Veliko priznanje za Srpkinju u Moskvi: Slavni srpski trener od nje je učio - i Puškin bi je razumeo
© Foto : Sputnjiku ustupila Antonela Bijelić Milojica
Pratite nas
Sigurna sam da je moj rad izdvojila emocija koju sam uspela da prenesem na papir. Ta emocija je deo svih časova i svog mog rada kao profesora ruskog jezika i predavača. Živo svedočanstvo o tome kako ruski jezik u Srbiji živi, ne samo u školskim klupama, već i u učionicama za odrasle, ali i sa našim poznatim sportistima. Kako nas ruski oplemenjuje.
Ovako za Sputnjik govori Antonela Bijelić Milojica, profesorka ruskog jezika, prevodilac i sudski tumač, dok objašnjava kako je u konkurenciji predavača iz celog sveta osvojila prestižnu međunarodnu Puškinovu nagradu u Moskvi:
„Preporučila bih svima da čitaju Puškina, da slušaju Puškina i da se oplemene ruskim stihom. Ne mora čak ni da bude Puškin, neka bude i neki drugi ruski pisac, jer ruski jezik zaista jeste jedna lepa pesma”.
Konkurs pod nazivom „Ruski jezik u ulici Pravde” - „Kako živi ruski jezik u mojoj državi“ već 26 godina organizuju „Ruska gazeta“ i Vlada grada Moskve. Među hiljadama kandidata iz skoro 40 zemalja, od Italije i Švedske, preko Kine, Vijetnama i Indije, stručni žiri izabrao je 50 najboljih, među kojima je i naša sagovornica.
Profesori ruskog jezika u Moskvu su stigli iz raznih zemalja, od Italije i Švedske, preko Kine, Vijetnama i Indije
© Foto : Sputnjiku ustupila Antonela Bijelić Milojica
Bez razreda, ali sa puno đaka
Mlada nastavnica Antonela nije klasičan školski predavač, ona nema svoj razred kome predaje, ali ima puno učenika. Tako je na ovom takmičenju ponudila autentičnu perspektivu nekoga ko predaje deci, ali i odraslima kojima je jezik potreban iz više razloga.
„Nemam razred, ali imam i najmlađe učenike i vrlo bogato iskustvo predavanja i podučavanja odraslih ljudi kojima je jezik potreban kako zbog posla, tako i zbog entuzijazma, nekima i zbog putovanja. Kada sam videla da je objavljen konkurs, pala mi je na pamet ideja da oživim moje časove i moju saradnju koja je počela pre šest godina sa našim poznatim fudbalskim trenerom, za kojeg sam imala jasan cilj, a to je da za tri meseca održi prvu konferenciju za novinare na ruskom jeziku u Moskvi”.
Rad je bio toliko specifičan i živ da su ga članovi žirija zapamtili i prepoznavali je po njemu čim su se sreli u Rusiji.
Ljubav započela u satenu i biserima
Antonelina ljubav prema ruskom jeziku nije rođena na fakultetu, već još u osnovnoj školi u Novoj Pazovi. Njena nastavnica Zorka Bokan nije učila decu samo gramatici, inficirala ih je ljubavlju prema Puškinovim stihovima, muzici i ruskoj tradiciji. Časovi su bili sve, samo ne dosadni, kaže, a u pripreme predstavljanja ruske kulture bile su uključene čitave porodice:
„Počeli smo da učimo upravo kroz ruski stih, kroz rusku pesmicu, kroz šivenje ruskih haljina i pravljenje kokošnika i drugih elemenata tradicije ruske kulture. Prosto je bilo nemoguće da se ne zarazimo. Svi su bili uključeni, od šire do uže porodice, mi smo svi zajedno to radili. Sećam se, a čuvam ih i danas, kokošnika za predstavu. Jedni moraju da budu beli, drugi crveni, pa zajedno sečemo, mame preko lepe saten, a na časovima i dodatnoj nastavi ih ukrašavamo biserima, perlama i trakicama. I to je bilo toliko ostvareno, stvoreno od ljubavi”.
Ova atmosfera kreirala je neraskidivu vezu sa jezikom, pa je Antonela već od druge godine fakulteta ušla u svet usmenog prevođenja, što je kasnije krunisala zvanjem zvaničnog sudskog tumača.
Antonela Bijelić Milojica, profesorka ruskog jezika, prevodilac i sudski tumač
© Foto : Sputnjiku ustupila Antonela Bijelić Milojica
Marko Nikolić i ruski za tri meseca
Jedan od najuzbudljivijih segmenata rada ovog prevodioca jeste razbijanje stereotipa o sportistima. Sve je počelo kada je dobila poziv da podučava poznatog fudbalskog trenera Marka Nikolića, sa njegovim jasnim ciljem, da ga spremi za moskovske medije, za samo devedeset dana:
„Marko ranije nije govorio ruski. Prvi susret sa jezikom je imao upravo na časovima koje sam držala. Imali smo zajednički, jako lep cilj i zadatak. Oboje smo bili fino motivisani, energije su nam se poklopile i prosto je naš zajednički rad rezultirao. Marko je neko ko je izuzetno obrazovan, ko je pre ruskog govorio savršeno dva strana jezika i već znao da učenje ne znači da uzmeš privatnog profesora, pa on spremi neko znanje u tvoju glavu, već da učenje mora da bude uzajamni rad. On mi je potpuno uništio predrasudu da ljudi iz sveta fudbala ne koriste mozak i ne uče”.
Uspeh sa Nikolićem doveo je do saradnje i sa drugim poznatim imenima, usledio je rad sa Vladimirom Ivićem, Aleksandrom Rogićem, Predragom Roganom, ali i našim čuvenim sudijom Miloradom Mažićem, koji već godinama edukuje fudbalske sudije širom Rusije. Radeći sa njima, Antonela je izbacila suvoparnu teoriju i kreirala specifičan, praktičan kurs ruskog jezika za profesionalne sportiste, koji je dobio visoke ocene i na prestižnom Puškinovom institutu u Moskvi.
Zamka srpske i ruske sujete
Iako verujemo da se sa Rusima odlično razumemo bez prevodioca, Antonela upozorava da su sličnosti naših jezika često najveća zamka. Srodnost pomaže na početku, ali u ozbiljnijoj komunikaciji nastaju simpatični, ali i rizični nesporazumi:
„Čula sam se sa prijateljima koji su mi spomenuli reč “sujeta”. Danima sam bila iznenađena, pitala sam se zašto su oni sad meni spomenuli sujetu, kakve to veze ima sa organizovanjem događaja i kako su zaključili da sam sujetna. Dok se nismo našli u Moskvi i dok mi nisu objasnili. Posle smo se satima smejali, jer ruska reč “sujeta” nema nikakve veze sa značenjem naše reči sujeta. Ona znači nešto ubrzano, previše opšte, kada vas život i dani nose, moskovska gužva i žurba”.
„Preporučila bih svima da čitaju Puškina, da slušaju Puškina i da se oplemene ruskim stihom, jer ruski jezik zaista jeste jedna lepa pesma“
© Foto : Sputnjiku ustupila Antonela Bijelić Milojica
Čuvamo jezik jedni drugima
Iako moderni sleng i životni tempo ugrožavaju jezik, laureatkinja podseća da je standardni, književni temelj od koga se ne odstupa. Kako su joj i sami prijatelji u Moskvi rekli tokom njenog prvog boravka u Rusiji, kada ih gotovo ništa nije razumela, iako je odavno govorila ruski:
„Rekli su mi tada, vi stranci nama čuvate jezik, jer vi učite standard, a mi ga u mnogome uprošćavamo. I moram priznati da se slažem sa tom konstatacijom, jer mislim da je tako i kod nas”.
Poseban utisak sa same dodele nagrada u Moskvi na Antonelu je ostavilo petodnevno druženje sa kolegama laureatima iz celog sveta. Iako su došli iz 39 zemalja, sa potpuno različitim kulturama i maternjim jezicima, svi su se savršeno razumeli govoreći - na ruskom. Ovo iskustvo joj je, kaže, potvrdilo suštinsku vrednost i lepotu znanja:
„Učenje jezika nikada nije samo savladavanje reči, već građenje mostova među ljudima i kulturama. Čitanjem klasika i negovanjem standardnog jezika čuvamo tradiciju, oplemenjujemo sopstveni duh i ostajemo povezani sa svetom na najlepši mogući način”.
Polgedajte i:
