Nuklearni „udar“: Sprema li Budimpešta drastičan antiruski potez koji bi pogodio samo – Mađarsku
© AP Photo / TIBOR ILLYES
Pratite nas
Kada je u pitanju energetska politika, Evropska unija puca sebi u nogu da bi pogodila, čak ne ni prst, nego nokat Ruske Federacije. Opterećena je geopolitičkim pitanjima i ratom sa Rusijom preko Ukrajine, pa više ne vidi koristi za evropske građane. Otuda i pritisci na mađarsku vladu da raskine saradnju sa Rosatomom.
Ovako Srđan Mazalica, direktor Operativnog područja Banjaluka u „Elektroprenosu BiH“ i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske komentariše vesti da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen insistira na tome da briselska birokratija primora mađarsku vladu da da odustane od saradnje sa Rusijom u oblasti nuklearne energije.
Podsećamo, Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je da Brisel vodi kampanju protiv ruske državne korporacije „Rosatom“ i vrši pritisak na Mađarsku da prekine saradnju sa Rusijom u oblasti nuklearne energetike. Prema navodima SVR-a, evropske institucije nastoje da utiču na odluke mađarske vlade i onemoguće realizaciju projekata koji podrazumevaju saradnju sa ruskim kompanijama.
EU radi protiv interesa svojih građana
Mazalica ocenjuje da su evropske države, nakon što su se odrekle ruskog gasa, došle u situaciju da su mnoge gasne elektrane prestale da rade ili da budu profitabilne.
„Uprkos tome što im je sada, budući da nemaju dovoljno energije iz hidroenergije, budući da je energija iz vetra i sunca neupravljiva, energija ne može obezbediti kontinuitet napajanja i stabilnost elektroenergetskog sistema, oni, umesto da ulažu u nuklearnu energiju, praktično gase projekte ako imaju veze sa Rusijom“, kaže Mazalica.
On ističe da je cilj svake pametne energetske politike diversifikacija snabdevanja svim energentima, pa i električnom energijom.
„Bilo bi u interesu građana, pa i građana EU, da imate snabdevanje različitih izvora, ali i različitih vidova energije. Dakle, ne možete se osloniti samo na termoelektrane, ni samo na hidroelektrane, ni samo na vetar, ni samo na sunce, ni samo na nuklearnu energiju“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, evropske institucije previše su opterećene sukobom u Ukrajini i odnosom prema Rusiji, zbog čega odluke donose na štetu sopstvenih država članica, građana i privrede.
„Očigledno je da su oni previše opterećeni sukobom Ukrajini i imaju frustraciju, Ruskom federacijom, da na kraju rade i protiv svojih zemalja članica, protiv svojih građana i protiv svoje privrede“, zaključuje Mazalica.
Raskid sa Rosatomom mogao bi Mađarsku da košta milijarde
Prekid saradnje sa „Rosatomom“ u trenutku kada je izgradnja nuklearne elektrane „Pakš II“ već počela mogao bi da izloži Mađarsku velikim finansijskim gubicima, dugotrajnim arbitražnim sporovima i dodatnim troškovima za obezbeđivanje električne energije. Budimpešta bi morala da rešava pitanje već izvedenih radova i naručene opreme, ali i da pronađe alternativu za dva planirana reaktora ukupne snage 2.400 megavata.
Mađarski spoljnopolitički analitičar i član Valdajskog kluba Gabor Štir u stručnoj polemici pod naslovom „Atomi i politika: Hoće li Pakš II preživeti promenu kursa?“, upozorava da bi odustajanje od projekta pod pritiskom Evropske unije moglo da donese ozbiljne posledice.
„Ako mađarska vlada odustane od projekta Pakš, rukovodeći se očekivanjima EU, a ne nacionalnim interesima, to bi moglo da izazove ne samo privremene probleme u snabdevanju već i ozbiljne finansijske gubitke“, ocenio je Štir.
Prema njegovoj proceni, zahtevi Rosatoma i drugih dobavljača za naknadu štete i izgubljene dobiti mogli bi da dostignu dve do tri milijarde evra, dok bi eventualni međunarodni arbitražni sporovi mogli da traju godinama.
Štir dovodi u pitanje i mogućnost da se ruska tehnologija brzo zameni zapadnom bez značajnog poskupljenja i odlaganja projekta. Kao jedna od alternativa pominju se mali modularni reaktori, ali bi za nadoknadu planirane snage „Pakša II“ bilo potrebno više takvih postrojenja, uz nova ulaganja i duži rok za početak proizvodnje.
„U ovom pitanju politički, a ne stručni argumenti igraju primarnu ulogu“, smatra Štir. Prema njegovom tumačenju, nastojanje da se Mađarska udalji od Rusije moglo bi da potisne u drugi plan posledice po konkurentnost mađarske privrede i životni standard građana.
Prekid saradnje mogao bi da pokrene naplatu ruskog kredita
Slične rizike ističe i Ksenija Smertina, politikolog i stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu. Ona upozorava da bi raskid ugovora nakon početka građevinskih radova mogao da pokrene dodatne finansijske obaveze i dugotrajne pravne postupke.
„Jednostrani raskid sporazuma sa mađarske strane pokrenuo bi proceduru prevremene naplate ruskog državnog kredita u iznosu do deset milijardi evra, a doveo bi i do dugotrajnih postupaka pred međunarodnim arbitražama, u kojima bi Rosatom zahtevao nadoknadu milijardi gubitaka i izgubljene dobiti“, upozorava Smertina.
Ona ističe da bi Mađarska, ukoliko bi odustala od ruskog projekta, morala da pronađe način da nadoknadi planirane proizvodne kapacitete. U suprotnom, mogla bi da poveća oslanjanje na uvoz električne energije ili gasne elektrane, čija bi isplativost zavisila i od kretanja cena prirodnog gasa.
Smertina smatra da obnovljivi izvori sami ne mogu da garantuju stabilnu proizvodnju u svim vremenskim uslovima, naročito bez odgovarajućih kapaciteta za skladištenje energije. Zbog toga bi odustajanje od nuklearnih kapaciteta bez pouzdane i finansijski održive zamene moglo da poveća troškove i energetsku neizvesnost.
Saradnja Mađarske i Rosatoma formalizovana je 2014. godine, kada su dve zemlje potpisale sporazum o izgradnji dva nova reaktora u elektrani „Pakš“. Projekat je predviđao ruski državni kredit do deset milijardi evra i do 2,5 milijardi evra iz mađarskog budžeta. Evropska komisija je 2017. odobrila mađarsku državnu pomoć za njegovu realizaciju.
Izgradnja „Pakša II“ ušla je u aktivnu fazu u februaru 2026. godine, kada je izliven prvi beton za temelje petog reaktora. Nova postrojenja trebalo bi da pomognu u očuvanju nuklearnih kapaciteta Mađarske i stabilnosti njenog elektroenergetskog sistema.
Pogledajte i:
