Brisel otvara karte pred izbore u Srbiji: Isporučite sve!
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Poruka Marte Kos da Srbija posle izbora „treba da isporuči više“ i da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU nije pritisak samo na jednu političku opciju ili buduću vladu. To je deo šireg procesa u kome Brisel nastoji da, bez obzira na ishod izbora 25. oktobra, obezbedi dovoljno snažan pritisak na sve političke opcije u Srbiji.
Ono što je Marta Kos pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta rekla jeste pritisak na Srbiju, ali to je samo deo šire akcije, dubljeg pritiska na našu zemlju, smatra pravnik i analitičar Aleksandar Đekić.
„Mislim da oni već duže pokušavaju da kreiraju situaciju u kojoj, koja god strana da pobedi, ima dovoljno jak pritisak sa strane ili unutar parlamenta da mora to da isporuči“, kaže on.
Podsećamo, predstavljajući plan Evropske komisije za pripremu EU za buduće proširenje pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta, Kos je rekla da Srbija nije među najnaprednijim zemljama koje će dobiti posebne mape puta u procesu pristupanja EU.
„Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekla je Kos.
Samo je Srbija „specijalni slučaj“ – jer neće da prizna nezavisno Kosovo
U uslovima u kojima bi Srbija u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i, neokolonijalnim rečnikom Marte Kos rečeno, isporučila sve što se iz Brisela od nje traži, ne bi bilo mesta za suverenu spoljnu politiku Beograda, niti za vojnu neutralnost.
Kada su postajale članice, države su deo svog suvereniteta prenosile na Brisel i to nije bio problem dok je postojala opšta saglasnost oko toga šta su ciljevi EU. Međutim, danas svedočimo usponu snaga koje se ne slažu sa politikom koju sprovodi briselska birokratija: AfD je najpopularnija stranka u Nemačkoj, u Francuskoj to je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, a u Velikoj Britaniji, koja doduše nije članica Unije ali na nju može da se primeni isti šablon, to su Reformisti Najdžela Faraža, dodaje Đekić.
U slučaju Srbije, usklađivanje podrazumeva ne samo da naša zemlja pristane na ono što Brisel od nje zahteva po pitanju Kosova i Metohije, već i uvođenje sankcija Rusiji, što je, možda i veći trn u oku briselske administracije od nepristajanja da se Srbija odrekne dela svoje teritorije. sve to boli, ne samo Martu Kos, već i mnoge druge uživaoce različitih sinekura u Briselu. Zbog svega toga, kaže naš sagovornik, od Srbije se pravi poseban slučaj, pa se raznim merama i pritiscima na duži rok nastoji da se održi tenzija i Srbija natera na nešto što njeni građani ne žele.
Ali, prema Đekićevim rečima, to nije ništa neobično. Srpske evrointegracije odavno su se pretvorile u mehanizam političkog uslovljavanja, a sve što Marta Kos sada izgovara samo potvrđuje tu tezu, tako da se ne radi ni o kakvom presedanu.
„Samo u našem slučaju međunarodno pravo ne važi kada se govori o Kosovu i Metohiji, samo u našem slučaju imamo dodatno poglavlje kada treba da uđemo u EU. Skoro deset godina smo kandidat koji nije mrdnuo s mesta, bez obzira na to šta smo uradili, jer postoji nekoliko stavki koje nas pritiskaju. Voleo bih da je način na koji EU funkcioniše prema nama presedan, ali nije, ovo je konstantna politika koju dobijamo već dvadeset, dvadesetpet godina“, navodi Đekić.
Još je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić upozoravao da EU želi da Srbiji okači Kosovo kao kamen oko vrata koji će našu državu vući na dole.
„Ta politika se ne menja. To je konstantan pritisak i koliko vidimo sa ugovorima koje smo morali da potpišemo, ali ih na sreću nismo ratifikovali, mi moramo da priznamo Kosovo, jer to se od nas blanko traži. Nekada se samo ta lopta spusti, pa se to ne kaže na ovako implicitan način, ali nekada je jasno šta oni žele“, kategoričan je Đekić.
Članstvo u EU nije članstvo ako imate samo obaveze
Pitanje koje se, prema njegovom mišljenju, nameće jeste kakva bi bila pozicija Srbije ukoliko bi evropske integracije nastavile da podrazumevaju sve više obaveza, a manje prostora za samostalno odlučivanje.
Do pre desetak godina, ocenjuje Đekić, države su u Evropsku uniju ulazile iz različitih razloga, od ideoloških do ekonomskih. Kao primer navodi Rumuniju i Bugarsku, koje su, prema njegovom mišljenju, imale konkretne koristi od članstva.
Danas, međutim, smatra da se odnos prema budućim članicama promenio.
„A sada smo došli u situaciju: vi ćete da slušate i radite sve ono što od vas tražimo, daćete nam sve što tražimo. I nemojte zaboraviti, jedna od bitnijih stavki kada pričamo o Srbiji je i njena namenska industrija. EU bi volela da se dočepa jednog takvog dijamanta. Dakle, vi ćete poslušati sve što od vas tražimo, ali za uzvrat možete da se nadate da ćete jednog dana moći da sednete sa nama za sto. I taj dan se konstantno odlaže“, kaže Đekić.
On podseća da se poslednjih godina iz Brisela sve češće govori o promenama samog modela proširenja, različitim brzinama integracije i mogućnosti da nove članice ne dobijaju odmah sva prava koja imaju starije članice.
„Ako se vratimo samo pet godina unazad, mi konstantno imamo: prvo da razmislimo kakvo ćemo proširenje, pa Makronova Evropa u više brzina, pa polako, pa da se prag što više spusti, odnosno da članice dobiju što manje prava. To je ono kad nećete nekog da nagradite jer nemate čime da ga nagradite, ne možete da mu date podsticaje, vi njemu izmislite jednu funkciju i postavite ga na poziciju, tako je u ovom slučaju“, ocenjuje Đekić.
Zato se, zaključuje on, postavlja pitanje da li se od budućih članica EU danas očekuje samo prihvatanje zajedničkih pravila ili i dugoročno političko usklađivanje sa Briselom.
Za Srbiju je, prema njegovom tumačenju, upravo to ključno pitanje.
„Ono što se za Srbiju predviđa je članstvo u Uniji koje zapravo i nije članstvo. Srbija dobija isključivo obaveze“, zaključuje Đekić.
Pogledajte i:
