Kada se dešavaju nasilne demonstracije, tu se otvara i jedan drugi problem, koji je povezan sa ovim prvim i već godinama traje. To je, po rečima ljudi koji žive u Francuskoj, pojačana represija policije u urbanim četvrtima velikih gradova u kojima živi muslimansko, arapsko, različito nefrancusko stanovništvo. Policijske metode u tim velikim aglomeracijama stanovništva su često vrlo grube, često na ivici zakona, a često i ispod ivice zakona i dopuštenih sredstava. Prema tome, kada su protesti već počeli, a sukobi krenuli da eskaliraju, kao što to obično biva, sukobima se pridružuje i gradski bašibozluk, pljačkaši, manje ili više organizovane kriminalne grupe i bande maloletnika. To je prosto situacija koja ne može da se izbegne.
U takvim okolnostima uključuju se i muslimanski ekstremisti koji žive upravo u četvrtima koje zakon mimoilazi, nakon čega dolazi i do napada na sakralne objekte. Na udaru su redovno hrišćanske svetinje, kulturni i istorijski spomenici, zbog čega se vrlo često može čuti da se radi o napadu na hrišćansku Evropu i hrišćanske vrednosti. Tako se skreće priča od suštinskog i inicijalnog motiva protesta, odnosno ekonomske krize, pada životnog standarda i rasta troškova života, što inače pogađa najveći broj stanovnika Francuske i dovodi do dodatnog otuđena političke i ekonomske elite od većine naroda. Zbog svega toga se protesti usložnjavaju, objašnjava naš sagovornik. Oni onda postaju fenomen koji uključuje kriminal, polukriminalne aktivnosti, rasne nemire, etnički motivisane napade i slične pojave.
Što se tiče Francuske, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati, međutim, nemiri i nestabilnost pojavljuju se i u drugim delovima Evrope. Dosada su zahvatili Belgiju, Italiju, Albaniju, a određene napetosti postoje i u Nemačkoj, iako se one i dalje nisu pretvorile u masovne demonstracije.
Kako je uopšte došlo do nereda?
Ukoliko želimo da potražimo dublje uzroke ovog fenomena koji potresa Evropu, naš sagovornik kaže da će nas logička staza odvesti do zaključka da sukob vodećih zemalja Evropske unije sa Rusijom i naoružavanje Ukrajine odvlače ogromna sredstva iz njihovih budžeta. To, naravno, doprinosi padu životnog standarda, povećanju poreza i rastu troškova života. Takođe, otežano ili prekinuto snabdevanje jeftinim ruskim energentima dovodi u pitanje održivost ekonomskih modela velikih evropskih privreda, poput nemačke, francuske i drugih. Sve te okolnosti, podvlači Vukosavljević, izazivaju ozbiljnu krizu čije će posledice tek biti vidljive u narednom periodu.
Očigledno je da ovo posledica i ratnohuškačkkog i ratnog eksperimenta koji su evropske elite, na čelu sa Englezima i Amerikancima, izvele u Ukrajini, sa namerom da trajno destabilizuju i bace Rusiju na kolena još pre dvanaest godina. Taj dugotrajni sukob koji odnosi veliki broj ljudskih života i ugrožava mnoge narode, pojedince i društva, predstavlja opasan eksperiment koji su evropske elite pokrenule ne očekujući da će otpor Rusije, uprkos sankcijama i drugim merama, dovesti do niza ekonomskih posledica koje će se poput bumeranga vratiti i pogoditi njihove privrede.
Kada privredna kriza zakuca na vrata tako snažnim udarcima, ona pojačava i sve druge probleme koji već postoje u tim društvima, objašnjava naš sagovornik. To su rasne netrpeljivosti, međuetničke napetosti i otuđenost oligarhijskih i plutokratskih elita, koje žive na grbači naroda. Sve to, kaže Vukosavljević, dovodi do lančane reakcije problema i velikog broja unutrašnjih sukoba.
Kuda se kreće evropski brod
Kao jedan od uzroka narodnog nezadovoljstva ne treba prenebregnuti ni krizu institucija Evropske unije i nemogućnost evrobirokatije iz Brisela da upravlja glavnim ekonomskim i političkim procesima onako kako je prvobitno zamišljeno, kaže naš sagovornik. Uzroka je mnogo, ali on pre svega ističe rat u Ukrajini, odnosno napad na Rusiju iz 2014. godine koji preti da dalje eskalira, a koji je već ugrozio vodeće evropske zemlje i privredno i ekonomski.
Prvo je ugrožena privreda, zatim životni standard ljudi, nakon čega se povećava siromaštvo, a kada se siromaštvo poveća, sav prljav veš jednog društva i svi njegovi problemi, baš kao i u porodicama, sva netrpeljivost, napetosti, nedostaci, mane... izlaze na površinu. Tada počinje unutardruštveni obračun društvneih grupa, koji se nekada završava na jedan, a ponekad na drugi način.
Šta Srbi uopšte traže u takvoj Evropi?
Iako se ograđuje od želja i potreba drugih država koje se nalaze na evropskom putu, naš sagovornik čvrsto veruje da ovakva Evropa Srbiji ne može nikako biti bilo kakva vrsta uzora.
Srbija i srpski narod pripadaju evropskoj civilizaciji, srpski narod je jedan od starih evropskih naroda, a srpska država je stara evropska država, još iz vremena srednjeg veka. Nakon prekida državnosti zbog pada pod otomansko ropstvo, borba za slobodu nas je vratila na veliku istorijsku scenu. Srbija je deo Evrope i istorijski i kulturološki i tradicijski, odnosno po svim osnovama koje čine evropsko nasleđe, Međutim, organizacija koja se naziva Evropska unija odavno je za nas izgubila bilo kakvu privlačnost. Tamo se nalaze zemlje koje su rasparčavale bivšu Jugoslaviju, koje su Srbiji otimale i još pokušavaju da trajno otmu našu pokrajinu Kosovo i Metohiju, a u bliskom okruženju, na Balkanu, prisutne su zemlje koje su tradicionalni srpski politički, a u okviru ratova i vojni protivnici.
U Evropskoj uniji nas čeka razgoropađena Nemačka koja se intenzivno naoružava i Francuska koja Srbiji praktično nikad nije bila naklonjena, osim par pojedinaca iz vojne strukture za vreme Prvog svetskog rata. Srbija protiv sebe imamo negativne sile i negativne procese u organizaciji zvanoj Evropska unija i Vukosavljević je mišljenja da Srbija treba da se osvesti, sabere i stavi tačku na deluziju zvanu evropski put. Taj put, po njegovom mišljenju, ne vodi nikuda, osim u nevolju i dalje probleme. Da li će naša zemlja imati snage za takav potez, ostaje da se vidi, ali u svakom slučajnu ne treba mešati tradicionalnu srpsku pripadnost Evropi, evropskom kulturnom i civilizacijskom prostoru, tradiciji i kulturnom nasleđu sa članstvom u birokratskoj, sada već propaloj, organizaciji Evropske unije.
Da li će se budućnosti neke zemlje, ili grupe zemalja u Evropi, organizovati na drugačiji način, zavisi od ishoda rata u Ukrajini i novih geopolitičkih okolnosti. Srbija treba da sačeka svoju priliku i da nastoji da sklapa političke, privredne i vojne saveze tamo gde je njen interes, odnosno srpski interes, nesumnjiv, nesporan i očigledan. A to, svakako, nije slučaj kada je reč o Evropskoj uniji, zaključuje Vukosavljević.
Pogledajte i:
