Lavrov u UN: Zapad ugrožava živote milijarde ljudi, a od Srbije traži da se odrekne Kosova
18:17 26.09.2026 (Osveženo: 18:51 26.09.2026)
© AP Photo / Heather Khalifa
Pratite nas
Zapad sve češće pribegava gruboj sili, deluje nepredvidivo i avanturistički i ugrožava živote i blagostanje miliona, ako ne i milijardi stanovnika naše zajedničke planete“, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
Politika sile i duplih standarda Zapada destabilizuje situaciju svuda, dok na Balkanu EU grubo ignoriše rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i primorava Srbiju da se pomiri sa činjenicom da je izgubila Kosovo i da odustane od sopstvene istorije, kazao je on.
Kako je rekao, Zapad primorava Beograd da uvede sankcije Rusiji, obećavajući mu iluzornu perspektivu evropskih integracija.
Istovremeno, prema njegovim rečima, u pokušaju unitarizacije Bosne i Hercegovine, Srbe teraju da odustanu od ustavnih prava koja su im garantovana Dejstonskim sporazumom i Savetom bezbednosti UN.
Sa druge strane, kazao je Lavrov, u nastojanju da obuzda Rusiju sopstvenim rukama uništio je sistem evropske bezbednosti.
„Zarad utopijskog cilja obuzdavanja Rusije, Zapad je sopstvenim rukama uništio sistem evropske bezbednosti i odnegovao rusofobni režim u Kijevu“, rekao je Lavrov.
On je ocenio da „zapadna manjina“, koja je, prema njegovim rečima, pet vekova dominirala zahvaljujući tuđim resursima, i dalje pokušava da zadrži svoje privilegije i nametne sopstvena pravila ostatku sveta.
On je podsetio i na raniju izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da se „diktatura jednog hegemona otela kontroli i postala jednostavno opasna za sve oko sebe“.
Takođe je rekao i da vladajuće elite mnogih zemalja Evropske unije zaražene su „virusom rasne nadmoći“ i doprinose širenju nacizma.
„Vladajući vrhovi mnogih zemalja Evropske unije, sudeći po izjavama njihovih predstavnika, očigledno su zaraženi virusom rasne nadmoći — neguju ekstremističke i rusofobne ideje i povlađuju liderima ukrajinskog režima kada u Kijevu odaju počast ozloglašenim ratnim zločincima i Hitlerovim kolaboracionistima, čije su ruke do lakata u krvi Rusa, Jevreja, Belorusa, Ukrajinaca i pripadnika drugih nacionalnosti“, rekao je Lavrov.
On je naveo i da gotovo čitav Zapad svake godine glasa protiv ruske rezolucije kojom se osuđuje veličanje nacizma. „Želeo bih da naglasim da rezultati Drugog svetskog rata predstavljaju temelj posleratnog svetskog poretka i utvrđeni su Poveljom UN“, poručio je Lavrov.
Evropa čini sve da osujeti mirovno rešenje za Ukrajinu
Evropa čini sve kako bi sprečila mirno rešenje sukoba u Ukrajini i osujetila perspektivu pregovora za koje su zainteresovane brojne strane, uključujući administraciju američkog predsednika Donalda Trampa, kazao je Lavrov.
On je takođe optužio zapadne zemlje da „zatvaraju oči pred sve očiglednijim ispoljavanjem ukrajinskog nacizma“, navodeći da se time ugrožavaju same osnove svetskog poretka zasnovanog na centralnoj ulozi UN.
Takođe je rekao da će Rusija ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije, a pretnje njenoj bezbednosti biće otklonjene bez obzira na okolnosti, poručio je Lavrov.
On je naveo da Rusija, pokretanjem specijalne vojne operacije 2022. godine, nastavlja borbu za bezbednost i prava stanovnika Donbasa i Novorusije, tvrdeći da to čini u skladu sa slovom i duhom Povelje UN. „Naša borba za istinu i pravdu biće dovedena do kraja“, rekao je Lavrov.
„Ciljevi specijalne vojne operacije biće ostvareni, pretnje bezbednosti Rusije otklonjene, a miran život obnovljen. To će se dogoditi bez obzira na sve okolnosti“, poručio je ruski ministar.
Lavrov je istovremeno kritikovao aktuelno rukovodstvo UN, optuživši ga da u situaciji oko Ukrajine nije zauzelo poziciju zaštitnika svih principa Povelje UN „u njihovoj celini, punoći i međusobnoj povezanosti“.
NATO pokušava da proširi destruktivni uticaj
NATO pokušava da proširi svoj destruktivni uticaj daleko izvan geografskih granica svoje zone odgovornosti, uključujući jugoistočnu i severoistočnu Aziju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na generalnoj debati 81. zasedanja Generalne skupštine UN.
Lavrov je poručio da se trajni mir može osigurati samo ukoliko prestane opasno rivalstvo najvećih svetskih sila i dosledno se poštuju Povelja UN i princip jednake i nedeljive bezbednosti.
„Taj princip podrazumeva odustajanje od osiguravanja bezbednosti jedne države na štetu bezbednosti drugih, kao i nedopustivost da bilo koja zemlja, grupa zemalja ili organizacija pretenduje na dominaciju u sferi bezbednosti“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, to se pre svega odnosi na NATO, koji nastoji da proširi svoj uticaj i van tradicionalne zone delovanja Alijanse.
Lavrov je dodao da su vrednosti široke i ravnopravne saradnje osnova inicijativa predsednika Rusije Vladimira Putina za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva i nove arhitekture bezbednosti na čitavom evroazijskom kontinentu.
Lavrov u UN zatražio od SAD da što pre oslobode Madura
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio je sa govornice Generalne skupštine UN od Sjedinjenih Američkih Država da što pre oslobode venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores.
Lavrov je ocenio da je američka operacija u Venecueli početkom godine izvedena „kršenjem svih normi, uključujući i moralne“, i da je završena zarobljavanjem Madura i njegove supruge i njihovim prebacivanjem u SAD.
„To se dešava uprkos tome što međunarodno pravo direktno nalaže poštovanje imuniteta i neprikosnovenosti najviših državnih zvaničnika. Insistiramo na što skorijem oslobađanju venecuelanskog lidera i njegove supruge i na tome da se ovakvi ekscesi ubuduće ne ponove“, rekao je Lavrov.
SAD su 3. januara izvele masovni napad na Venecuelu, nakon čega su Maduro i Flores zarobljeni i prebačeni u Njujork. Američke vlasti ih optužuju za povezanost sa „narkoterorizmom“. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Venecuele preuzela je dotadašnja potpredsednica Delsi Rodrigez.
Vreme je da se osigura državnost Palestine
Moskva smatra da je došlo vreme za rešavanje glavnog problema Bliskog istoka — osiguravanje državnosti palestinskog naroda na osnovu brojnih odluka UN, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
On je podsetio da je Savet bezbednosti UN pre gotovo godinu dana, na inicijativu Vašingtona, odobrio mirovni plan za Pojas Gaze, ali da mir nije uspostavljen i da je humanitarna situacija i dalje kritična.
On je upozorio i na pogoršanje situacije na Zapadnoj obali, gde Izrael proširuje izgradnju naselja.
„Ako se ovako nastavi, stvaranje palestinske države biće nemoguće. Za nju jednostavno neće ostati mesta. Ali tada će i bezbednost Izraela biti pod stalnom pretnjom“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, od UN i svih država članica potrebni su hitni i nestandardni potezi kako bi se preokrenuli negativni trendovi na Bliskom istoku i okolnim područjima.
Lavrov je dodao da se to ne odnosi samo na Palestinu, već i na Liban, Siriju, Jemen, Irak, Sudan, Somaliju, Južni Sudan i druge afričke zemlje u kojima traju sukobi.
O Persijskom zalivu, Iranu i Kubi i novom šefu UN
Lavrov je upozorio da se oružane konfrontacije u zoni Persijskog zaliva nastavljaju, uprkos šteti koju nanose plovidbi i međunarodnoj trgovini.
Prema njegovim rečima, za rešavanje krize neophodno je obnoviti poverenje između Irana i arapskih zemalja regiona.
Ruski ministar je istovremeno pozvao Sjedinjene Američke Države da ukinu pomorsku blokadu Kube, uklone ograničenja u trgovini i izbrišu tu zemlju sa liste država sponzora terorizma.
Izrazio je nadu da će novi generalni sekretar UN štititi principe i poredak Povelje koja je nastala na osnovu ishoda Drugog svetskog rata, a ne samo uske interese nekolicine zemalja kolektivnog Zapada, koje nastavljaju da se ponašaju kao jednopolarni hegemon.
Lavrov održao 40 bilateralnih sastanaka za četiri dana u Njujorku
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov završio je maraton bilateralnih susreta na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku razgovorom sa meksičkim kolegom Robertom Velaskom Alvaresom. Lavrov je tokom poslednja četiri dana održao ukupno 40 bilateralnih sastanaka.
Samo juče Lavrov je održao 14 bilateralnih sastanaka, a među Lavrovljevim sagovornicima bili su zamenik predsednika Predsedničkog saveta Jemena, potpredsednik Ugande i premijer Barbadosa. Lavrov je razgovarao i sa šefovima diplomatija Iraka, Indije, Kazahstana, Ugande, Singapura, Sudana, Kuvajta, Gvatemale, Urugvaja, Gvajane, Maroka i Maldiva.
Generalna skupština UN okuplja svih 193 država članica, a njeno 81. zasedanje počelo je 8. septembra. Nedelja na visokom nivou održava se u okviru generalne debate od 22. do 26. septembra, kada se u Njujorku okupljaju šefovi država i vlada i održava najveći broj bilateralnih susreta.
