Frižideri gore, usisivači fotografišu: Šta je neophodno za dalji opstanak čovečanstva
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
U budućnosti će napadi poput ovog na francuske frižidere biti sve opasniji, jer je praktično nemoguće obezbediti potpunu digitalnu zaštitu. Stalno se pojavljuju novi virusi, a jedino rešenje koje nam predlažu velike IT korporacije jeste da konstantno ažuriramo i obnavljamo programe, u nadi da će oni reagovati brže od hakera, što je takođe nemoguće.
Ovako Slobodan Stojičević, stručnjak za digitalnu suverenost i autor knjige „Digitalne zamke“ komentariše hakerski napad koji je pogodio stotine frižidera širom Francuske.
Neidentifikovani hakeri su nakon zatvaranja supermarketa tokom noći podigli temperaturu u mnogim rashladnim uređajima na 50 stepeni Celzijusa, izazvavši požare i gubitke hrane u nekoliko stotina prodavnica širom zemlje, saopštilo je tužilaštvo u Parizu. Niko još nije preuzeo odgovornost za napad niti se zna njihov motiv.
Previše se oslanjamo na digitalu
Ogroman broj ljudi širom sveta već je prilagodio svoje domaćinstvo potpuno digitalnoj aparaturi koja koristi često i veštačku inteligenciju. Bilo da čovek kupi frižider, klima uređaj, televizor ili čak automobil, on odavno više nije njegov jedini vlasnik ili korisnik, budući da se daljinski može uticati na njegove funkcije, pa i sam rad.
Stojičević kaže da je ovakav pristup vrlo opasan, pogotovo kada utiče na naše snabdevanje vodom ili hranom, a da se uprkos tome danas ljudi skoro u potpunosti oslanjaju na ovakve aparate.
U početku je to bilo zanimljivo i svima interesantno, svi su želeli novu igračku. Čak se pojavila ideja da se umreže određeni uređaji, pa zatim još neki, a na kraju su se pojavile i pametne kuće u kojima se na daljinu podešavaju grejanje, hlađenje i tome slično. Nakon svega toga, pojavio se „Internet stvari“, odnosno The Internet of Things – IoT, gde se sve povezuje na internet i koordinira međusobno. Ono što je najgore jeste to što ljudi vrlo rado prihvataju takve tehnologije zato što im se čine novim, zanimljivim, naprednim, kaže Stojičević za Sputnjik.
Jedan od bizarnijih slučajeva narušavanja lične privatnosti od strane pametnog uređaja i povezivanjem na Internet stvari dogodio se u Americi kada je žena, sasvim slučajno pretražujući internet, pronašla sliku sebe kako sedi na toalet šolji. Ispostavilo se da je pametni usisivač uslikao kroz otvorena vrata tolaeta. Fotografije koje usisivač pravi sa svojih šest kamera koje mu služe da mapira prostor koji čisti automatski su prosleđene proizvođaču, koji ih je dalje prosledio „frilenserima“ u Kolumbiji. Iako se devojka žalila kompaniji, ispostavilo se da je, kao i svi ljudi, pristala na korisnički ugovor koji podrazumeva da se fotografije i podaci prikupljeni prilikom korišćenja aparata mogu koristiti za poboljšavanje usluga.
To se odnosi i na sve ostale uređaje u kući za koja mi potpisujemo korisnički ugovor tako što samo stavimo štiklicu na uređaj kada ga aktiviramo. To su ugovori tipa „uzmi ili ostavi“ – možete ili da ne koristite taj uređaj ili da ga koristite na način koji je proizvođač već predvideo. Ovo se dodatno komplikuje kada se svi ti uređaji zajedno umreže, ne samo sa internetom, već i međusobno. Tako u nekim slučajevima imamo pametne kuće u kojima čovek može komandovati glasom ili pokretom, naređivati određenim uređajima da obavljaju određene aktivnosti. To je veoma opasno zato što nas u tom slučaju aparati snimaju i audio i video-zapisima.
Mnogi ljudi postavljaju televizore u spavaće sobe, upozorava naš sagovornik, i uopšte nisu svesni da kada uključe funkciju glasovnog upravljanja, uređaj može da snima zvukove u sobi, a da funkcija upravljanja pokretima podrazumeva i snimanje videa. Ti podaci se zatim šalju u „Oblak“ koji se vrlo lako može hakovati, pa se tako svi ti snimci često pojavljuju na „crnom internetu“ odnosno „dark vebu“ u vidu ilegalnih porno snimaka.
Ovo što se dogodilo u Francuskoj predstavlja sledeći nivo opasnosti, odnosno činjenicu da Internet stvari može biti hakovan i da se te stvari mogu koristiti na onaj način na koji je u tom trenutku interesantan hakerima. To može biti krađa podataka, ali ne mora. Može da bude i terorizam. Napadači su mogli da isključe samo frižidere u kojima se nalaze određene vrste hrane, poput životinja koje ne žele da se konzumiraju, a da ne diraju one sa povrćem. Mogli su i da isključe frižidere tokom noći, pa da ih ponovo uključe ujutru, tako da ne dođe do požara, već da se hrana pokvari, a da to niko ne primeti. To je izuzetno opasno.
Vraćanje na staro
Novi trend, pogotovo među najbogatijim slojem stanovništva, jeste vraćanje „na staro“. Umesto pametnih telefona, sada se proizvode i po vrlo visokoj ceni prodaju tzv. „glupi telefoni“ – bez mogućnosti kačenja na interent. Funkcije podrazumevaju obavljanje poziva i slanje SMS poruka, dok neki čak ni kameru nemaju. Ipak, ovo je prvenstveno rasprostranjeno među vrlo imućnim poslovnim ljudima ili poznatim ličnostima kojima asistenti odgovaraju na mejlove i koje šoferi voze. Njima ne treba ni mejl adresa, niti Gugl mape ili aplikacije i kuponi za jeftinu nabavku. Za većinu ostalog stanovništva, digitala je za sada neizbežna, a kućni i drugi aparati dolaze u paketu sa veštačkom inteligencijom.
Lično mislim da će povratak na staro biti moguć samo iz razloga što ovo sada postaje i vojni problem, i bezbednosni problem, i etički problem, ali i problem u mnogim drugim oblastima. Zato se sada sve više pojavljuju stari uređaji koji nisu povezani na internet.
Naš sagovornik kaže da Rusi već imaju telefone za koje kompanija „Kasperski“ razvija operativni sistem koji, prema njihovim tvrdnjama, neće moći da bude hakovan. To će, naravno, trajati godinama, isto kao što je bilo potrebno vreme da se razviju Android i Epl operativni sistemi.
Izgovor da ovakve stvari život čine lakšim nije dovoljan, jer se vrlo brzo može desiti da nam život ne bude lakši, već mnogo, mnogo teži, kada nam, na primer, ukradu novac sa bankovnog računa ili, eto, izvedu hakerski ili teroristički napad. Dovoljno je da se tako nešto samo jednom desi.
Moramo da počnemo da se bavimo digitalnom higijenom i digitalnim minimalizmom. To je jedini način koji može da nas sačuva, umesto da se neprestano žalimo kako je neko nešto ružno uradio, dodaje on.
Gori Francuska, gore i frižideri
Francusku trenutno potresaju nasilne demonstracije, pa mnogi ovaj napad tumače u tom ključu. Još ne postoje pouzdani podaci koji bi potvrdili vezu između ova dva, međutim, Stojičević kaže da su sajber demonstracije budućnost svih demonstracija. Paljenje automobila, škola, kontejnera, demoliranje lokalnih bakalnica ni izbliza ne postiže efekat kao, na primer, paljenje i sabotaža 200 supermarketa odjednom uz potencijalno masovno trovanje.
Ono što je možda i najopasnije, kaže naš sagovornik, je to što, ukoliko se ne otkrije ko stoji iza sajber napada, ili ukoliko određena organizacija ne preuzme krivicu na sebe, sve strane koje učestvuju u bilo kom skobu upiraće prstom i optuživati onu drugu stranu za napad. To dobija sasvim druge dimenzije kad se shvati da se gradska rasveta, semafori, elektrodistribucija, banke, baze podataka itd. sve kontrolišu izdaleka i da isto tako, izdaleka, mogu biti uništene ili sabotirane.
Sve ovo suštinski znači da su korišćenje interneta i povezivanje uređaja na internet već postali i vojni problem, a ne samo bezbednosni, zaključuje Stojičević.
Pogledajte i:
