Zna se ko će postići dogovor: Rusija i Amerika za stolom – tu više Evropa ne može ni da priviri
© Foto : Marija Zaharova
Pratite nas
Susret Sergeja Lavrova i Marka Rubija na marginama zasedanja generalne skupštine UN-a pokazao je da Vašington i Moskva i dalje održavaju kanale direktne diplomatije. Ono što je posebno značajno je da Rusija pravi jasnu razliku između pristupa SAD i Evrope i vrlo dobro zna da je Vašington taj sa kim treba postići dogovor.
Ovako novinar i kolumnista Nebojša Malić ocenjuje susret šefova diplomatija Rusije i SAD, Sergeja Lavrova i Marka Rubija na marginama 81. zasedanja Generalne skupštine UN.
Razgovor je trajao nešto više od 50 minuta, a prema američkoj strani teme su bile rat u Ukrajini i bilateralni odnosi SAD i Rusije. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je širi spisak pitanja, uključujući ukrajinski sukob, bilateralne odnose i niz međunarodnih regionalnih tema.
Produktivnost Amerikanaca i neproduktivnost Evrope
Prema Malićevim rečima, niko nije očekivao neki konkretan dogovor, ali glavna poruka Marka Rubija je da su SAD još zainteresovane za pregovore, kao i da ne odustaju od poziva Vladimiru Putinu da učestvuje na samitu G20 u Majamiju u decembru.
„Sa ruske strane bilo je jako zanimljivo što Lavrov nije mnogo komentarisao sastanak posle njega, ali je zato na Savetu bezbednosti podvukao razliku između pristupa Amerikanaca, za koji je rekao da je produktivan, i apsolutno neproduktivnog, čak i štetnog pristupa Evrope, u koju je ubrojio EU i Veliku Britaniju“, navodi Malić.
Lavrov je u svom govoru potencirao da postoji raskol između Vašingtona i evropskih prestonica, kao i da su Amerikanci zainteresovani za mirno rešenje – u Lavrovljevoj verziji događaja, SAD čak nisu ni krive za dešavanja u Ukrajini koliko su krive evropske zemlje, koje su, kako naš sagovornik naglašava, na svakom koraku huškale kijevski režim na konfrontaciju sa Rusijom.
„Jako je zanimljivo da je to sada ruska linija, da postoji mogućnost postizanja nekog dogovora. U međuvremenu, Rojters je javio da je Kiril Dmitrijev otišao u Ameriku da se sastane sa Vitkofom i Kušnerom, koji su nedavno bili u Moskvi. Tako da je sasvim moguće da se nešto dešava po pitanju rusko-američkih pregovora, dok sa EU nema o čemu da se razgovara“, ističe Malić.
Na susret Lavrova i Rubija može da se gleda kao na nastavak kontinuiteta u razgovorima dve supersile – sam Lavrov je pomenuo Enkoridž i to kako su Evropljani pokušali da sruše ono što se tamo događalo, dodaje Malić.
„Čini mi se da su Rusi otvoreni za diplomatiju sa Amerikancima jer su svesni da je Amerika jedini suvereni akter na Zapadu, a da EU to nije. Bilo kakav mir koji će pre ili kasnije da naprave sa Zapadom mora da bude sa Amerikancima i bolje je da to bude pod uslovima koji vladaju sada, nego pod nekim drugim uslovima kasnije. A mislim da je to povezano i sa posetom kineskog predsednika Americi, jer znamo da Rusi i Kinezi rade sinhrono na stvaranju multipolarnog poretka“, podvlači Malić.
Rusija više nije spremna ni za kakvu „finoću“
Ono što za Rusiju nije predmet pregovora su ciljevi Specijalne operacije – prava ruskojezičnog stanovništva u Ukrajini, kao i da u Kijevu ne sme biti nacističke vlade – to su uslovi koje je Rusija postavila od prvog dana, a što je Lavrov ponovio u svom govoru pred Savetom bezbednosti.
Malić posebno naglašava činjenicu da je ove uslove Rusija bila spremna da u Ukrajini primeni u blažem obliku pre početka Specijalne operacije, a da će, što Specijalna operacija bude duže trajala, uslovi biti sve čvršći, tvrđi i manje podnošljiviji za drugu stranu.
Ciljevi Specijalne operacije biće ostvareni i ona će biti nastavljena do bezuslovne kapitulacije kijevskog režima. Sa Amerikancima se razgovara zato što Rusija i Amerika uvek razgovaraju, smatra Malić.
Rusija više nije spremna ni za kakvu „finoću“ – više nikakvi ustupci tipa onih koji su propuštali brodove sa žitom kroz Crno more više neće dolaziti u obzir.
„Što su više 'fini', sve sve ih više satanizuju, pljuju i demonizuju. Baš kao nas devedesetih“, kaže Malić.
Upravo iz našeg iskustva Rusija je shvatila šta treba raditi da bi postigla svoje ciljeve, dodaje on.
„Mislim da su shvatili da treba da rade na postizanju svojih ciljeva, bez obzira šta govori zapadna štampa, koja i nije bitna, i da ne dozvole da ih emotivno manipulišu raznoraznim ucenama, nego da urade što misle da treba na postizanju svojih ciljeva, a onda da sednu za pregovarački sto“, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
