Evropskoj uniji se smeši duga i hladna zima – pred njom su tri opcije
21:28 28.09.2026 (Osveženo: 21:31 28.09.2026)
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Ako ne popuni rezerve gasa, koje su sada na istorijski niskom nivou, Evropskoj uniji, sasvim je moguće, smeši se zima kakvu je Srbija upoznala tokom sankcija devedesetih. Ali, EU je sama kriva za to, jer ne želi normalizaciju odnosa sa Rusijom, u trenutku kada sa Bliskog istoka ne može da dobije gas i kada azijske zemlje nude više za isti proizvod.
Evropska unija narednu grejnu sezonu dočekuje sa rekordno niskim rezervama gasa – svega 68 odsto popunjenosti kapaciteta – tako da joj se, kako stvari stoje, sprema duga i hladna zima. Toga su, čini se, svesni i u Evropskoj komisiji, pa je evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen, očigledno pripremajući teren za ono što predstoji, uputio pismo ministrima energetike članica Unije da obavezno smanje potrošnju gasa i električne energije dok god to bude potrebno zbog krize cena energenata.
Istovremeno, kupci utečnjenog gasa (takozvanog LNG-a) iz Azije počeli su da nude više cene za LNG, što stvara ekonomski podsticaj proizvođačima i trgovcima da terete usmeravaju prema njima. Za razliku od gasa koji se isporučuje cevovodima, LNG može da promeni destinaciju u zavisnosti od toga gde je cena viša. A Evropska unija odrekla se ruskog gasa koji se isporučuje cevovodima da bi prešla na LNG.
Bitka za gas – Evropa najveći gubitnik
Prema rečima Dragoljuba Bosnića, dopisnika Informativne agencije BRIKS-a iz Srbije, ako Azija nastavi da plaća više, ako se krize na Bliskom istoku prodube, a evropska skladišta u zimu uđu sa nedovoljnim zalihama, Brisel će morati da bira između tri neprijatne opcije: da plati još skuplji gas, da ograniči potrošnju ili da preispita politiku koja je Evropu udaljila od jednog od njenih najvažnijih tradicionalnih energetskih dobavljača.
Sa druge strane, Moskva više ne mora da čeka na Evropu jer je pronašla kupce na drugim tržištima. Zato će za Brisel najvažnije pitanje možda biti ne kako da se odrekne ruskog gasa, već kako da prezimi dolazeću zimu, kaže on.
Bitka za gas je, objašnjava naš sagovornik, standardna priča o uticaju američke spoljne politike na Evropu, dok se Evropa pravi nevešta ili samo nije u stanju da se bori za svoje interese jer nema suverenitet.
„Odbili su da sarađuju sa Rusijom, uništili su odnose s njom; praktično idu u rat s Rusijom – skoro pa smo došli do tog nivoa. Videćemo kako će se situacija razvijati jer očigledno je da imaju plan za eskalaciju. I ne samo što su odnosi sa Rusijom uništeni što se tiče energetske bezbednosti, nego bezbednosti generalno. A američka agresija na Bliskom istoku sprečava da Evropa uvozi dovoljno energenata iz tog dela sveta. Dakle, imamo rat protiv Irana, imamo sada eskalaciju između Huta i drugih aktera, tako da je nemoguće da Evropa može da dobije potrebne energente“, ističe Bosnić.
Zapad kao ranjena zver
Energetska kriza u EU ima širi geopolitički kontekst – plan je bio da se uspori razvoj multipolarnog sveta, pre svega ruske, kineske i indijske ekonomije. A što se Evropljana tiče, u zavisnosti kakvi su američki dugoročni ciljevi, oni u tom planu mogu da budu i kolateralna, ali i namerna šteta, jer su Amerikanci Evropsku uniju uvek posmatrali kao konkurenciju.
„Dakle, multipolarni svet je je apsolutna pretnja zapadnom, odnosno konkretno anglosaksonskom ili angloameričkom konceptu sveta i upravo zato i pokušavaju da uspore, a za njih bi idealno bilo i da unište, tu ideju. To će sada biti malo teže. Mnoge zemlje shvataju kakva je igra u pitanju i žele da se suprotstave tome, tako da sada imamo Zapad koji je u opadanju, ali je kao ranjena zver koja može da nanese mnogo štete ostatku sveta i to se upravo sada dešava“, podvlači Bosnić.
Ali, Evropa neće naučiti lekciju, dodaje on – moguće je da na vlast dođu snage koje razumeju situaciju, ali istorijsko iskustvo ne ukazuje na preveliki optimizam u tom pravcu – Evropa će teško uvideti da ih je Amerika gurnula u energetsku krizu prodajući joj izuzetno skup LNG i naftu. Za Evropljane će takođe biti pogubna zabrana izvoza dizela iz SAD.
Pitanje je hoće li gasa uopšte biti
Tako da se Evropi smeši ono što je Srbija preživela devedesetih godina prošlog veka, za vreme sankcija – s obzirom da neće da kupuje ruski gas, a ne može da kupi energente sa Bliskog istoka ili iz SAD, postavlja se pitanje kako će da održi energetsku stabilnost, konstatuje Bosnić.
„Nije više pitanje da li će energenti biti skupi, nego da li će ih uopšte biti. Nestašice će uticati i na druge sektore ekonomije, tako da situacija nije nimalo optimistična, zavisiće od toga kako će se razvijati sukob na Bliskom istoku i da li će bliskoistočne države uvideti da im ne odgovara američki diktat i postići neki dogovor sa Iranom ili će ostati američke ispostave protiv Irana i drugih zemalja koje Amerikanci vide kao takmace u regionu“, ističe Bosnić.
U EU će morati dobro da razmisle u kom pravcu idu, na koji način će formirati svoju spoljnu politiku i kakav koncept bezbednosti žele. Naš sagovornik podseća da Rusija već tri i po decenije zagovara koncept nedeljive bezbednosti, a da taj koncept Evropljani uporno odbijaju. Na njima je, dakle, da odluče kojim će pravcem krenuti. Jedna od posledica njihovih dosadašnjih izbora je i trenutna energetska kriza, zaključuje Bosnić.
