https://lat.sputnikportal.rs/20260921/samar-zapadu-ili-nova-ruska-pobeda-sta-izbori-zaista-govore-o-putinovoj-rusiji-olivera-ikodinovic-1203618176.html
Šamar Zapadu ili nova ruska pobeda: Šta izbori zaista govore o Putinovoj Rusiji
Šamar Zapadu ili nova ruska pobeda: Šta izbori zaista govore o Putinovoj Rusiji
Sputnik Srbija
Rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji predstavljaju pokazatelj stabilnosti političkog sistema i stepena podrške vlasti Vladimira Putina i vladajućoj... 21.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-21T22:15+0200
2026-09-21T22:15+0200
2026-09-21T22:15+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
izbori
vladimir putin
državna duma rusije
jedinstvena rusija
glasanje
zapad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0c/1200262472_0:0:2903:1634_1920x0_80_0_0_306b6c461cfbe2208f21d6272c71cc46.jpg
Za ruske vlasti i značajan deo ruskog društva, izbori predstavljaju unutrašnju političku stvar o kojoj ne treba da odlučuju spoljni akteri.Ovako ruski ekspert Jurij Svetov komentariše rezultate izbora za Državnu dumu, na kojima je, uprkos napadima, provokacijama, pretnjama i pokušajima ometanja glasanja, izlaznost dostigla 56,66 odsto, dok je nakon obrade 90,43 odsto glasova Jedinstvena Rusija osvojila 57,86 odsto i ubedljivo vodi na izborima za ruski parlament.Svetov navodi da se, nakon održavanja izbora u Rusiji, čak i na Zapadu nameće pitanje zašto se u Ukrajini ne održavaju predsednički izbori i zašto ih Vladimir Zelenski izbegava pod izgovorom ratnog stanja.Ekspert napominje i da je, nakon što su se, na osnovu održanih referenduma, u sastav Rusije vraćeni Krim, Donjecka i Luganska republika, kao i Zaporoška i Hersonska oblast, sa Zapada usledila ocena da takvi referendumi nisu dovoljni i da bi pitanje njihovog statusa trebalo ponovo proveriti izjašnjavanjem građana.„Faktički, i ovi parlamentarni izbori su za nove teritorije bili novi referendum. Krim je već glasao na predsedničkim izborima, a za Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku oblast ovo su bili prvi izbori i oni su ponovo potvrdili da sebe smatraju delom Ruske Federacije i sa ponosom učestvuju na izborima za poslanike iz svojih regiona. To izaziva ogorčenost Zapada. To je ono što im pokazuje kako se može živeti, kako se može delovati, kako se mogu poštovati demokratske procedure, čime se oni ne mogu pohvaliti. Recimo, Finska i Švedska su ušle u NATO, a da nisu tražile mišljenje svog naroda, dok smo mi to uradili“, kaže Svetov.Kakav udar na Rusiju sprema ZapadSvetov ocenjuje da će sa Zapada uslediti pokušaji da se izbori proglase nelegitimnim.„Kakve poteze će Zapad preduzimati? To je već objavljeno. Govoriće da izbori nisu bili transparentni, pošteni i fer. Tvrdiće da su birače gotovo pa automatskim puškama terali na biračka mesta i na razne načine će pokušavati da dokažu da su ovi izbori nelegitimni. Drugo, s obzirom na to da se glasanje odvijalo i na novim ruskim teritorijama za koje oni smatraju da pripadaju Ukrajini, govoriće da se ovi izbori ne mogu biti priznati. Recimo, Šahovska federacija Rusije primila je u svoje članstvo šahiste iz ovih novih regiona i zbog toga je isključena iz FIDE. Sada treba očekivati i zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, OEBS-a, Evropskog parlamenta, biće usvajane razne rezolucije kojima će osuđivati izbore. Prosto rečeno, nas je baš briga za to. Najvažnije je da mi – žitelji zemlje - priznajemo da su to bili normalni demokratski izbori“, ističe Svetov.Ruski eksperti kao jedan od pokazatelja legitimnosti izbora navode visoku, rekordnu izlaznost, koja je premašila nivo zabeležen na izborima 1993, 2003, 2016. i 2021. godine. Dodatno, na transparentnost i kontrolu izbornog procesa uticao je ogroman broj posmatrača — oko 400.000 njih — koji su pratili tok izbora.Na pitanje kakvu poruku Rusi šalju Zapadu, Svetov odgovara da ruski građani nisu slali poruku Zapadu, već svojim poslanicima i državnom vrhu, pokazujući svojim glasom za koga se opredeljuju.„Mi nikakve poruke nismo slali. To nije naš zadatak, to je naše unutrašnje pitanje. Stalno pokušavaju da naše unutrašnje stvari pretvore u predmet za razgovor sa Zapadom. Mi nikome nismo slali nikakve signale. Poruke šaljemo svojim poslanicima, svojim političkim partijama i predsedniku, pokazujući za koga glasamo, a za koga ne glasamo, a kako će oni to tumačiti to je već njihova stvar. To nije naš problem. Znate, vrlo dobro sam zapamtio kada su Sjedinjene Američke Države, na jednim od prethodnih predsedničkih izbora, imale posmatrače iz Evropske unije i kada je šerif u jednoj od saveznih država rekao da će ako se ti posmatrači približe na manje od 300 metara biračkim mestima narediti da se puca na njih. Zato što su izbori američka stvar, a ne stvar nekoga sa strane. Grubo je rečeno, ali je tačno. Mi smo mi imali posmatrače iz najrazličitijih država. Svi koji su želeli poslali su svoje posmatrače i mogli su da vide kako kod nas ljudi glasaju“, navodi Svetov.Govoreći o stranim posmatračima na izborima, Svetov navodi da su neki od njih u Rusiju došli sa uverenjem da se glasanje sprovodi pod prinudom, ali su, kako ističe, bili iznenađeni kada nisu zatekli ljude sa automatskim puškama koji birače sprovode na birališta.Svetov ocenjuje da rezultati izbora pokazuju podršku ruskog društva i vlasti Vladimira Putina i vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija, čiji je jedan od osnivača bio Putin. On, međutim, ističe da je podrška predsedniku, prema anketama, veća od podrške Jedinstvenoj Rusiji, koja je osvojila oko 58 odsto glasova.Svetov kao jedan od prvih izazova za novu Dumu izdvaja usvajanje novog budžeta. To je trenutno ključno pitanje, imajući u vidu da se u ekonomiji istovremeno odvijaju procesi u različitim pravcima, zaključio je on.Ruski eksperti su saglasni u oceni da su izbori 2026. godine već postali istorijski događaj koji će, kako smatraju, ući u udžbenike.Rusija se tokom izbornog procesa suočila sa do sada nezabeleženim spoljnim pritiskom — ne samo političkim i ekonomskim, već i sa ozbiljnim bezbednosnim pretnjama, terorističkim napadima i pokušajima zastrašivanja organizatora izbora i građana.Međutim, takve provokacije i spoljni pritisci proizveli su potpuno suprotan efekat — umesto da oslabe rusko društvo, dodatno su ga konsolidovali, podstakli osećaj nacionalnog jedinstva i mobilisali građane da još snažnije pokažu privrženost svojoj zemlji i učešću u izbornom procesu.Pored Jedistvene Rusije koja je ubedljivo pobedila, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF) zauzela je drugo mesto sa 13,84 odsto. LDPR je osvojila 8,90 odsto, dok je stranka Novi ljudi dobila 7,94 odsto glasova. Stranka Pravedna Rusija zauzela je peto mesto sa 4,95 odsto.
https://lat.sputnikportal.rs/20260918/rusija-na-nogama-od-baltika-do-pacifika-u-11-vremenskih-zona-milioni-biraju-novu-dumu-olivera-ikodinovic-1203539027.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, izbori, vladimir putin, državna duma rusije, jedinstvena rusija, glasanje, zapad, pobeda
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, izbori, vladimir putin, državna duma rusije, jedinstvena rusija, glasanje, zapad, pobeda
Šamar Zapadu ili nova ruska pobeda: Šta izbori zaista govore o Putinovoj Rusiji
Rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji predstavljaju pokazatelj stabilnosti političkog sistema i stepena podrške vlasti Vladimira Putina i vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji. Očekuje se da će uslediti nove kritike sa Zapada i osporavanje legitimnosti izbornog procesa, što nije ništa drugo do spoljno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije.
Za ruske vlasti i značajan deo ruskog društva, izbori predstavljaju unutrašnju političku stvar o kojoj ne treba da odlučuju spoljni akteri.
Ovako ruski ekspert Jurij Svetov
komentariše rezultate izbora za Državnu dumu, na kojima je, uprkos napadima, provokacijama, pretnjama i pokušajima ometanja glasanja, izlaznost dostigla
56,66 odsto, dok je nakon obrade 90,43 odsto glasova
Jedinstvena Rusija osvojila 57,86 odsto i ubedljivo vodi na izborima za ruski parlament.
„Ovi izbori su deveti u Rusiji izbori za Državnu dumu, ali oni su jedinstveni po tome jer su prvi put u svetskoj istoriji jedna zemlja je sprovela izbore za najviše zakonodavno telo u uslovima kada je njena teritorija izložena neprijateljskim napadima – letele su rakete i bespilotne letelice. Čak 74 biračka zdanja bila su napadnuta u desetinama regiona. I, uprkos tome, Rusija je sprovela izbore u skladu sa zakonom, u skladu sa demokratskim procedurama. Setimo se da su u Velikoj Britaniji 1939. godine redovni parlamentarni izbori otkazani pod izgovorom da se Engleska nalazi u ratnom stanju. Održani su tek 1945. godine. Za Zapad je to svojevrstan izazov, a mi im pokazujemo da smo toliko stabilan politički sistem da u ekstremnim uslovima sprovodimo redovne izbore“, kaže Svetov.
Svetov navodi da se, nakon održavanja izbora u Rusiji, čak i na Zapadu nameće pitanje zašto se u Ukrajini ne održavaju predsednički izbori i zašto ih Vladimir Zelenski izbegava pod izgovorom ratnog stanja.
Ekspert napominje i da je, nakon što su se, na osnovu održanih referenduma, u sastav Rusije vraćeni Krim, Donjecka i Luganska republika, kao i Zaporoška i Hersonska oblast, sa Zapada usledila ocena da takvi referendumi nisu dovoljni i da bi pitanje njihovog statusa trebalo ponovo proveriti izjašnjavanjem građana.
„Faktički, i ovi parlamentarni izbori su za nove teritorije bili novi referendum. Krim je već glasao na predsedničkim izborima, a za Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku oblast ovo su bili prvi izbori i oni su ponovo potvrdili da sebe smatraju delom Ruske Federacije i sa ponosom učestvuju na izborima za poslanike iz svojih regiona. To izaziva ogorčenost Zapada. To je ono što im pokazuje kako se može živeti, kako se može delovati, kako se mogu poštovati demokratske procedure, čime se oni ne mogu pohvaliti. Recimo, Finska i Švedska su ušle u NATO, a da nisu tražile mišljenje svog naroda, dok smo mi to uradili“, kaže Svetov.
Kakav udar na Rusiju sprema Zapad
Svetov ocenjuje da će sa Zapada uslediti pokušaji da se izbori proglase nelegitimnim.
„Kakve poteze će Zapad preduzimati? To je već objavljeno. Govoriće da izbori nisu bili transparentni, pošteni i fer. Tvrdiće da su birače gotovo pa automatskim puškama terali na biračka mesta i na razne načine će pokušavati da dokažu da su ovi izbori nelegitimni. Drugo, s obzirom na to da se glasanje odvijalo i na novim ruskim teritorijama za koje oni smatraju da pripadaju Ukrajini, govoriće da se ovi izbori ne mogu biti priznati. Recimo, Šahovska federacija Rusije primila je u svoje članstvo šahiste iz ovih novih regiona i zbog toga je isključena iz FIDE. Sada treba očekivati i zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, OEBS-a, Evropskog parlamenta, biće usvajane razne rezolucije kojima će osuđivati izbore. Prosto rečeno, nas je baš briga za to. Najvažnije je da mi – žitelji zemlje - priznajemo da su to bili normalni demokratski izbori“, ističe Svetov.
Ruski eksperti kao jedan od pokazatelja legitimnosti izbora navode visoku, rekordnu izlaznost, koja je premašila nivo zabeležen na izborima 1993, 2003, 2016. i 2021. godine. Dodatno, na transparentnost i kontrolu izbornog procesa uticao je ogroman broj posmatrača — oko 400.000 njih — koji su pratili tok izbora.
Na pitanje kakvu poruku Rusi šalju Zapadu, Svetov odgovara da ruski građani nisu slali poruku Zapadu, već svojim poslanicima i državnom vrhu, pokazujući svojim glasom za koga se opredeljuju.
„Mi nikakve poruke nismo slali. To nije naš zadatak, to je naše unutrašnje pitanje. Stalno pokušavaju da naše unutrašnje stvari pretvore u predmet za razgovor sa Zapadom. Mi nikome nismo slali nikakve signale. Poruke šaljemo svojim poslanicima, svojim političkim partijama i predsedniku, pokazujući za koga glasamo, a za koga ne glasamo, a kako će oni to tumačiti to je već njihova stvar. To nije naš problem. Znate, vrlo dobro sam zapamtio kada su Sjedinjene Američke Države, na jednim od prethodnih predsedničkih izbora, imale posmatrače iz Evropske unije i kada je šerif u jednoj od saveznih država rekao da će ako se ti posmatrači približe na manje od 300 metara biračkim mestima narediti da se puca na njih. Zato što su izbori američka stvar, a ne stvar nekoga sa strane. Grubo je rečeno, ali je tačno. Mi smo mi imali posmatrače iz najrazličitijih država. Svi koji su želeli poslali su svoje posmatrače i mogli su da vide kako kod nas ljudi glasaju“, navodi Svetov.
Govoreći o stranim posmatračima na izborima, Svetov navodi da su neki od njih u Rusiju došli sa uverenjem da se glasanje sprovodi pod prinudom, ali su, kako ističe, bili iznenađeni kada nisu zatekli ljude sa automatskim puškama koji birače sprovode na birališta.
Svetov ocenjuje da rezultati izbora pokazuju podršku ruskog društva i vlasti Vladimira Putina i vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija, čiji je jedan od osnivača bio Putin. On, međutim, ističe da je podrška predsedniku, prema anketama, veća od podrške Jedinstvenoj Rusiji, koja je osvojila oko 58 odsto glasova.
Svetov kao jedan od prvih izazova za novu Dumu izdvaja usvajanje novog budžeta. To je trenutno ključno pitanje, imajući u vidu da se u ekonomiji istovremeno odvijaju procesi u različitim pravcima, zaključio je on.
Ruski eksperti su saglasni u oceni da su izbori 2026. godine već postali istorijski događaj koji će, kako smatraju, ući u udžbenike.
Rusija se tokom izbornog procesa suočila sa do sada nezabeleženim spoljnim pritiskom — ne samo političkim i ekonomskim, već i
sa ozbiljnim bezbednosnim pretnjama, terorističkim napadima i pokušajima zastrašivanja organizatora izbora i građana.
Međutim, takve provokacije i spoljni pritisci proizveli su potpuno suprotan efekat — umesto da oslabe rusko društvo, dodatno su ga konsolidovali, podstakli osećaj nacionalnog jedinstva i mobilisali građane da još snažnije pokažu privrženost svojoj zemlji i učešću u izbornom procesu.
Pored Jedistvene Rusije koja je ubedljivo pobedila, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF) zauzela je drugo mesto sa 13,84 odsto. LDPR je osvojila 8,90 odsto, dok je stranka Novi ljudi dobila 7,94 odsto glasova. Stranka Pravedna Rusija zauzela je peto mesto sa 4,95 odsto.
