Lavrov: Zapad je prezastupljen u Savetu bezbednosti UN
18:55 26.09.2026 (Osveženo: 20:14 26.09.2026)
© AP Photo / Mary Altaffer
Pratite nas
Savet bezbednosti UN trebalo bi proširiti predstavnicima Azije, Afrike i Latinske Amerike, dok Moskva neće podržati uvođenje novih mesta za zapadne zemlje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle učešća na 81. zasedanju Generalne skupštine UN.
„Zapad je ionako prezastupljen u Savetu bezbednosti UN“, rekao je Lavrov, dodajući da Rusija želi da UN zaista postanu centar za usaglašavanje interesa svih država, kako je predviđeno Poveljom organizacije.
Govoreći o novom generalnom sekretaru UN, Lavrov je izrazio nadu da će on da se bavi interesima celog čovečanstva, ne samo zlatne milijarde Ako pogledate rukovodstvo Sekretarijata UN, dodao je, sedam-osam vodećih funkcija zauzimaju građani ili podanici zemalja NATO.
"Kada generalni sekretar i njegovi saradnici govore o situaciji na Grenlandu oni govore da će se to rešavati u odnosu na rezolucije skupštine UN i prava Grenlanđana na samoopredeljenje. Pitao sam gospodina Gutereša, kada smo se sastali, zašto po pitanju Ukrajine ne pominjete mogućnost o pravu na samoopredeljenje, a on je rekao da su dugo razmišljali o tome, ali da su to različite stvari. Postavio sam pitanje kako su različite, a on je rekao da je Grenland jedno, a da je Ukrajina pitanje opštih interesa", poručio je Lavrov.
Lavrov je istakao i potrebu za, kako je rekao, beskompromisnom borbom protiv neonacizma, pre svega u Ukrajini, ali i u drugim evropskim zemljama.
„Metastaze te čovekomrzilačke ideologije sada su vidljive i u drugim zemljama našeg kontinenta, pre svega među članicama Evropske unije i NATO, u baltičkim zemljama, ali i u Nemačkoj. To posebno zabrinjava“, rekao je Lavrov.
Rusija spremna da se vrati dogovoru iz Enkoridža
Rusija smatra da je u Enkoridžu postignut dogovor o rešavanju ukrajinske krize i i dalje je spremna da mu se vrati, dok Evropa „očajnički“ pokušava da se uključi u proces koji podržavaju Sjedinjene Američke Države, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Smatramo da je u Enkoridžu postignut dogovor i i dalje smo spremni da mu se vratimo“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u UN.
Prema njegovim rečima, Evropa oseća da je „ostavljena po strani“ i traži način da se uključi u proces koji podstiču SAD.
Lavrov je istakao da Vašington, uprkos angažovanju u drugim krizama, uključujući situacije oko Irana i Palestine, aktivno nastavlja napore u vezi sa Ukrajinom.
On je podsetio i na izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija o potrebi traženja novih pristupa rešavanju ukrajinske krize. „A Evropljani žele da učestvuju, navikli su da svuda nekako naručuju muziku“, zaključio je Lavrov.
Štetu komercijalnoj plovidbi u Crnom moru nanosi isključivo Ukrajina
Štetu komercijalnoj plovidbi u Crnom moru, uključujući brodove zapadnih kompanija, nanose isključivo ukrajinski napadi, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, odgovarajući na primedbe nemačkog kolege Johana Vadefula tokom njihovog sastanka u UN.
„Navedite makar jedan slučaj kada su komercijalni brodovi koji rade u vašim interesima bili meta ruske strane. Takvih slučajeva nema. Sva šteta koja se nanosi komercijalnoj plovidbi posledica je ukrajinskih terorističkih napada“, rekao je Lavrov. On je dodao da se takvi incidenti, prema tvrdnjama Moskve, ne dešavaju samo u Crnom moru, već je pomenuo i Kaspijski naftovodni konzorcijum.
Lavrov je naveo da je o tom pitanju razgovarao i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i zatražio da Vašington iznese svoj stav, dodajući da su Amerikanci, kako je rekao, „izgleda poslali određene signale“.
Prema njegovim rečima, pojedine zemlje predlažu bilateralne dogovore sa Rusijom, među kojima su Egipat, Turska i Indija, kojima bi Moskva garantovala da njihovi brodovi neće biti meta ruskih snaga.
„Sa Ukrajincima treba razgovarati odvojeno. Verovatno više ne jezikom molbi, već jezikom zahteva“, poručio je Lavrov.
Evropa se priprema za rat sa Rusijom
Evropske zemlje pripremaju se za rat sa Rusijom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje TASS-a na konferenciji za novinare posle nedelje na visokom nivou Generalne skupštine UN.
Lavrov je naveo da se u Evropskoj uniji gotovo svakodnevno govori da Evropa najkasnije do 2030. godine mora da bude spremna za mogući rat sa Rusijom, upozoravajući da bi takva retorika mogla da postane „samoispunjavajuće proročanstvo“.
„Oni sada ulažu ogroman novac u proizvodnju oružja. I u nekom trenutku će neki avanturista — a sada ih ima mnogo u tim elitama — reći: ljudi, toliko smo toga nagomilali, šta ćemo s tim? Nemamo gde“, rekao je Lavrov.
On je dodao da mu je već „dosadno“ da odgovara na pitanja o pripremama Evrope za rat sa Rusijom, jer je Moskva, kako je naveo, svoj stav o tom pitanju više puta iznela.
Lavrov je podsetio i na ranije reči predsednika Rusije Vladimira Putina da, ukoliko Evropa napadne Rusiju, „neće imati sa kim da pregovara“.
„Ako nas napadnu, jer mi ne nameravamo da napadamo, onda, kako je predsednik rekao, neće imati sa kim da pregovaraju. A drugom prilikom je rekao da će to biti sasvim drugačiji rat i da će biti kratak“, rekao je Lavrov.
Kolektivni Zapad je potpuno nesposoban za dogovor
Kolektivni Zapad je potpuno nesposoban za dogovor, što se, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, vidi i po ulozi Evrope u pokušajima rešavanja ukrajinske krize.
Lavrov je na konferenciji za novinare posle učešća na nedelji na visokom nivou Generalne skupštine UN rekao da Moskva ne pati od „nedostatka poverenja“ kada je reč o pregovorima o Ukrajini, ali da insistira na tome da svaka strana mora da dokaže da je sposobna da poštuje dogovore i da joj se može verovati. Prema njegovoj oceni, Kijev to do sada nije dokazao, uz podršku zapadnih zemalja.
„Mislim da ipak proučavate suštinu pitanja i razumete koliko vrede ti povici Zelenskog i njegovih saradnika, koji su pod potpunom kontrolom Zapada“, rekao je Lavrov novinarima.
Rusija spremna da odobri prebacivanje S-400 iz Turske u prijateljsku zemlju
Rusija dopušta mogućnost prebacivanja raketnih sistema S-400 sa teritorije Turske u treću, prijateljsku zemlju, ali takvih zahteva za sada nije bilo, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Prema njegovim rečima, takav transfer bio bi moguć isključivo uz saglasnost Moskve i pod uslovom da zemlja koja bi dobila sisteme ima prijateljske odnose sa Rusijom i garantuje da S-400 neće biti dalje prebačeni.
Lavrov je naveo da je to posebno važno zbog slučajeva u kojima evropske zemlje, kako je rekao, širom Afrike, Azije, Latinske Amerike i arapskog sveta kupuju oružje uz garancije da ono neće biti dalje isporučivano, a zatim ga ipak predaju Ukrajini.
„Bićemo spremni da odobrimo prebacivanje S-400 takvoj zemlji kada dobijemo zahtev koji će garantovati da ovakvih kršenja neće biti“, rekao je Lavrov.
Konferencija za novinare ruskog ministra izazvala je veliko interesovanje medija. Prema izveštaju RIA Novosti, sala za brifinge UN bila je ispunjena do poslednjeg mesta, uprkos tome što je subota i što je u Njujorku bilo olujno nevreme.
