Rusija na nogama: Od Baltika do Pacifika, u 11 vremenskih zona, milioni biraju novu Dumu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izbori za Državnu dumu u Rusiji, prema oceni ruskog politikologa Jurija Kota, pokazuju stabilnost političkog sistema i konsolidaciju društva oko državne vlasti, dok zapadne kritike o legitimnosti ruskih izbora vidi kao deo nastojanja Zapada da oslabi državu, izazove unutrašnje podele i izvrši pritisak na njen politički sistem.
Na pitanje kako su izbori organizovani u zemlji koja se prostire kroz čak 11 vremenskih zona i kako uopšte izgleda izborni dan u zemlji koja se prostire od Baltičkog mora do Pacifika, Kot ističe da Rusija ima dugo iskustvo u organizaciji države i izbornih procedura. On navodi da su izbori, prema njegovoj oceni, organizovani kvalitetno, uz novine u oblasti digitalizacije i primene veštačke inteligencije, dok je građanima na rizičnim područjima omogućeno i distanciono glasanje.
„Moramo da budemo svesni i da razumemo da je Rusija zadivljujuća zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, imajući u vidu broj vremenskih zona, a molitve nikada ne prestaju, jer kada se na jednom kraju Rusije završava večernja služba, već je na drugom počela jutarnja. Shodno tome, polazimo od toga da su i iskustvo ruskog upravljanja, modeli ruske države i demokratske procedure koje danas koristimo već razrađeni i razumljivi. Zapad može da ih priznaje ili ne priznaje, ali činjenica ostaje da Rusija, koja je po svojoj suptini i sadržini od početka bila imperija, ima jedinstveno iskustvo demokratskih procedura, koje su višestruko veće i poštenije od demokratije predstavljene na Zapadu. Ako pogledamo kako se izbori održavaju u Americi ili Britaniji, pa to je prosto za podsmeh. To je obična prevara naroda i otvorena, legalizovana falsifikacija. U Rusiji je to nemoguće“, kaže Kot.
Najvažnije je, ističe on, to što na oslobođenim teritorijama, gde Zapad posredstvom Ukrajine stalno izvodi terorističke napade, ljudi takođe imaju mogućnost da glasaju tamo gde su rizici povećani.
„Oni imaju mogućnost distancionog glasanja. Tamo gde su rizici manji, mogu lično da dođu, shvatajući da njihov glas ima izuzetno važan značaj. Razgovaram sa ljudima na oslobođenim teritorijama i za mnoge je ogromna sreća što su se ponovo vratili u sastav Rusije i što mogu da se nazovu Rusima, bez stida i bez skrivanja, što je izuzetno važno. I, shodno tome, isti taj Krim, koji se 2014. godine vratio u rodnu luku, tradicionalno ima veoma visoku političku i izbornu aktivnost stanovništva, jer ljudi odlično razumeju kakvu bol i koliko krvi proliva mnogostradalni Donbas i da su tada, u principu, u poslednjem trenutku uspeli da se izvuku iz omče koju je Zapad pokušavao da baci na Krim, pretvarajući ga u rusku teritoriju koja krvari, gde je trebalo da konoliziraju i sistematski uništavaju ruski narod. I zato su ljudi danas tamo duboko uvereni da je postojeći model izuzetno važan i nedvosmisleno pozitivan“, istakao je ekspert.
Na trodnevnim izborima za deputate devetog saziva Državne dume u federalnom izbornom okrugu učestvuje deset stranaka, a to su Jedinstvena Rusija, LDPR, Komunisti Rusije, Rodina, Partija penzionera, Komunistička partija Ruske Federacije, Pravedna Rusija, Novi ljudi, Zeleni. Partija direktne demokratije Ukupno je oko 4.500 kandidata za Dumu, među kojima je više od 500 učesnika Specijalne vojne operacije.
Državna duma ima 450 poslaničkih mesta. Polovina mandata biće raspoređena prema partijskim listama stranaka koje pređu izborni cenzus od pet odsto, dok će preostalih 225 poslanika biti izabrano u jednomandatnim izbornim jedinicama.
U periodu od 18. do 20. septembra na različitim nivoima biće održano više od 2.200 izbornih kampanja.
Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima više od 111 miliona birača. Od tog broja, oko 1,8 miliona ruskih državljana živi van Rusije, dok još 502 birača sa pravom glasa žive u Bajkonuru.
Distanciono elektronsko glasanje dostupno je u 32 regiona, a za njegovo korišćenje bilo je potrebno prijaviti se preko portala „Gosuslugi“. Ovaj način glasanja dostupan je za više od četiri miliona ljudi. Birači koji su se prijavili za elektronsko glasanje, ali su kasnije promenili odluku, mogu da glasaju i lično na svom biračkom mestu.
Za ruske državljane koji se u vreme izbora nalaze u inostranstvu biće otvorena 333 biračka mesta u 152 zemlje.
Za praćenje izbora u Rusiju je stiglo 1.126 stranih posmatrača iz 133 zemlje, kao i predstavnici 13 međunarodnih organizacija. Predsednica Centralne izborne komisije Rusije Ela Pamfilova navela je da je na ovim izborima oboren rekord po broju međunarodnih posmatrača.
Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima više od 111 miliona birača
© Sputnik / Marselь Badыkšin
/ Zapad nije uspeo da destabilizuje Rusiju
Na parlamentarnim izborima prvi put učestvuju i stanovnici četiri nova ruska regiona – Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i stanovnici Krima.
Na biračkim mestima se, po prvi put, nalaze i određene osobe zadužene za evakuaciju birača i reagovanje u slučaju bezbednosnih incidenata ili provokacija, dok su bezbednosne mere podignute na najviši nivo.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je uoči glasanja uverenje da će izbor i odlučnost birača ponovo pokazati da milioni ljudi stoje iza boraca, da su Rusi ujedinjen narod, povezan zajedničkim vrednostima, istorijskim sećanjem i ljubavlju prema otadžbini.
„Jasno je da će se, zbog vremenskih zona, prvi rezultati pojavljivati od strane Habarovska, a zatim ići dalje ka Vladivostoku i potom se kretati prema evropskom delu Rusije. Ali važno je da će se ti izbori održati i da će, kao i uvek, proteći kvalitetno. Bez obzira na to koliko će biti eksperata među posmatračima i koje će zemlje biti zastupljene, jasno je da će naši neprijatelji u vidu kolektivnog Zapada — koji, kome god, ali svakako ne treba nama da drže lekcije o demokratiji — nesumnjivo će učiniti sve što je moguće da te izbore ne priznaju. Ali ovde postoji jedan veoma važan momenat — imajući u vidu nadolazeću energetsku krizu koju je Zapad sam sebi stvorio, prvo napadom na Rusiju, a zatim i na Iran, moguće je da će danas demonstrirati razumniji stav, shvatajući da će neizbežno morati da se dogovaraju sa Rusijom i da će morati da priznaju zahteve Rusije i pravo Rusije na sopstvenu bezbednost, koja se ne može graditi na njenu štetu. Ona uvek mora biti uzeta u obzir. I ovde će Zapad zaista morati veoma ozbiljno da preispita svoje stavove i da se vrati, da se povuče, kako je svojevremeno rekao Vladimir Putin do granica iz 1997. godine. Za nas će to biti pokazatelj njihove spremnosti da ne dovedu konfrontaciju do trećeg svetskog rata“, ističe Kot.
Odgovarajući na pitanje da izbori pokazauju da je ruski politički sistem, uprkos ratu, sankcijama, provokacijama, pokušajima destabilizacije i spoljnom pritisku, uspeo da sačuva stabilnost, kao i da li visoka izlaznost koja se očekuje ukazuje na nastavak podrške državnoj politici, Kot ukazuje da je ključ upravo u odnosu ruske države i naroda.
Prema njegovim rečima, učešće građana u izborima treba posmatrati kao izraz šireg društvenog jedinstva i spremnosti da se, u uslovima konfrontacije sa Zapadom, stane iza države i zajednički podnese pritisak.
Kot naglašava da država nije samo vlast već pre svega narod, a da ruski model počiva na „ljubavi i služenju“ vlasti prema narodu i naroda prema vlasti. Upravo u tom jedinstvu Kot vidi snagu ruskog društva da izdrži sadašnje okolnosti.
On ocenjuje da činjenica da ruski narod, svestan složenosti situacije, „stoji na braniku, pruža otpor i čak pobeđuje“ u uslovima „neviđene konfrontacije sa kolektivnim Zapadom“, predstavlja razlog za optimizam. Kot zato ne govori samo o očuvanju stabilnosti, već o uverenju da će Rusija iz aktuelnog sukoba izaći kao pobednik, poručivši da se nada da „nećemo samo pobediti, već da ćemo ih razorno poraziti“.
„I nije stvar u Ukrajini. Ukrajina je bojno polje, a naš glavni neprijatelj je Zapad. Onaj isti Zapad koji je svojevremeno pokušavao da nas uči demokratiji kada se Sovjetski Savez raspao i kada nam se činilo da je ceo svet upravo u tom ‘evropskom prozoru’. Ali, ne! Ispostavilo se da to nije ni svetlost ni prozor, već zadnji ulaz ili prolaz, kroz koji su razne snage sa Zapada uporno pokušavale da nas kolonizuju. Ali, mora se reći da uporedo sa konsolidacijom ruskog naroda oko sopstvene vlasti i dubokim razumevanjem ruskog naroda o važnosti stabilnosti vlasti, Zapad danas sprovodi aktivnu politiku usmerenu na naš unutrašnji raskol, kako bismo se međusobno sukobili u te svrhe koriste agente stranog uticaja i svoje ‘trojanske konje’ u vidu stranaka kojima nije dozvoljeno da učestvuju na izborima. Mi to savršeno znamo i vidimo da su to agenti stranog uticaja“, ocenjuje ekspert.
Kot ukazuje i na ozbiljne političke promene u zapadnim zemljama. Kao primere navodi jačanje AfD-a u Nemačkoj, koju opisuje kao nacionalno orijentisanu stranku koja se zalaže za saradnju sa Rusijom a ne za konfrotaciju, kao i stavove Marin Le Pen u Francuskoj, za koju kaže da nije ni rusofil ni rusofob, već se zalaže za nacionalne interese, a ne interese globalista sa sedištem u Londonu.
U Britaniji, Velsu, Irskoj i Škotskoj danas se ponovo pokreće pitanje neophodnosti izlaska iz Ujedinjenog Kraljevstva. Sve te procese Kot povezuje sa onim što vidi kao posledicu stabilnosti ruske države. Prema njegovim rečima, ta stabilnost ne dovodi samo do promena u Rusiji, već utiče i na njeno okruženje i odnose s drugim državama.
Jedinstvena Rusija – glavna politička snaga u zemlji
Prema anketama i analizama zapadnih medija, gotovo je izvesno da će vodeća stranka, Jedinstvena Rusija, zadržati apsolutnu kontrolu nad donjim domom parlamenta – Državnom dumom.
Prema istraživanjima VCIOM-a i FOM-a, izlaznost na izborima za deveti saziv Državne dume mogla bi da bude između 51 i 53 odsto. Procene VCIOM-a ukazuju da bi Jedinstvena Rusija mogla da osvoji više od polovine glasova, dok se KPRF procenjuje na 13 do 15 odsto, a LDPR i Novi ljudi na po 9 do 11 odsto. Na ivici izbornog cenzusa od 5 odsto nalazi se Pravedna Rusija, dok se manjim strankama ne predviđa ulazak u parlament.
Govoreći o učesnicima izbora i opoziciji, Kot ističe da je glavna politička snaga u Rusiji i dalje Jedinstvena Rusija. On navodi da stranka nastoji da promeni i podmladi svoj sastav, sa posebnim akcentom na uključivanje učesnika Specijalne vojne operacije.
Kot ocenjuje da je to ispravan korak, imajući u vidu dugotrajnu konfrontaciju sa Zapadom. Prema njegovom tumačenju, taj sukob je „postojao, postoji i ostaće“, čak i nakon pobede Rusije, jer Zapad, kako tvrdi, neće odustati od svojih „kolonizatorskih namera“ prema Rusiji.
U tom kontekstu, Kot ističe da je Jedinstvena Rusija centralna i glavna politička snaga u zemlji.
Kot podseća i na ranije stavove Vladimira Putina o potrebi da se Jedinstvena Rusija transformiše u pravcu neokonzervativizma. Kako navodi, oslanjanje na konzervativne principe omogućilo bi stranci ne samo da zadrži lidersku političku ulogu, već i da veći fokus usmeri na unutrašnji razvoj zemlje i blagostanje celokupnog stanovništva, a ne samo pojedinih grupa i državnog aparata.
„Takođe postoji LDPR na čelu sa Sluckim. To je pre svega nasleđe Vladimira Volfoviča Žirinovskog, zaista jedinstvenog čoveka sa stanovišta politike, čoveka koji je dušom i srcem brinuo za Rusiju. Nažalost, prinuđen sam da konstatujem da u izbornoj trci i dalje učestvuju i pokušavaju da obmanu ljude komunisti iz KPRF-a, koji, zapravo, proklamujući nekakve utopijske ideje socijalizma, poput ukidanja eksploatacije ljudi, a sami su u suštini kapitalisti, što znači da njihove ideje nikako ne koreliraju sa njihovim predstavnicima ili zagovornicima tih ideja. Što se tiče ostalih partija, one, po mom mišljenju, ne zaslužuju posebnu pažnju“, ocenjuje Kot.
Kot, međutim, smatra da bi ruska politička scena trebalo da dobije i jasno profilisanu konzervativnu pravoslavnu snagu. Prema njegovim rečima, za takvu stranku postoji značajno izborno uporište, što, kako navodi, pokazuju i brojni krsni hodovi koji se održavaju širom Rusije.
On ocenjuje da taj deo biračkog tela još nije adekvatno politički predstavljen, ali očekuje da će se, u procesu daljeg razvoja ruskog društva, takva politička snaga pojaviti i formulisati. Kot smatra da bi njeno prisustvo u parlamentu dodatno doprinelo stabilnosti sistema, jer bi, kako kaže, zastupala tradicionalne vrednosti Rusije i istovremeno podržavala postojeću konfiguraciju vlasti.
