https://lat.sputnikportal.rs/20261004/brazil-danas-glasa-opsti-i-predsednicki-izbori-u-senci-pritiska-amerike-foto-1204007629.html
Brazil danas glasa: Opšti i predsednički izbori u senci pritiska Amerike /foto/
Brazil danas glasa: Opšti i predsednički izbori u senci pritiska Amerike /foto/
Sputnik Srbija
U Brazilu se danas održavaju opšti izbori, uključujući predsedničke na kojima se glavnim favoritima smatraju aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i... 04.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-04T08:30+0200
2026-10-04T08:30+0200
2026-10-04T08:30+0200
svet
svet – politika
brazil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/03/1204007911_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_21039dd9dfb067d32a4ded1b6eeed4f7.jpg
Predizborna anketaKandidat Radničke partije Luiz Inasio Lula da Silva osvojio bi 46 odsto važećih glasova u prvom krugu, dok bi kandidat Liberalne partije Flavio Bolsonaro dobio 45 odsto, pokazuje poslednje istraživanje instituta Kvest, objavljeno uoči glasanja.Razlika od jednog procentnog poena nalazi se u okviru statističke greške od dva procentna poena, zbog čega se dvojica kandidata nalaze u statistički izjednačenoj poziciji.Prema istraživanju, na trećem mestu su Augusto Kuri, Renan Santos i Ronaldo Kažado sa po tri odsto glasova.Na predsedničkom listiću nalazi se inače 13 kandidata, a ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dvoje prvoplasiranih plasiraće se u drugi krug, koji je zakazan za 25. oktobar, prenose mediji.Lula, koji sa 80 godina spada među najstarije šefove država na svetu, učestvuje na svojim sedmim predsedničkim izborima i pokušava da osvoji četvrti, neuzastopni mandat.Bolsonaro (45) prvi put se kandiduje za predsednika i nastoji da vrati svoju porodicu na vlast, nakon što je njegov otac bio predsednik Brazila od 2019. do 2022. godine.Dvojica kandidata predstavljaju suprotstavljene delove političkog spektra i imaju različite stavove o brojnim pitanjima, od borbe protiv organizovanog kriminala do odnosa najveće latinoameričke zemlje sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.Obavezno glasanje i elektronske mašineU Brazilu se opšti izbori održavaju svake četiri godine, a glasanje je obavezno. Građanima koji bez opravdanog razloga ne izađu na izbore preti novčana kazna.Osim predsednika, Brazilci biraju i poslanike na saveznom i pokrajinskom nivou, guvernere i deo senatora. Izbori za gradonačelnike i gradske odbornike, takođe, se održavaju svake četiri godine, ali u drugim izbornim ciklusima.Gotovo 160 miliona birača sa pravom glasa koristiće elektronske glasačke mašine, unošenjem brojeva koji odgovaraju njihovim kandidatima. Brazilske vlasti uvele su elektronske glasačke mašine tokom devedesetih godina kako bi se izborile sa izbornim prevarama.Pre toga su tokom lokalnih izbora zabeleženi slučajevi ubacivanja velikog broja listića u glasačke kutije i krađe kutija, dok su papirni glasački listići često falsifikovani, navodi brazilska izborna vlast.Brazil između 1960. i 1989. godine nije održavao neposredne predsedničke izbore, u periodu koji je obuhvatio i vojnu vlast od 1964. do 1985. godine. Danas se izborni rezultati objavljuju svega nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta.Uoči izbora 2022. godine Žair Bolsonaro je u više navrata bez dokaza dovodio u pitanje pouzdanost brazilskog elektronskog izbornog sistema. Prema dosadašnjim podacima, nikada nije otkrivena značajna izborna prevara povezana sa tim sistemom.Lulina karijera i pad podrškeLula, koji je političku karijeru počeo kao sindikalni radnik i kome nedostaje mali prst leve ruke nakon nesreće u fabrici kada je imao 19 godina, u pojedinim periodima uživao je gotovo kultnu popularnost.Proveo je više od godinu dana u zatvoru zbog presuda za korupciju, koje su kasnije poništene, pre nego što je 2022. godine osvojio treći, neuzastopni predsednički mandat.Bivši američki predsednik Barak Obama svojevremeno ga je nazvao „najpopularnijim političarem na svetu“, međutim, tokom aktuelnog mandata podrška Luli pala je na svega 24 odsto, što je bio jedan od njegovih najnižih rejtinga.Lula je obećao da će obezbediti da Brazilci imaju korist od eksploatacije retkih minerala i drugih prirodnih resursa zemlje, da će štititi prašumu Amazonije i nastaviti sprovođenje svog glavnog programa socijalne pomoći Bolsa familija.Agenda Flavia Bolsonara i pritisak iz VašingtonaPošto je bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru zabranjeno da se kandiduje dok služi kaznu od 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, njegov najstariji sin uglavnom je prihvatio konzervativnu agendu svog oca, dok je istovremeno pokušavao da koristi umereniji način komunikacije kako bi privukao birače sa centra.Oštra politika u oblasti bezbednosti predstavlja jedan od stubova njegove kampanje, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su takvi predlozi popularni među Brazilcima.On je obećao da će se protiv kriminalnih grupa boriti izgradnjom zatvora maksimalne bezbednosti po uzoru na one u Salvadoru, kao i da će, po uzoru na administraciju Donalda Trampa, transnacionalne kriminalne grupe označiti kao terorističke organizacije i sniziti starosnu granicu za krivično suđenje po pravilima za punoletne osobe na 16 godina.Krčenje prašume Amazonije, koja ima ključnu ulogu u usporavanju klimatskih promena, dostiglo je rekordne nivoe tokom mandata njegovog oca. Flavio Bolsonaro je, takođe, negirao klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i obavezao se samo na zaustavljanje ilegalne seče šuma.Njegova kampanja našla se pod pritiskom nakon što je priznao da je prihvatio više miliona dolara od diskreditovanog bankara Danijela Vorkara za produkciju filma o životu njegovog oca. U vezi sa tim slučajem protiv njega se vodi istraga zbog sumnji na korupciju, pranje novca i utaju poreza.Lula je u više navrata upozoravao Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u izbore u Brazilu. Administracija Donalda Trampa nije odgovorila na zahtev agencije da pruži komentar o tome da li pokušava da utiče na izborni proces.Vašington je prošle godine uveo carine od 50 odsto na robu iz Brazila, navodeći, između ostalog, suđenje Žairu Bolsonaru, Trampovom savezniku.SAD su početkom ove godine uvele novi paket carina, pozivajući se na nepoštene trgovinske prakse, uprkos tome što SAD imaju trgovinski suficit sa Brazilom, a najveće brazilske narko-grupe proglašene su stranim terorističkim organizacijama ubrzo nakon posete senatora Bolsonara Beloj kući.Pobeda senatora Bolsonara dodala bi Brazil na spisak latinoameričkih zemalja, među kojima su Argentina, Čile, Kolumbija, Kostarika i Peru, koje su poslednjih godina izabrale vlade bliske Trampu.S druge strane, Lula je odbranu brazilskog suvereniteta postavio kao jedno od glavnih pitanja svoje kampanje.Pogledajte i:
brazil
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, brazil
Brazil danas glasa: Opšti i predsednički izbori u senci pritiska Amerike /foto/
U Brazilu se danas održavaju opšti izbori, uključujući predsedničke na kojima se glavnim favoritima smatraju aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i senator Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga je Lula pobedio pre četiri godine.
Kandidat Radničke partije Luiz Inasio Lula da Silva osvojio bi 46 odsto važećih glasova u prvom krugu, dok bi kandidat Liberalne partije Flavio Bolsonaro dobio 45 odsto, pokazuje poslednje istraživanje instituta Kvest, objavljeno uoči glasanja.
Razlika od jednog procentnog poena nalazi se u okviru statističke greške od dva procentna poena, zbog čega se dvojica kandidata nalaze u statistički izjednačenoj poziciji.
Prema istraživanju, na trećem mestu su Augusto Kuri, Renan Santos i Ronaldo Kažado sa po tri odsto glasova.
Na predsedničkom listiću nalazi se inače 13 kandidata, a ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dvoje prvoplasiranih plasiraće se u drugi krug, koji je zakazan za 25. oktobar, prenose mediji.
Lula, koji sa 80 godina spada među najstarije šefove država na svetu, učestvuje na svojim sedmim predsedničkim izborima i pokušava da osvoji četvrti, neuzastopni mandat.
Bolsonaro (45) prvi put se kandiduje za predsednika i nastoji da vrati svoju porodicu na vlast, nakon što je njegov otac bio predsednik Brazila od 2019. do 2022. godine.
Dvojica kandidata predstavljaju suprotstavljene delove političkog spektra i imaju različite stavove o brojnim pitanjima, od borbe protiv organizovanog kriminala do odnosa najveće latinoameričke zemlje sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.
Obavezno glasanje i elektronske mašine
U Brazilu se opšti izbori održavaju svake četiri godine, a glasanje je obavezno. Građanima koji bez opravdanog razloga ne izađu na izbore preti novčana kazna.
Osim predsednika, Brazilci biraju i poslanike na saveznom i pokrajinskom nivou, guvernere i deo senatora. Izbori za gradonačelnike i gradske odbornike, takođe, se održavaju svake četiri godine, ali u drugim izbornim ciklusima.
Gotovo 160 miliona birača sa pravom glasa koristiće elektronske glasačke mašine, unošenjem brojeva koji odgovaraju njihovim kandidatima. Brazilske vlasti uvele su elektronske glasačke mašine tokom devedesetih godina kako bi se izborile sa izbornim prevarama.
Pre toga su tokom lokalnih izbora zabeleženi slučajevi ubacivanja velikog broja listića u glasačke kutije i krađe kutija, dok su papirni glasački listići često falsifikovani, navodi brazilska izborna vlast.
Brazil između 1960. i 1989. godine nije održavao neposredne predsedničke izbore, u periodu koji je obuhvatio i vojnu vlast od 1964. do 1985. godine. Danas se izborni rezultati objavljuju svega nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta.
Uoči izbora 2022. godine Žair Bolsonaro je u više navrata bez dokaza dovodio u pitanje pouzdanost brazilskog elektronskog izbornog sistema. Prema dosadašnjim podacima, nikada nije otkrivena značajna izborna prevara povezana sa tim sistemom.
Lulina karijera i pad podrške
Lula, koji je političku karijeru počeo kao sindikalni radnik i kome nedostaje mali prst leve ruke nakon nesreće u fabrici kada je imao 19 godina, u pojedinim periodima uživao je gotovo kultnu popularnost.
Proveo je više od godinu dana u zatvoru zbog presuda za korupciju, koje su kasnije poništene, pre nego što je 2022. godine osvojio treći, neuzastopni predsednički mandat.
Bivši američki predsednik Barak Obama svojevremeno ga je nazvao „najpopularnijim političarem na svetu“, međutim, tokom aktuelnog mandata podrška Luli pala je na svega 24 odsto, što je bio jedan od njegovih najnižih rejtinga.
Lula je obećao da će obezbediti da Brazilci imaju korist od eksploatacije retkih minerala i drugih prirodnih resursa zemlje, da će štititi prašumu Amazonije i nastaviti sprovođenje svog glavnog programa socijalne pomoći Bolsa familija.
Agenda Flavia Bolsonara i pritisak iz Vašingtona
Pošto je bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru zabranjeno da se kandiduje dok služi kaznu od 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, njegov najstariji sin uglavnom je prihvatio konzervativnu agendu svog oca, dok je istovremeno pokušavao da koristi umereniji način komunikacije kako bi privukao birače sa centra.
Oštra politika u oblasti bezbednosti predstavlja jedan od stubova njegove kampanje, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su takvi predlozi popularni među Brazilcima.
On je obećao da će se protiv kriminalnih grupa boriti izgradnjom zatvora maksimalne bezbednosti po uzoru na one u Salvadoru, kao i da će, po uzoru na administraciju Donalda Trampa, transnacionalne kriminalne grupe označiti kao terorističke organizacije i sniziti starosnu granicu za krivično suđenje po pravilima za punoletne osobe na 16 godina.
Krčenje prašume Amazonije, koja ima ključnu ulogu u usporavanju klimatskih promena, dostiglo je rekordne nivoe tokom mandata njegovog oca. Flavio Bolsonaro je, takođe, negirao klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i obavezao se samo na zaustavljanje ilegalne seče šuma.
Njegova kampanja našla se pod pritiskom nakon što je priznao da je prihvatio više miliona dolara od diskreditovanog bankara Danijela Vorkara za produkciju filma o životu njegovog oca. U vezi sa tim slučajem protiv njega se vodi istraga zbog sumnji na korupciju, pranje novca i utaju poreza.
Lula je u više navrata upozoravao Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u izbore u Brazilu. Administracija Donalda Trampa nije odgovorila na zahtev agencije da pruži komentar o tome da li pokušava da utiče na izborni proces.
Vašington je prošle godine uveo carine od 50 odsto na robu iz Brazila, navodeći, između ostalog, suđenje Žairu Bolsonaru, Trampovom savezniku.
SAD su početkom ove godine uvele novi paket carina, pozivajući se na nepoštene trgovinske prakse, uprkos tome što SAD imaju trgovinski suficit sa Brazilom, a najveće brazilske narko-grupe proglašene su stranim terorističkim organizacijama ubrzo nakon posete senatora Bolsonara Beloj kući.
Pobeda senatora Bolsonara dodala bi Brazil na spisak latinoameričkih zemalja, među kojima su Argentina, Čile, Kolumbija, Kostarika i Peru, koje su poslednjih godina izabrale vlade bliske Trampu.
S druge strane, Lula je odbranu brazilskog suvereniteta postavio kao jedno od glavnih pitanja svoje kampanje.
