Jednačina je prosta: Što je država bliže EU, ruski gas je sve skuplji – gde je Srbija u toj računici
© Sputnik / Pelagiya Tikhonova
/ Pratite nas
Članstvo u EU moglo bi dodatno da pogorša energetsku situaciju Srbije i drugih kandidata, jer bi političko udaljavanje od Rusije ograničilo pristup povoljnijim energentima. Bez normalizacije odnosa s Moskvom EU rizikuje dalji pad konkurentnosti, dok bi Srbija u narednim godinama mogla da dočeka povoljnu promenu geopolitičkih okolnosti.
Energetska kriza, paprene cene i odustajanje od ruskih energenata ponovo su otvorili pitanje kuda vodi energetska politika Evropske unije.
Dok Brisel insistira na takozvanom smanjenju zavisnosti od Rusije i nastavlja politiku sankcija, evropska privreda i građani suočavaju se sa sve većim troškovima, a na samitu EU 15. oktobra lideri su tražili hitne mere za ublažavanje energetskog udara.
U takvim okolnostima nameće se pitanje da li evropski put za Srbiju i druge balkanske zemlje znači preuzimanje skupih posledica politike Brisela prema Rusiji i energetici?
Pristup EU – skuplji energenti bez sumnje
Bez sumnje bi se moglo tako reći, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ministar privrede u Vladi Srbije dr Bojan Dimitrijević. Prema njegovim rečima, politički odnosi Evropske unije i Rusije neposredno utiču na mogućnosti ekonomske i energetske saradnje, dok odustajanje od ruskih energenata evropske zemlje izlaže višim troškovima.
„Politika EU i Rusije potpuno se isključuju i onaj ko ide u EU mora da uvede sankcije Rusiji, pa samim tim to isključuje i mogućnost ekonomske saradnje. A budući da Evropa nema sopstvene energetske izvore, to podrazumeva mnogo skuplje energetske izvore“, navodi Dimitrijević.
Iz ugla energetske bezbednosti verovatno bi bilo bolje da Srbija ne bude u EU i da ima mogućnosti da koristi i evropske rute po potrebi, a naravno, pre svega gas iz Rusije, uključujući i to da NIS i dalje ostane u većinskom vlasništvu ruskih partnera. Tako da, bez sumnje, naš put ka EU dodatno bi zakomplikovao i energetsku situaciju, dodaje on.
Ključno pitanje – šta to Brisel nudi
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je na osnovu čega Brisel može da uverava Srbiju i druge zemlje kandidate da će usklađivanje sa energetskom politikom Unije doneti ekonomske koristi, ako se i same članice suočavaju sa rastom troškova energije i gubitkom konkurentnosti industrije.
Brisel računa da bi pristupanje Evropskoj uniji zemljama kandidatima donelo koristi zahvaljujući ekonomiji obima i pristupu zajedničkim fondovima. Međutim, Dimitrijević smatra da aktuelna situacija u evropskoj privredi otvara pitanje koliko bi te koristi mogle da nadoknade troškove skuplje energije.
On ukazuje na probleme nemačke privrede, rast cena goriva i činjenicu da evropske zemlje, uprkos politici smanjenja zavisnosti od Rusije, i dalje dolaze do ruskih energenata posrednim putem, između ostalog preko Indije, što povećava troškove snabdevanja.
Takav model, ocenjuje Dimitrijević, mogao bi da se negativno odrazi i na konkurentnost Srbije ukoliko bi ona, u procesu evropskih integracija, morala da se prilagodi istim energetskim ograničenjima.
„Oni, dugoročno posmatrano, nemaju rešenje za zamenu ruskog gasa i nafte jer sopstvenih izvora u većoj meri nemaju, ako izuzmemo Norvešku i Veliku Britaniju, a moramo ih izuzeti jer nisu članice EU, znači, oni nemaju sopstvenih značajnih izvora nafte i gasa i ne postoji zamena za rusku naftu i gas. Sve što se bude nabavljalo biće skuplje, a kad bude skuplje, po mnogim osnovama će povećati cene i smanjiti konkurentnost evropske privrede“, ističe Dimitrijević.
Evropa se suočava sa gubitkom konkurentnosti
Da evropska privreda gubi konkurentnost ukazuje i izveštaj bivšeg italijanskog premijera i predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija iz 2024. godine, koji se bavi slabljenjem tehnološke pozicije Evrope i njenom energetskom zavisnošću.
Dimitrijević podseća da su među ključnim problemima koje je Dragi izdvojio upravo visoki troškovi energije i tehnološki jaz u odnosu na konkurente.
„On je tamo naveo četiri, pet ključnih problema sa kojima se suočava EU, ali najizraženiji su skupa energija i tehnološki jaz. Tako da Evropa, ukoliko ne dođe do normalizacije odnosa s Rusijom, a ni tada cene energenata neće biti kakve su bile pre početka rata u Ukrajini, ali svejedno, bez tog dogovora Evropa će do daljnjeg samo smanjivati svoju konkurentnost i povećavati energetsku zavisnost. To je gotovo neizbežan proces. Ako tome dodamo i pritisak takozvane zelene tranzicije, gde je Nemačka zatvorila svoje nuklearne centrale, onda je ta slika još gora“, kaže Dimitrijević.
Ko zna šta može da se promeni u narednih pet godina
Dimitrijević upozorava da se dugoročne odluke o evropskim integracijama ne mogu donositi isključivo na osnovu današnjeg odnosa političkih snaga i trenutne energetske situacije. Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana, prema njegovoj proceni, u narednih pet godina verovatno neće postati članice EU, a u međuvremenu bi moglo da dođe do promena koje bi bitno uticale na njihove energetske mogućnosti.
„U narednih pet godina možda može da dođe i do normalizacije političkih i ekonomskih odnosa između Evropske unije i Rusije. Naravno, u ovom trenutku to nije realno očekivati, ali ne zaboravite da se nemačka vlada nalazi u krizi, da predstoje predsednički izbori u Francuskoj, a to su dve ključne zemlje EU. Naravno, verovatno nije realno da će i rat u Ukrajini da traje i narednih pet godina, tako da će se mnoge stvari promeniti, verovatno“, zaključuje Dimitrijević.
Pogledajte i:
