https://lat.sputnikportal.rs/20261004/sta-je-najveca-pretnja-evropskoj-ekonomiji-1204024795.html
Šta je najveća pretnja evropskoj ekonomiji
Šta je najveća pretnja evropskoj ekonomiji
Sputnik Srbija
Energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku trenutno predstavlja najveću pretnju evropskoj ekonomiji, jer istovremeno utiče na rast cena i usporava... 04.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-04T12:00+0200
2026-10-04T12:00+0200
2026-10-04T12:00+0200
ekonomija
svet – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0f/1152436039_0:178:2047:1329_1920x0_80_0_0_193aa7b8e05f4bd8369a0eae585bd47d.jpg
Ona je u intervjuu za francuski list „Kroa“, objavljenom na sajtu Evropske centralne banke, istakla da za instituciju koju vodi stabilnost cena ostaje prioritet.Predsednica Evropske centralne banke ocenila je da je evropski ekonomski model uzdrman jer su tri njegova dugogodišnja oslonca – jeftina energija, posebno iz Rusije, veliko kinesko tržište za evropski izvoz i američki bezbednosni okvir – danas pod nepovoljnim uticajima.Prema njenim rečima, snabdevanje energijom iz Rusije je prekinuto, dok Kina sve više konkuriše evropskim kompanijama na tržištima naprednih tehnologija.Lagard je navela da Evropska centralna banka ne može da obnovi snabdevanje kroz Ormuski moreuz niti da stvori nove rezerve nafte i gasa, već nastoji da spreči da energetski šok trajno pređe na ostatak privrede i izazove dugotrajniji rast inflacije.Dodala je da bi takva situacija mogla zahtevati povećanje kamatnih stopa, što bi istovremeno povećalo troškove finansiranja i opteretilo privredni rast.Prema njenim rečima, Evropska centralna banka je u donošenju odluka o monetarnoj politici usmerena na podatke i spremna je da prilagođava svoju politiku promenama okolnosti. Lagard je rekla i da je centralna banka 2021. godine pogrešno procenila da će energetski šok biti privremen i priznala da tada nije predvidela način na koji će se različite krize međusobno povezivati.Govoreći o ekonomskim izgledima evrozone, Lagard je navela da Evropska centralna banka očekuje rast od 0,9 odsto ove godine. Istakla je i da je evropski finansijski sistem danas znatno snažniji nego tokom kriza 2008. i 2011. godine.Lagard je, takođe, ocenila da evropske zemlje moraju da prodube uniju tržišta kapitala kako bi se evropska štednja u većoj meri usmerila ka investicijama.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260928/evropskoj-uniji-se-smesi-duga-i-hladna-zima--pred-njom-su-tri-opcije-1203836419.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, banke i berza
svet – ekonomija, banke i berza
Šta je najveća pretnja evropskoj ekonomiji
Energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku trenutno predstavlja najveću pretnju evropskoj ekonomiji, jer istovremeno utiče na rast cena i usporava privrednu aktivnost, izjavila je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.
Ona je u intervjuu za francuski list „Kroa“, objavljenom na sajtu Evropske centralne banke, istakla da za instituciju koju vodi stabilnost cena ostaje prioritet.
„Zato je glavna pretnja danas energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku i ona jasno utiče na cene, ali i na rast“, rekla je Lagard.
Predsednica Evropske centralne banke ocenila je da je evropski ekonomski model uzdrman jer su tri njegova dugogodišnja oslonca – jeftina energija, posebno iz Rusije, veliko kinesko tržište za evropski izvoz i američki bezbednosni okvir – danas pod nepovoljnim uticajima.
Prema njenim rečima, snabdevanje energijom iz Rusije je prekinuto, dok Kina sve više konkuriše evropskim kompanijama na tržištima naprednih tehnologija.
Lagard je navela da Evropska centralna banka ne može da obnovi snabdevanje kroz Ormuski moreuz niti da stvori nove rezerve nafte i gasa, već nastoji da spreči da energetski šok trajno pređe na ostatak privrede i izazove dugotrajniji rast inflacije.
Dodala je da bi takva situacija mogla zahtevati povećanje kamatnih stopa, što bi istovremeno povećalo troškove finansiranja i opteretilo privredni rast.
Prema njenim rečima, Evropska centralna banka je u donošenju odluka o monetarnoj politici usmerena na podatke i spremna je da prilagođava svoju politiku promenama okolnosti. Lagard je rekla i da je centralna banka 2021. godine pogrešno procenila da će energetski šok biti privremen i priznala da tada nije predvidela način na koji će se različite krize međusobno povezivati.
Govoreći o ekonomskim izgledima evrozone, Lagard je navela da Evropska centralna banka očekuje rast od 0,9 odsto ove godine. Istakla je i da je evropski finansijski sistem danas znatno snažniji nego tokom kriza 2008. i 2011. godine.
Lagard je, takođe, ocenila da evropske zemlje moraju da prodube uniju tržišta kapitala kako bi se evropska štednja u većoj meri usmerila ka investicijama.
