https://lat.sputnikportal.rs/20260930/gvardiolov-bekovski-paradoks-pep-ga-je-izveo-na-bok-a-tamo-ga-je-sacekao-jamal-1203881473.html
Gvardiolov bekovski paradoks: Pep ga je izveo na bok, a tamo ga je sačekao Jamal
Gvardiolov bekovski paradoks: Pep ga je izveo na bok, a tamo ga je sačekao Jamal
Sputnik Srbija
Postoji zanimljiva fudbalska nit koja povezuje Pepa Gvardiolu, Joška Gvardiola i Lamina Jamala. Jedan je legenda Barselone koja je kasnije kao trener menjala... 30.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-30T21:18+0200
2026-09-30T21:18+0200
2026-09-30T21:18+0200
sport
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1e/1203881316_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_6e83fa403d9b179fd7bca153dd23032e.jpg
Na utakmici Španije i Hrvatske te tri priče spojile su se na jednom delu terena.Španija je slavila sa ubedljivih 4:1, Lamin Jamal je postigao dva gola i meč završio sa ocenom 9,9, dok je Joško Gvardiol ostao na 5,9. Međutim, suština njihovog duela nije u ocenama, niti u pokušaju da se hrvatskom defanzivcu pripiše krivica za ubedljiv poraz. Mnogo je zanimljivije pitanje zašto je upravo taj duel bio toliko važan.A odgovor je jednostavan: ako je Hrvatska imala igrača od kojeg je mogla da očekuje da parira Jamalu, onda je to bio Gvardiol.Dvojica fudbalera su se pritom zaista našla jedan naspram drugog. Jamal je najveći deo ofanzivnog posla obavljao sa desne strane španskog napada, dok je Gvardiol pokrivao levi bok Hrvatske. Njihove mape kretanja pokazuju veliku koncentraciju aktivnosti upravo u istom koridoru. Nije, dakle, reč o naknadno napravljenom poređenju dve najveće zvezde, već o stvarnom individualnom duelu koji je obeležio dobar deo utakmice.I upravo tu priča o Gvardiolu postaje zanimljiva.Hrvatski reprezentativac nije izgradio ime kao levi bek. Naprotiv, u evropski vrh stigao je kao štoper. Na toj poziciji se afirmisao u Lajpcigu, tu je privukao pažnju najvećih evropskih klubova, a u sredini poslednje linije igrao je i za Hrvatsku. Njegove karakteristike bile su gotovo idealne za modernog centralnog defanzivca – visok je i snažan, dobar u duelu, siguran sa loptom i dovoljno pokretljiv da može da brani veliki prostor iza sebe.Onda je stigao u Mančester siti i kod Pepa Gvardiole dobio drugačiji posao.Španski trener je počeo da ga koristi na levom boku i vremenom je Gvardiol veliki broj utakmica odigrao upravo kao levi bek. Naravno, govoriti o klasičnim pozicijama u Pepovom sistemu često je nezahvalno. Gvardiol nije postao bek u tradicionalnom smislu te reči. U zavisnosti od faze igre može da ostane u poslednjoj liniji, uđe u sredinu, učestvuje u izgradnji napada ili se pojavi veoma visoko na protivničkoj polovini.I ta transformacija je uspela.Gvardiol je pokazao da poseduje tehnički kvalitet potreban za takvu ulogu. Može da iznese loptu, odigra pod pritiskom i učestvuje u napadu, dok mu štopersko obrazovanje daje sigurnost u defanzivi koju klasični ofanzivni bekovi često nemaju.Ali postoji i druga strana te priče.Gvardiol je visok i snažan fudbaler. Za svoju konstituciju je veoma pokretljiv i nikako se ne može nazvati sporim, ali njegov najveći kvalitet nikada nije bila eksplozivnost na prvih nekoliko metara. Nije odrastao kao bek čiji se fudbal zasniva na neprestanim sprinterskim duelima sa krilnim napadačima. Njegova prirodna pozicija godinama je bila u sredini odbrane, gde se prostor, položaj tela i duel brane drugačije.A onda na takav profil defanzivca pošaljete Lamina Jamala.Španac je gotovo idealan protivnik da testira sve ono što Gvardiolu na levom boku nije prirodno. Jamal ne mora da bude brži tokom trke od 30 ili 40 metara. Njegova prednost stvara se mnogo ranije – promenom ritma, prvim korakom, položajem tela i sposobnošću da defanzivca natera da donosi odluke pre nego što otkrije šta namerava da uradi.Zato je njega toliko teško braniti.Kada primi loptu široko na desnoj strani, protivnički bek mora da bira između nekoliko loših rešenja. Ako mu priđe suviše blizu, Jamal može promenom pravca da stvori prednost već na prvom koraku. Ako mu ostavi prostor, dobija vreme da podigne glavu i krene ka sredini. Ako mu defanzivac zatvori spoljnu stranu, ostavlja mu prostor za levu nogu. Ako brani ulazak ka sredini, Jamal može da nastavi uz liniju.Gvardiol je upravo zbog svog kvaliteta trebalo da bude hrvatski odgovor na taj problem.Ne da Jamala potpuno isključi iz igre, jer je to u ovom trenutku teško očekivati od bilo kog defanzivca, već da mu oteža utakmicu. Da ga primora da se češće oslobađa lopte, da mu smanji broj situacija jedan na jedan i da barem deo njegove igre udalji od zone u kojoj je najopasniji.Dogodilo se suprotno.Jamal je ostao jedan od glavnih izvora opasnosti Španije, postigao je dva gola i gotovo čitav meč igrao sa samopouzdanjem fudbalera koji oseća da može da napadne čoveka ispred sebe. Gvardiol nije uspeo da mu nametne uslove duela.I to je mnogo važnije od pitanja da li je hrvatski defanzivac neposredno pogrešio kod nekog od golova.Od Gvardiola se nije očekivalo da sam odbrani Hrvatsku. Niti se poraz od 4:1 može objasniti jednim igračem. Ali kada protivnik ima fudbalera koji individualnim kvalitetom može da razbije strukturu odbrane, potreban je neko ko će na drugoj strani barem uspostaviti ravnotežu.Hrvatska je za to imala jednog od svojih najboljih fudbalera.Nije bilo dovoljno.Umesto da se Jamal prilagođava načinu na koji ga Gvardiol brani, dešavalo se obrnuto. Jamal je određivao gde će primiti loptu, kada će ostati široko, kada će krenuti ka sredini i kada će promeniti ritam, dok je Gvardiol morao da reaguje.A kada napadač počne da diktira uslove takvog duela, defanzivac je već izgubio deo bitke.Upravo zbog toga utakmica sa Španijom ponovo otvara zanimljivo pitanje: gde se nalazi najbolja verzija Joška Gvardiola?Pep Gvardiola je pokazao da Hrvat može da bude izuzetno kvalitetan levi bek. Ali igranje levog beka u Mančester sitiju nije isto što i igranje te pozicije u svakom drugom sistemu.Siti veliki deo utakmica provodi sa loptom. Njegovi defanzivci funkcionišu u unapred definisanoj strukturi, sa jasnim rastojanjima između linija i mehanizmima kojima ekipa reaguje kada izgubi posed. Gvardiol zato na boku može da koristi ono u čemu je izuzetno dobar, a da ne bude neprestano izložen onome što mu je manje prirodno.Reprezentativni fudbal ne nudi uvek takvu zaštitu.Posebno ne kada preko puta stoji Jamal.I tu čitava priča dobija zanimljivu simboliku.Čovek koji je Joška Gvardiola u Mančesteru izveo iz srca odbrane na levi bok jedna je od najvećih ličnosti u istoriji Barselone. Pep Gvardiola je u tom klubu ponikao, bio kapiten, osvojio evropsku titulu kao igrač, a zatim kao trener stvorio ekipu koja je ostavila dubok trag u modernom fudbalu.Decenijama kasnije Barselona je proizvela novu veliku zvezdu.Jamal je prošao La Masiju i gotovo direktno iz njene škole stigao do uloge jednog od najvažnijih igrača prvog tima. Danas nosi Barseloninu „desetku“ i predstavlja lice nove generacije kluba čija je Pep Gvardiola legenda.I onda je upravo Jamal u reprezentativnom dresu stigao na stranu terena na koju je Pep godinama ranije premestio Gvardiola.Naravno, u tome nema nikakve taktičke uzročno-posledične veze. Pep nije pogrešio time što je od Gvardiola napravio beka, kao što jedna utakmica protiv Jamala ne dokazuje da Hrvat ne može da igra na toj poziciji. Njegove partije u Mančester sitiju već su pokazale suprotno.Ali je fudbalski paradoks zanimljiv.Pep Gvardiola je vrhunskog štopera izveo na levi bok, a tamo ga je, nekoliko godina kasnije, sačekala nova najveća zvezda Pepove Barselone.I upravo je taj duel postao jedna od slika španskih 4:1.Jamal je završio sa dva pogotka i ocenom 9,9, Gvardiol sa 5,9. To nisu brojke kojima treba tražiti krivca za hrvatski poraz. One mnogo više govore o tome da Hrvatska nije dobila ono čemu je mogla da se nada – da njena najveća defanzivna zvezda uspe da parira najvećoj ofanzivnoj zvezdi Španije.Gvardiol je bio logičan izbor za taj zadatak. Kvalitetom, iskustvom i fizičkim mogućnostima verovatno i najbolji koji je Hrvatska imala.Ali preko puta je bio Jamal.I ove večeri ni to nije bilo dovoljno.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal
Gvardiolov bekovski paradoks: Pep ga je izveo na bok, a tamo ga je sačekao Jamal
Postoji zanimljiva fudbalska nit koja povezuje Pepa Gvardiolu, Joška Gvardiola i Lamina Jamala. Jedan je legenda Barselone koja je kasnije kao trener menjala način na koji se igra fudbal, drugi je u Mančester siti stigao kao jedan od najtalentovanijih štopera Evrope, a treći je danas desno krilo, „desetka“ i najveća zvezda nove Barselone.
Na utakmici Španije i Hrvatske te tri priče spojile su se na jednom delu terena.
Španija je slavila sa ubedljivih 4:1, Lamin Jamal je postigao dva gola i meč završio sa ocenom 9,9, dok je Joško Gvardiol ostao na 5,9. Međutim, suština njihovog duela nije u ocenama, niti u pokušaju da se hrvatskom defanzivcu pripiše krivica za ubedljiv poraz. Mnogo je zanimljivije pitanje zašto je upravo taj duel bio toliko važan.
A odgovor je jednostavan: ako je Hrvatska imala igrača od kojeg je mogla da očekuje da parira Jamalu, onda je to bio Gvardiol.
Dvojica fudbalera su se pritom zaista našla jedan naspram drugog. Jamal je najveći deo ofanzivnog posla obavljao sa desne strane španskog napada, dok je Gvardiol pokrivao levi bok Hrvatske. Njihove mape kretanja pokazuju veliku koncentraciju aktivnosti upravo u istom koridoru. Nije, dakle, reč o naknadno napravljenom poređenju dve najveće zvezde, već o stvarnom individualnom duelu koji je obeležio dobar deo utakmice.
I upravo tu priča o Gvardiolu postaje zanimljiva.
Hrvatski reprezentativac nije izgradio ime kao levi bek. Naprotiv, u evropski vrh stigao je kao štoper. Na toj poziciji se afirmisao u Lajpcigu, tu je privukao pažnju najvećih evropskih klubova, a u sredini poslednje linije igrao je i za Hrvatsku. Njegove karakteristike bile su gotovo idealne za modernog centralnog defanzivca – visok je i snažan, dobar u duelu, siguran sa loptom i dovoljno pokretljiv da može da brani veliki prostor iza sebe.
Onda je stigao u Mančester siti i kod Pepa Gvardiole dobio drugačiji posao.
Španski trener je počeo da ga koristi na levom boku i vremenom je Gvardiol veliki broj utakmica odigrao upravo kao levi bek. Naravno, govoriti o klasičnim pozicijama u Pepovom sistemu često je nezahvalno. Gvardiol nije postao bek u tradicionalnom smislu te reči. U zavisnosti od faze igre može da ostane u poslednjoj liniji, uđe u sredinu, učestvuje u izgradnji napada ili se pojavi veoma visoko na protivničkoj polovini.
I ta transformacija je uspela.
Gvardiol je pokazao da poseduje tehnički kvalitet potreban za takvu ulogu. Može da iznese loptu, odigra pod pritiskom i učestvuje u napadu, dok mu štopersko obrazovanje daje sigurnost u defanzivi koju klasični ofanzivni bekovi često nemaju.
Ali postoji i druga strana te priče.
Gvardiol je visok i snažan fudbaler. Za svoju konstituciju je veoma pokretljiv i nikako se ne može nazvati sporim, ali njegov najveći kvalitet nikada nije bila eksplozivnost na prvih nekoliko metara. Nije odrastao kao bek čiji se fudbal zasniva na neprestanim sprinterskim duelima sa krilnim napadačima. Njegova prirodna pozicija godinama je bila u sredini odbrane, gde se prostor, položaj tela i duel brane drugačije.
A onda na takav profil defanzivca pošaljete Lamina Jamala.
Španac je gotovo idealan protivnik da testira sve ono što Gvardiolu na levom boku nije prirodno. Jamal ne mora da bude brži tokom trke od 30 ili 40 metara. Njegova prednost stvara se mnogo ranije – promenom ritma, prvim korakom, položajem tela i sposobnošću da defanzivca natera da donosi odluke pre nego što otkrije šta namerava da uradi.
Zato je njega toliko teško braniti.
Kada primi loptu široko na desnoj strani, protivnički bek mora da bira između nekoliko loših rešenja. Ako mu priđe suviše blizu, Jamal može promenom pravca da stvori prednost već na prvom koraku. Ako mu ostavi prostor, dobija vreme da podigne glavu i krene ka sredini. Ako mu defanzivac zatvori spoljnu stranu, ostavlja mu prostor za levu nogu. Ako brani ulazak ka sredini, Jamal može da nastavi uz liniju.
Gvardiol je upravo zbog svog kvaliteta trebalo da bude hrvatski odgovor na taj problem.
Ne da Jamala potpuno isključi iz igre, jer je to u ovom trenutku teško očekivati od bilo kog defanzivca, već da mu oteža utakmicu. Da ga primora da se češće oslobađa lopte, da mu smanji broj situacija jedan na jedan i da barem deo njegove igre udalji od zone u kojoj je najopasniji.
Jamal je ostao jedan od glavnih izvora opasnosti Španije, postigao je dva gola i gotovo čitav meč igrao sa samopouzdanjem fudbalera koji oseća da može da napadne čoveka ispred sebe. Gvardiol nije uspeo da mu nametne uslove duela.
I to je mnogo važnije od pitanja da li je hrvatski defanzivac neposredno pogrešio kod nekog od golova.
Od Gvardiola se nije očekivalo da sam odbrani Hrvatsku. Niti se poraz od 4:1 može objasniti jednim igračem. Ali kada protivnik ima fudbalera koji individualnim kvalitetom može da razbije strukturu odbrane, potreban je neko ko će na drugoj strani barem uspostaviti ravnotežu.
Hrvatska je za to imala jednog od svojih najboljih fudbalera.
Umesto da se Jamal prilagođava načinu na koji ga Gvardiol brani, dešavalo se obrnuto. Jamal je određivao gde će primiti loptu, kada će ostati široko, kada će krenuti ka sredini i kada će promeniti ritam, dok je Gvardiol morao da reaguje.
A kada napadač počne da diktira uslove takvog duela, defanzivac je već izgubio deo bitke.
Upravo zbog toga utakmica sa Španijom ponovo otvara zanimljivo pitanje: gde se nalazi najbolja verzija Joška Gvardiola?
Pep Gvardiola je pokazao da Hrvat može da bude izuzetno kvalitetan levi bek. Ali igranje levog beka u Mančester sitiju nije isto što i igranje te pozicije u svakom drugom sistemu.
Siti veliki deo utakmica provodi sa loptom. Njegovi defanzivci funkcionišu u unapred definisanoj strukturi, sa jasnim rastojanjima između linija i mehanizmima kojima ekipa reaguje kada izgubi posed. Gvardiol zato na boku može da koristi ono u čemu je izuzetno dobar, a da ne bude neprestano izložen onome što mu je manje prirodno.
Reprezentativni fudbal ne nudi uvek takvu zaštitu.
Posebno ne kada preko puta stoji Jamal.
I tu čitava priča dobija zanimljivu simboliku.
Čovek koji je Joška Gvardiola u Mančesteru izveo iz srca odbrane na levi bok jedna je od najvećih ličnosti u istoriji Barselone. Pep Gvardiola je u tom klubu ponikao, bio kapiten, osvojio evropsku titulu kao igrač, a zatim kao trener stvorio ekipu koja je ostavila dubok trag u modernom fudbalu.
Decenijama kasnije Barselona je proizvela novu veliku zvezdu.
Jamal je prošao La Masiju i gotovo direktno iz njene škole stigao do uloge jednog od najvažnijih igrača prvog tima. Danas nosi Barseloninu „desetku“ i predstavlja lice nove generacije kluba čija je Pep Gvardiola legenda.
I onda je upravo Jamal u reprezentativnom dresu stigao na stranu terena na koju je Pep godinama ranije premestio Gvardiola.
Naravno, u tome nema nikakve taktičke uzročno-posledične veze. Pep nije pogrešio time što je od Gvardiola napravio beka, kao što jedna utakmica protiv Jamala ne dokazuje da Hrvat ne može da igra na toj poziciji. Njegove partije u Mančester sitiju već su pokazale suprotno.
Ali je fudbalski paradoks zanimljiv.
Pep Gvardiola je vrhunskog štopera izveo na levi bok, a tamo ga je, nekoliko godina kasnije, sačekala nova najveća zvezda Pepove Barselone.
I upravo je taj duel postao jedna od slika španskih 4:1.
Jamal je završio sa dva pogotka i ocenom 9,9, Gvardiol sa 5,9. To nisu brojke kojima treba tražiti krivca za hrvatski poraz. One mnogo više govore o tome da Hrvatska nije dobila ono čemu je mogla da se nada – da njena najveća defanzivna zvezda uspe da parira najvećoj ofanzivnoj zvezdi Španije.
Gvardiol je bio logičan izbor za taj zadatak. Kvalitetom, iskustvom i fizičkim mogućnostima verovatno i najbolji koji je Hrvatska imala.
Ali preko puta je bio Jamal.
I ove večeri ni to nije bilo dovoljno.
