https://lat.sputnikportal.rs/20260923/sve-dublji-raskol-izmedju-ukrajine-evrope-i-amerike-zelenski-u-njujorku-prosao-kao-bos-po-trnju-rusija-olivera-ikodinovic-1203687359.html
Sve dublji raskol između Ukrajine, Evrope i Amerike. Zelenski u Njujorku prošao kao bos po trnju
Sve dublji raskol između Ukrajine, Evrope i Amerike. Zelenski u Njujorku prošao kao bos po trnju
Sputnik Srbija
Iza diplomatskog hladnog tuša koji je Vladimir Zelenski doživeo u Njujorku stoji činjenica da je Zapad sve manje spreman da plaća cenu rata, smatra ruski ekspert... 23.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-23T20:31+0200
2026-09-23T20:31+0200
2026-09-23T20:31+0200
svet
rusija
analize i mišljenja
svet
svet – politika
generalna skupština un
vladimir zelenski
donald tramp
ursula fon der lajen
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0a/1202181765_0:0:1878:1057_1920x0_80_0_0_78dfbd8c36fd2c57c595db9f13df95fc.jpg
Sastanci Vladimira Zelenskog, na marginama Generalne skupštine UN, pokazali su da ukrajinski lider, kome je predsednički mandat odavno istekao, više ne može da računa na bezuslovnu podršku Zapada.Razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen protekao je, prema navodima zapadnih medija, u napetoj atmosferi zbog finansiranja Ukrajine. Evropska strana zatražila je od Kijeva konkretan napredak u reformama — suzbijanje sive ekonomije, povećanje poreskih prihoda i dalje usklađivanje ukrajinskog zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Zauzvrat, Kijevu je ponuđena dodatna finansijska i vojna podrška, ali uz jasnu poruku da će buduća pomoć zavisiti od sprovođenja reformi.Kako navodi ekspert, Evropska unija je krajem 2025. godine napravila veliki i „neverovatan“ finansijski iskorak dogovorom o izdvajanju gotovo 100 milijardi dolara za finansiranje rata u Ukrajini, ali je taj plan počivao na pretpostavci da će Kijev deo svojih potreba moći da pokrije iz sopstvenih prihoda, dok bi dodatna sredstva obezbedile zemlje poput Kanade, Norveške i Australije.Međutim, ta računica se pokazala pogrešnom. Ukrajina je bankrotirala — prihodi budžeta ne mogu da prate ratne i druge rashode, dok je domaća ekonomija preslaba da obezbedi novac koji je prvobitno trebalo da finansira civilni i socijalni sektor.Zbog toga je, kako navodi ekspert, Zelenski sve više primoran da traži nove izvore novca i dodatnu pomoć sa strane kako bi održao funkcionisanje države.„Prihodi budžeta su gotovo na nuli. Rashodi su ogromni i, u tom smislu, Zelenski se sada bavi pronalaženjem novca kako bi nadomestio budžetske prihode koji je trebalo da budu generisani unutar nacionalne ekonomije, ali do toga nije došlo usled krize i uspešnih akcija Rusije kojima se uništava energetska i transportna infrastruktura povezana sa vojnom industrijom i Oružanim snagama Ukrajine. Zato ono što sada govori i radi Ursula fon der Lajen, s jedne strane je usmereno na to da svima pokaže neefikasnost Zelenskog kao predsednika, kao i ukrajinskih vlasti koje nisu sposobne da organizuju normalan sistem državne uprave. S druge strane, cilj je da se očuva sadašnje ograničeno, ali ipak postojeće, učešće Evropske unije u sukobu u Ukrajini kroz finansiranje njene vojske”, ocenjuje ekspert.Tkačenko smatra da je Evropska unija spremna da i dalje, doduše u nešto manjem obimu, pruža Ukrajini vojnu podršku — kroz isporuke naoružanja i vojne tehnike, ali i pomoć u sklapanju ugovora, uključujući i angažovanje stranih vojnika. Sve ostalo — uključujući rešavanje socijalnih problema, obrazovanje i zdravstvo — Evropu sada ne interesuje. Ona bi želela da se Ukrajina sama bavi tim pitanjima, ističe sagovornik Sputnjika.„I očigledno je da je Zelenski od Trampa u Njujorku želeo da dobije makar neka obećanja u vezi sa povećanjem pomoći, pre svega finansijske, ali i vojne. Recimo, sisteme ‘patriot’ Ukrajina traži od celog sveta, ali oni se u značajnim količinama nalaze samo u Sjedinjenim Državama. I, koliko se sada može zaključiti, od Trampa je dobio odbijanje — i kada je reč o finansiranju Ukrajine i kada je reč o dodatnim isporukama naoružanja“, dodaje Tkačenko.Zelenski udara na interese Vašingtona, a traži američku pomoćOd susreta sa Ursulom fon der Lajen, još upečatljiviji bio je susret Zelenskog sa Donaldom Trampom. Sastanak je trajao oko 40 minuta, ali je njegov otvoreni deo pred novinarima potrajao manje od 10 minuta.Sastanak je počeo kratkim obraćanjem Trampa, koji je obećao da će tražiti rešenje ukrajinskog sukoba i govorio o mogućnosti postizanja dogovora pre zime. Zelenski se zahvalio na susretu i podršci, što je ujedno bilo i sve što je uspeo da izusti.Tramp je preuzeo inicijativu i praktično Zelenskom nije bilo dozvoljeno da odgovori ni na jedno novinarsko pitanje.Kada su novinari pokrenuli pitanje ukrajinskih udara na rusku naftnu infrastrukturu, Zelenski je pokušao da se uključi u razgovor, ali je Tramp preuzeo reč i usmerio pažnju na cene dizel-goriva. Zelenski je potom uglavnom ćutao, podizao obrve, pomerao usne, osmehivao se i potvrdno klimao glavom dok je Tramp govorio.Zatim je usledio još jedan pokušaj da se uključi u razgovor, još kraći. Ovog puta Zelenski je samo na trenutak otvorio usta, ali je opet bio „sasečen“.Tkačenko ocenjuje da je Trampov odnos prema Zelenskom u Njujorku jasan signal da ga ne doživljava kao ravnopravnog partnera. Prema njegovim rečima, Trampova netrpeljivost prema Zelenskom traje godinama, još od perioda kada je ukrajinski predsednik podržavao Bajdena i Demokratsku stranku.Dakle, suština oba susreta jeste da Zapad nastavlja da podržava Ukrajinu, ali ta podrška više nije bezuslovna. Brisel traži reforme i veću kontrolu nad trošenjem novca, dok Vašington sve jasnije postavlja sopstvene prioritete, uključujući pitanje energetike i mogućeg „energetskog primirja“ sa Rusijom.Tkačenko smatra da Tramp spoljnu politiku pre svega posmatra kroz prizmu američkih ekonomskih interesa i ličnih porodičnih poslova i ukazuje na paradoks koji dodatno opterećuje odnose Vašingtona i Kijeva - dok se Ukrajina predstavlja kao partner, pa čak i saveznik Sjedinjenih Država, njeni napadi na energetske objekte i infrastrukturu povezanu sa američkim kapitalom predstavljaju zapravo udar na američke interese. Kijev se tako dovodi u neobičnu poziciju da istovremeno ugrožava interese zemlje od koje očekuje političku, finansijsku i vojnu podršku.Tkačenko smatra da se Zelenski, kao i Evropska unija, nadaju Trampovom porazu na predstojećim, novembarskim izborima za Kongres i računaju na promenu političke situacije u SAD, očekujući da bi tada mogli da se vrate politici jačeg pritiska na Rusiju, pre svega udarima na njenu energetsku infrastrukturu. Prema njegovoj oceni, cilj takve strategije bio bi da se Rusija ekonomski oslabi i primora na pregovore pod uslovima prihvatljivim za Ukrajinu i Evropu.Tkačenko je uveren da Rusija na to neće pristati i da će nastaviti da uništava ukrajinski vojni i industrijski potencijal. On naglašava da Moskva neće menjati svoje pregovaračke pozicije pod pritiskom napada na rusku energetsku infrastrukturu.
https://lat.sputnikportal.rs/20260917/pogresan-racun-vladara-iz-senke-od-ukrajine-se-nece-praviti-dve-koreje-rusija-olivera-ikodinovic-1203506205.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, analize i mišljenja, svet, svet – politika, generalna skupština un, vladimir zelenski, donald tramp, ursula fon der lajen, evropska unija (eu)
rusija, analize i mišljenja, svet, svet – politika, generalna skupština un, vladimir zelenski, donald tramp, ursula fon der lajen, evropska unija (eu)
Sve dublji raskol između Ukrajine, Evrope i Amerike. Zelenski u Njujorku prošao kao bos po trnju
Iza diplomatskog hladnog tuša koji je Vladimir Zelenski doživeo u Njujorku stoji činjenica da je Zapad sve manje spreman da plaća cenu rata, smatra ruski ekspert Stanislav Tkačenko povodom susreta ukrajinskog lidera sa Donaldom Trampom, koji ga je ućutkao pred novinarima i Ursulom fon der Lajen, koja mu je uz novu podršku ispostavila i nove uslove.
Sastanci Vladimira Zelenskog, na marginama Generalne skupštine UN, pokazali su da ukrajinski lider, kome je predsednički mandat odavno istekao, više ne može da računa na bezuslovnu podršku Zapada.
Razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen protekao je, prema navodima zapadnih medija, u napetoj atmosferi zbog finansiranja Ukrajine. Evropska strana zatražila je od Kijeva konkretan napredak u reformama —
suzbijanje sive ekonomije, povećanje poreskih prihoda i dalje usklađivanje ukrajinskog zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Zauzvrat, Kijevu je ponuđena dodatna finansijska i vojna podrška, ali uz jasnu poruku da će buduća
pomoć zavisiti od sprovođenja reformi.
„Sada je sukob u Ukrajini poprimio takvu dinamiku i takve razmere da Evropljani, uopšteno govoreći, shvataju da više nisu u stanju da igraju glavnu ulogu u tom konfliktu. Evropa nije ni računala na to da bude glavni sponzor i glavni organizator sukoba u Ukrajini. To je bio američki projekat, a kada je Tramp 2025. godine učinio sve da odgovornost za sukob sa Sjedinjenih Država prebaci na leđa Evropske unije, za Evropu je to bio ozbiljan diplomatski šok. S druge strane, rusofobne snage u Evropi, pre svega u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, decenijama su sanjale o mogućnosti da oslabe Rusiju preko nekog posrednika i pronašle su takvu zemlju - Ukrajinu. Upravo to je spoljni kontekst u kojem se razvija aktuelna faza sukoba“, navodi Tkačenko.
Kako navodi ekspert, Evropska unija je krajem 2025. godine napravila veliki i „neverovatan“ finansijski iskorak dogovorom o izdvajanju gotovo 100 milijardi dolara za finansiranje rata u Ukrajini, ali je taj plan počivao na pretpostavci da će Kijev deo svojih potreba moći da pokrije iz sopstvenih prihoda, dok bi dodatna sredstva obezbedile zemlje poput Kanade, Norveške i Australije.
Međutim, ta računica se pokazala pogrešnom. Ukrajina je bankrotirala — prihodi budžeta ne mogu da prate ratne i druge rashode, dok je domaća ekonomija preslaba da obezbedi novac koji je prvobitno trebalo da finansira civilni i socijalni sektor.
Zbog toga je, kako navodi ekspert, Zelenski sve više primoran da traži nove izvore novca i dodatnu pomoć sa strane kako bi održao funkcionisanje države.
„Prihodi budžeta su gotovo na nuli. Rashodi su ogromni i, u tom smislu, Zelenski se sada bavi pronalaženjem novca kako bi nadomestio budžetske prihode koji je trebalo da budu generisani unutar nacionalne ekonomije, ali do toga nije došlo usled krize i uspešnih akcija Rusije kojima se uništava energetska i transportna infrastruktura povezana sa vojnom industrijom i Oružanim snagama Ukrajine. Zato ono što sada govori i radi Ursula fon der Lajen, s jedne strane je usmereno na to da svima pokaže neefikasnost Zelenskog kao predsednika, kao i ukrajinskih vlasti koje nisu sposobne da organizuju normalan sistem državne uprave. S druge strane, cilj je da se očuva sadašnje ograničeno, ali ipak postojeće, učešće Evropske unije u sukobu u Ukrajini kroz finansiranje njene vojske”, ocenjuje ekspert.
Tkačenko smatra da je Evropska unija spremna da i dalje, doduše u nešto manjem obimu, pruža Ukrajini vojnu podršku — kroz isporuke naoružanja i vojne tehnike, ali i pomoć u sklapanju ugovora, uključujući i angažovanje stranih vojnika. Sve ostalo — uključujući rešavanje socijalnih problema, obrazovanje i zdravstvo — Evropu sada ne interesuje. Ona bi želela da se Ukrajina sama bavi tim pitanjima, ističe sagovornik Sputnjika.
„I očigledno je da je Zelenski od Trampa u Njujorku želeo da dobije makar neka obećanja u vezi sa povećanjem pomoći, pre svega finansijske, ali i vojne. Recimo, sisteme ‘patriot’ Ukrajina traži od celog sveta, ali oni se u značajnim količinama nalaze samo u Sjedinjenim Državama. I, koliko se sada može zaključiti, od Trampa je dobio odbijanje — i kada je reč o finansiranju Ukrajine i kada je reč o dodatnim isporukama naoružanja“, dodaje Tkačenko.
Zelenski udara na interese Vašingtona, a traži američku pomoć
Od susreta sa Ursulom fon der Lajen, još upečatljiviji bio je susret Zelenskog sa Donaldom Trampom.
Sastanak je trajao oko 40 minuta, ali je njegov otvoreni deo pred novinarima potrajao manje od 10 minuta.
Sastanak je počeo kratkim obraćanjem Trampa, koji je obećao da će tražiti rešenje ukrajinskog sukoba i govorio o mogućnosti postizanja dogovora pre zime. Zelenski se zahvalio na susretu i podršci, što je ujedno bilo i sve što je uspeo da izusti.
Tramp je preuzeo inicijativu i praktično Zelenskom nije bilo dozvoljeno da odgovori ni na jedno novinarsko pitanje.
Kada su novinari pokrenuli pitanje ukrajinskih udara na rusku naftnu infrastrukturu, Zelenski je pokušao da se uključi u razgovor, ali je Tramp preuzeo reč i usmerio pažnju na cene dizel-goriva. Zelenski je potom uglavnom ćutao, podizao obrve, pomerao usne, osmehivao se i potvrdno klimao glavom dok je Tramp govorio.
Zatim je usledio još jedan pokušaj da se uključi u razgovor, još kraći. Ovog puta Zelenski je samo na trenutak otvorio usta, ali je opet bio „sasečen“.
Tkačenko ocenjuje da je Trampov odnos prema Zelenskom u Njujorku jasan signal da ga ne doživljava kao ravnopravnog partnera. Prema njegovim rečima, Trampova netrpeljivost prema Zelenskom traje godinama, još od perioda kada je ukrajinski predsednik podržavao Bajdena i Demokratsku stranku.
Dakle, suština oba susreta jeste da Zapad nastavlja da podržava Ukrajinu, ali ta podrška više nije bezuslovna. Brisel traži reforme i veću kontrolu nad trošenjem novca, dok Vašington sve jasnije postavlja sopstvene prioritete, uključujući pitanje energetike i mogućeg „energetskog primirja“ sa Rusijom.
Tkačenko smatra da Tramp spoljnu politiku pre svega posmatra kroz prizmu američkih ekonomskih interesa i ličnih porodičnih poslova i ukazuje na paradoks koji dodatno opterećuje odnose Vašingtona i Kijeva - dok se Ukrajina predstavlja kao partner, pa čak i saveznik Sjedinjenih Država, njeni napadi na energetske objekte i infrastrukturu povezanu sa američkim kapitalom predstavljaju zapravo udar na američke interese. Kijev se tako dovodi u neobičnu poziciju da istovremeno ugrožava interese zemlje od koje očekuje političku, finansijsku i vojnu podršku.
„Kaspijskim naftovodnim konzorcijumom upravljaju pre svega američke kompanije, a takođe i britanske, ruske i kazahstanske. Zato je za Trampa kao biznismena takva situacija nepodnošljiva. On je prinuđen da sedi pored čoveka koji deluje protiv interesa američkih kompanija, posebno u aktuelnoj situaciji kada su cene nafte i naftnih derivata veoma visoke, što stvara pretnju za poraz Republikanske partije na predstojećim izborima za američki Kongres. Zato Tramp nije želeo da sluša Zelenskog u prisustvu novinara, a mislim da je i nakon što su novinari otišli i dalje govorio samo Tramp i najverovatnije je Zelenski dobio ultimatum da se ne smeju napadati tankeri ili terminali u Crnom moru. Međutim, ja sam veoma skeptičan prema tome da će Zelenski poslušati Trampove pretnje”, kaže ekspert.
Tkačenko smatra da se Zelenski, kao i Evropska unija, nadaju Trampovom porazu na predstojećim, novembarskim izborima za Kongres i računaju na promenu političke situacije u SAD, očekujući da bi tada mogli da se vrate politici jačeg pritiska na Rusiju, pre svega udarima na njenu energetsku infrastrukturu. Prema njegovoj oceni, cilj takve strategije bio bi da se Rusija ekonomski oslabi i primora na pregovore pod uslovima prihvatljivim za Ukrajinu i Evropu.
Tkačenko je uveren da Rusija na to neće pristati i da će nastaviti da uništava ukrajinski vojni i industrijski potencijal. On naglašava da Moskva neće menjati svoje pregovaračke pozicije pod pritiskom napada na rusku energetsku infrastrukturu.
