https://lat.sputnikportal.rs/20261002/buducnost-pripada-svima-rusija-putin-olivera-ikodinovic-1203971727.html

Kako je Putin ponovo iznenadio svet

Kako je Putin ponovo iznenadio svet

Sputnik Srbija

Glavna poruka predsednika Rusije Vladimira Putina sa „Valdaja“ je da se dosadašnji svetski poredak, u kojem je Zapad imao dominantnu ulogu, nepovratno menja i da... 02.10.2026, Sputnik Srbija

2026-10-02T22:26+0200

2026-10-02T22:26+0200

2026-10-02T22:26+0200

rusija

rusija

rusija – politika

analize i mišljenja

svet

svet – politika

valdaj

vladimir putin

zapad

ukrajina

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/02/1203990205_0:0:3071:1727_1920x0_80_0_0_4815173efdbcc1915cd66e9cc5714cb8.jpg

Kina, Indija, Rusija i druge sile sve više utiču na globalne procese, a novi poredak mora da počiva na ravnopravnosti i principu da bezbednost jedne države ne može da se gradi na račun bezbednosti druge, dodao je on.U tom kontekstu, Svetov ukazuje na to da se sve veći uticaj zemalja BRIKS-a na globalne ekonomske i političke procese više ne može zanemarivati.Putin je, prema rečima Svetova, kao ključni princip izdvojio uvažavanje interesa svih strana i ravnopravnu saradnju. Kao primer je naveo odnose Rusije sa Kinom i Indijom, ističući da se problemi rešavaju dijalogom i dogovorom, tako da korist imaju svi partneri.Putin je rekao da je Zapad posle vojne operacije NATO-a protiv Jugoslavije počeo da razgovara sa pozicije sile. Prema njegovim rečima, svaki naredni korak predstavljao je neku vrstu pritiska sile — vojnog, ekonomskog ili finansijskog.Svetov objašnjava da je Putin slučaj Jugoslavije predstavio kao prekretnicu koja je drugim državama poslala poruku da, ako je jednima dozvoljeno da zaobilaze međunarodna pravila, onda isto pravo mogu tražiti i drugi. Takav pristup je doprineo širenju logike sile i podstakao nove sukobe širom sveta.Svetov ističe da je ključna Putinova poruka Zapadu da SAD i EU moraju da prihvate Rusiju kao ravnopravnog partnera, i da odnose grade na uzajamnom poštovanju, a ne sa pozicije sile.„Ako bi iz Putinovog govora izdvojili ono glavno, to bi bilo da Zapad - SAD i EU - moraju da nauče da razgovaraju ravnopravno. Taj ton da su oni glavni, da oni sve bolje znaju — mora da ode u prošlost. Setimo se kako su Ursula fon der Lajen ili Analena Berbok, dok je bila ministarka spoljnih poslova Nemačke, prilikom posete Kini pokušavale da nauče Kineze kako treba da vode svoju zemlju. Tu je i čuveni susret u Sijetlu, kada su se u Bajdenovo doba sastali predstavnici Kine i Sjedinjenih Država i razgovarali o ekonomskim odnosima. Predstavnik Kine je tada rekao Amerikancima: ‘Ko ste vi da nas učite? S kojim pravom nam govorite kako treba da vodimo svoju ekonomiju?’. I upravo se tu vidi kako se svet menja. Pogledajte šta se sada dešava. Kada je Si Đinping doputovao u SAD, Tramp ga je, suprotno protokolu, zajedno sa svojom suprugom dočekao kraj stepenica aviona. To naglašava značaj Kine za Ameriku, kao i značaj Amerike za Kinu“, kaže Svetov.U središtu Putinove poruke, prema Svetovu, jeste princip ravnopravnosti — bez obzira na veličinu i moć države, svaka zemlja ima pravo da štiti sopstvene interese i samostalno donosi odluke.Kao primer Svetov navodi Indiju, koja odbacuje zahteve Vašingtona da obustavi kupovinu ruske nafte, poručujući da sama odlučuje o svojim energetskim partnerima. Upravo u tome Svetov vidi suštinu promena u svetu - vreme kada su velike sile drugima diktirale kako da vode svoju politiku postaje prošlost, a odnosi se sve više zasnivaju na ravnopravnosti i uvažavanju međusobnih interesa.Ruski uslovi za mir - neutralna Ukrajina, status ruskog jezika i položaj CrkveZnačajan deo svog izlaganja Putin je posvetio ukrajinskom sukobu i detaljno podsetio na njegove korene, od državnog udara 2014. godine do sabotiranja Minskih sporazuma i tako dalje. Jedan od ciljeva Rusije i dalje je, kako je rekao, neutralni status Ukrajine.Putinova poruka je da pregovori o miru za Rusiju ne podrazumevaju automatski prekid vojnih dejstava i primirje, već moraju da vode ka trajnom političkom rešenju, kaže ekspert. Kao razlog navodi iskustvo Minskih sporazuma, koji su poslužili za naoružavanje Kijeva zapadnim oružjem i pripremu za nastavak sukoba.„Putin je više puta rekao: ‘Mi rešavamo svoje zadatke. Oslobodili smo 1.300 kvadratnih kilometara ovog meseca'. On je takođe rekao da je preostalo da se oslobodi još 11 odsto teritorije Donbasa. Ukrajinci kažu da su sposobni da tih 11 odsto brane godinu i po dana. Evropa kaže — dve godine. Putin poručuje: ‘Ako ćete tu teritoriju ionako izgubiti, zašto se uopšte borite?! Povucite se. To će se onda drugačije urediti’… Pozivaju nas na primirje u Crnom moru. Najpre su napali sto naših civilnih brodova, a kada smo mi, kao odgovor na to, počeli da potapamo njihovu flotu i blokirali ulaze u ukrajinske luke oni govore: 'Hajde da se zaustavimo’. Isto je i sa energetikom. Oni su napali naše rafinerije, a mi smo im odgovorili i onda kažu: ‘Hajde sada da uvedemo energetsko primirje'. Ne, toga neće biti! I evo, današnji udari na mostove u Kijevu upravo su ono o čemu je rusko javno mnjenje postavlja pitanja sve ove četiri i po godine - zašto ne uništavamo mostove i železničke pruge kojima se oružje dovozi na front?“, kaže Svetov.Putin je poručio da je Rusija spremna za mirovne pregovore, ali pod sopstvenim uslovima, uz zahtev da ciljevi postavljeni na početku Specijalne vojne operacije budu ostvareni. Istovremeno je ukazao na pitanja koja Moskva smatra ključnim za konačno rešenje, među kojima su status ruskog jezika i položaj pravoslavne Crkve u Ukrajini, podseća Svetov.Moguć novi susret Putina i TrampaPored toga, Svetov ocenjuje da je Putin o odnosima sa SAD govorio uzdržano i oprezno.„Izrazio je zahvalnost Trampu zbog toga što iskreno želi prekid sukoba u Ukrajini. Napravio je elegantan gest, zahvalivši Melaniji Tramp na njenom humanitarnom radu. Govorio je veoma oprezno. Što se tiče sastanka sa Trampom u Kini 18. i 19. novembra, i to je rekao da je moguće. Nije isključio mogućnost susreta u trilateralnom formatru, naglasivši da to pre svega zavisi od Kine kao zemlje domaćina. A i drugi susret je moguć, ali treba utvrditi dnevni red tog sastanka, odnosno o čemu će se razgovarati. Što se tiče zapadne Evrope, rečeno je: ‘Spremni smo da razgovaramo i sa svakom zemljom pojedinačno i sa Evropskom unijom’. Kategorički je odbacio tvrdnju da je Rusija zainteresovana za raspad Evropske unije. Ali dozvolite mi jednu opasku - oni će se sami raspasti“, kaže politikolog.Svetov smatra da Putin u ovom govoru nije izneo značajnije promene u dosadašnjim stavovima, ali izdvaja njegov „filozofski pristup“ i nastojanje da obrazloži rusku politiku i ponudi konkretne predloge.„Znate, ipak je ovo ‘Valdaj’, mesto gde se okuplja intelektualna svetska elita, stručnjaci koje zaista zanima razumevanje onoga što se dešava u svetu. I Putin je nastupio na neki način sa filozofskim govorom. Dok sam ga slušao, a zatim i čitao njegov govor, pokušavao sam da shvatim - ko je od zapadnih lidera sposoban da kao Putin nastupi sa takvim govorom, da iz sopstvene perspektive, obrazloži motive svojih političkih postupaka - ne pretnjama koje dolaze od Rusije, već da jednostavno obrazloži svoje stavove i iznese neke predloge. Takvih političara nema!“, ocenio je Svetov.On kao posebno „iznenađenje“ izdvaja Putinovo pominjanje nemačkog političara Egona Bara, ocenjujući to kao važan signal Nemačkoj i podsećanje na političare koji su zastupali nemačke interese, ali istovremeno nastojali da grade normalne i mirne odnose sa Rusijom.„Čehovljeva puška“ ne sme da opaliPutin je upozorio i na nuklearnu eskalaciju kroz Čehovljevu metaforu o oružju koje, „ako se pojavi na početku predstave, na kraju mora da opali“, uz poruku da se takav ishod mora izbeći. Svetov ocenjuje da je poruka jasna, ali postavlja pitanje da li je zapadni političari zaista razumeju, budući da njihovo dosadašnje ponašanje pokazuje da ovom upozorenju ne pridaju dovoljno značaja.Govoreći o reakcijama Zapada na nuklearno upozorenje, navodi izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o proširenju „nuklearnog kišobrana“ na Evropu, kao i pretnje vojnog vrha NATO-a da postoje planovi za eventualni rat sa Rusijom.„I komandant oružanih snaga NATO-a kaže da ima instrukciju od 4.000 stranica i da je sve spremno za rat sa Rusijom. I generalni sekretar NATO-a Mark Rute je, odgovarajući na pismo ruskog Ministarstva spoljnih poslova, poručio da Evropa raspolaže sredstvima kojima može Rusiji da odgovori mnogo snažnije nego što to može Ukrajina. Dakle, mi i dalje slušamo pretnje“, ističe ekspert.Svetov smatra da Zapad potcenjuje ruska upozorenja, a iz perspektive „divanskih stratega“ ocenjuje da bi Moskva na to trebalo da odgovori oštrije, uključujući moguće udare na objekte u baltičkim zemljama u kojima se proizvodi oružje za napade u dubinu ruske teritorije. Ipak, zaključuje da za razliku od „divanskih stratega“ Putin uzima u obzir i posledice svake odluke.Putin je nastupio na godišnjem zasedanju diskusionog kluba „Valdaj“, gde je tokom tri i po sata govorio o gorućim temama svetske politike i gde je izneo stavove Moskve o različitim pitanjima. Reč je o tradicionalno veoma sadržajnoj i po formatu specifičnoj diskusiji, budući da stručnjaci iz celog sveta imaju priliku da direktno postave pitanja predsedniku Rusije.

https://lat.sputnikportal.rs/20261001/svet-na-prekretnici-ceo-putinov-govor-na-valdaju-1203957032.html

ukrajina

2026

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, valdaj, vladimir putin, zapad, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svetski poredak