https://lat.sputnikportal.rs/20260920/jos-jedna-velika-bruka-razbojnicki-napad-na-ruski-novac-koji-bi-mogao-da--poljulja-zapadni-sistem--1203469657.html
Još jedna velika bruka: Razbojnički napad na ruski novac koji bi mogao da – poljulja zapadni sistem
Još jedna velika bruka: Razbojnički napad na ruski novac koji bi mogao da – poljulja zapadni sistem
Sputnik Srbija
Ukoliko bi EU i našla način da ukrade ruska zamrznuta sredstva i iskoristila ih za finansiranje Ukrajine, to bi više moglo da naruši poverenje u zapadni... 20.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-20T21:19+0200
2026-09-20T21:19+0200
2026-09-20T21:19+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
sredstva
imovina
brisel
sankcije
antiruske sankcije
sankcije rusiji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112002/88/1120028850_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c38f7c5270fe495be4d926d9d7a3df10.jpg
Ovako advokat Branko Pavlović komentariše izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da EU smišlja različite mehanizme kako bi zamrznutu rusku imovinu izmestila iz jurisdikcije Belgije i odgovornost za njenu konfiskaciju podelila među članicama Unije.EU se samo bruka pogrešnim odlukamaPotezima kao što je krađa ruske imovine mnogo se više urušava zapadni finansijski svet, nego što se oni svode na odnose između Rusije i Evropske unije.Prema njegovim rečima, EU više nije u poziciji da utiče na svetske finansijske ili političke tokove. U prilog ovoj tezi idu i podaci: EU u svetskom BDP-u danas učestvuje sa 13,5 odsto, za razliku od 1990. godine, kada je njen udeo iznosio trideset odsto.Ključni problem ostaje: ko je odgovoran za krađuPrebacivanje zamrznutog ruskog novca iz Evroklira na nekakav zajednički EU račun ne bi rešilo ključni problem: ko će snositi odgovornost kada Rusija bude zatražila povraćaj sredstava, ocenjuje Pavlović.On smatra da bilo kakav manevar koji bi briselska birokratija smislila ne bi promenio suštinu problema, a problem je u nemaštini – EU ne može da koristi zarobljena ruska sredstva, a svojih sredstava za dalje finansiranje Ukrajine gotovo i da nemaju – Ukrajini je, pak, potrebno sve više i više sredstava.Pitanje odgovornosti ostaje i u slučaju kada bi se zamrznuta sredstva prebacila sa računa u Belgiji na neki zajednički račun Evropske unije.Upravo zato što će neko u EU u svakom slučaju biti odgovoran za krađu ruskih sredstava naš sagovornik ne veruje da će bilo koji manevar evropskih zvaničnika da pomeri ruski novac iz belgijske nadležnosti i uspeti.Ipak, ukoliko bi se dogodilo da Brisel pronađe, kako je Lavrov rekao, kvazipravne mehanizme da ukrade ruski novac, Rusija bi mogla da uzvrati nizom recipročnih mera, kao što je ukidanje snabdevanja Evrope tečnih gasom i naftom. Međutim, Rusija se adaptirala, posle pet godina sankcija i može da živi i bez oko 300 milijardi dolara koje su joj zarobljeni u EU, zaključuje Pavlović.Plan EU: ukrasti ruski novacKada je Evropska unija u februaru 2022. godine uvela sankcije Rusiji, zamrznute su i devizne rezerve ruske Centralne banke koje su se nalazile u zapadnim finansijskim institucijama. Sredstva su blokirana i Moskva više nije mogla da njima raspolaže.U EU se danas nalazi oko 210 milijardi evra ruske državne imovine, a najveći deo, oko 185 milijardi evra, nalazi se u belgijskom finansijskom sistemu Evroklir. Upravo će ta činjenica Belgiju dovesti u središte spora koji će narednih godina sve više eskalirati.U početku je u Briselu postojala rezerva prema ideji da se ruska imovina jednostavno oduzme. Zato je prvi korak bio mnogo oprezniji: EU je počela da traži način da koristi prihod koji ta zamrznuta sredstva ostvaruju, a ne samu glavnicu.Februara 2024. Savet EU odlučio je da finansijske institucije koje drže rusku imovinu vanredne prihode nastale njenim držanjem moraju da knjiže odvojeno. Nekoliko meseci kasnije, maja 2024, EU je odlučila da se ti neto vanredni prihodi koriste za podršku Ukrajini, uključujući vojnu pomoć i obnovu. Tako je napravljena prva velika promena: glavnica je i dalje formalno ruska, ali novac koji ta sredstva generišu više ne ostaje Rusiji.Sledeći korak bio je još značajniji: juna 2024. lideri G7 dogovorili su paket kredita Ukrajini vredan oko 50 milijardi dolara, koji bi se otplaćivao prihodima od zamrznute ruske državne imovine. EU je potom u oktobru iste godine odobrila svoj deo mehanizma, do 35 milijardi evra. Time je ruska imovina prvi put postala direktna osnova za veliki međunarodni finansijski mehanizam namenjen Ukrajini.Međutim, pitanje glavnice, kao najosetljivije, nije se pominjalo jer postoji ogromna razlika između korišćenja prihoda koji nastaju dok je novac zamrznut i direktnog uzimanja tog novca.Upravo zato se tokom narednih godina sve više govorilo o mogućnosti da se iskoristi i sama ruska imovina. Kako su rasle finansijske potrebe Ukrajine, a evropske države morale da obezbeđuju novi novac iz sopstvenih budžeta, oko 200 milijardi ruskih evra u Evrokliru sve više je izgledalo kao ogroman, ali blokiran finansijski resurs.Decembra 2025. EU je dodatno ograničila mogućnost vraćanja imobilisane imovine Centralne banke Rusije matici. Istovremeno, Brisel je nastavio da traži modele za dugoročno finansiranje Ukrajine i spor je vraćen na početak, ali sada sa mnogo većim ulogom. Najveći problem za Brisel nije samo pitanje da li se ruski novac može koristiti, već ko će odgovarati ako Rusija jednog dana zatraži da joj se taj novac vrati.Pošto se najveći deo sredstava nalazi u Belgiji, ona je upravo i izložena najvećem riziku. Zato Brisel već duže vreme traži mehanizam kojim bi se rizik raspodelio na sve članice EU, umesto da ostane na jednoj državi.U aktuelnim predlozima pojavila se ideja da se ruska sredstva izvedu iz isključive belgijske jurisdikcije i prebace u neku vrstu zajedničke evropske konstrukcije. Upravo na to je sada upozorio Sergej Lavrov, tvrdeći da Brisel pokušava da pronađe pravne mehanizme kako bi rusku imovinu izveo iz Belgije i odgovornost za njenu eventualnu konfiskaciju podelio među članicama EU.Moskva je sve vreme odbacivala ideju da Zapad može da raspolaže ruskom državnom imovinom i upozoravala da bi njena konfiskacija predstavljala opasan presedan.Rusija je u međuvremenu pokrenula i sudske postupke protiv Evroklira. Moskovski arbitražni sud doneo je 2026. godine presudu u korist Centralne banke Rusije, dok Evroklir osporava tu odluku osporava.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260915/lavrov-eu-hoce-da-izvuce-ruski-novac-iz-belgije--spremaju-kolektivnu-kradju-1203419057.html
brisel
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, rusija, sredstva, imovina, brisel, sankcije, antiruske sankcije, sankcije rusiji, sergej lavrov
svet, svet – politika, rusija, sredstva, imovina, brisel, sankcije, antiruske sankcije, sankcije rusiji, sergej lavrov
Još jedna velika bruka: Razbojnički napad na ruski novac koji bi mogao da – poljulja zapadni sistem
Ukoliko bi EU i našla način da ukrade ruska zamrznuta sredstva i iskoristila ih za finansiranje Ukrajine, to bi više moglo da naruši poverenje u zapadni finansijski sistem, nego što bi pogodilo samu Rusiju. Takav potez mogao bi da podstakne sve veći deo sveta da traži alternativne načine plaćanja i pažljivije bira gde drži svoje finansijske rezerve.
Ovako advokat Branko Pavlović komentariše izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da EU smišlja različite mehanizme kako bi zamrznutu rusku imovinu izmestila iz jurisdikcije Belgije i odgovornost za njenu konfiskaciju podelila među članicama Unije.
EU se samo bruka pogrešnim odlukama
Potezima kao što je krađa ruske imovine mnogo se više urušava zapadni finansijski svet, nego što se oni svode na odnose između Rusije i Evropske unije.
„To su ludaci koji više ne mogu da pokrivaju svoju potpuno pogrešnu politiku napada na Rusku Federaciju preko Ukrajine i pošto bukvalno ostaju bez para, nemaju više odakle da ih povlače, onda više nego inače posežu za zaplenjenom ruskom imovinom“, ocenjuje Pavlović.
Prema njegovim rečima, EU više nije u poziciji da utiče na svetske finansijske ili političke tokove. U prilog ovoj tezi idu i podaci: EU u svetskom BDP-u danas učestvuje sa 13,5 odsto, za razliku od 1990. godine, kada je njen udeo iznosio trideset odsto.
„Tako da se manje-više brukaju i seku granu na kojoj sede. To su posledice njihovih poteza“, kaže Pavlović.
Ključni problem ostaje: ko je odgovoran za krađu
Prebacivanje zamrznutog ruskog novca iz Evroklira na nekakav zajednički EU račun ne bi rešilo ključni problem: ko će snositi odgovornost kada Rusija bude zatražila povraćaj sredstava, ocenjuje Pavlović.
On smatra da bilo kakav manevar koji bi briselska birokratija smislila ne bi promenio suštinu problema, a problem je u nemaštini – EU ne može da koristi zarobljena ruska sredstva, a svojih sredstava za dalje finansiranje Ukrajine gotovo i da nemaju – Ukrajini je, pak, potrebno sve više i više sredstava.
„Odavno im je palo na pamet, a sada im je urgentno da probaju da tih 300 milijardi iskoriste za finansiranje Ukrajine. Naravno, Belgiji ne pada na pamet da to dozvoli, jer bi bila odgovorna i sutra bi morala da plati“, navodi on.
Pitanje odgovornosti ostaje i u slučaju kada bi se zamrznuta sredstva prebacila sa računa u Belgiji na neki zajednički račun Evropske unije.
„Isto će biti i sa bilo kojim drugim pokušajem da se bez saglasnosti deponenta, a to je Centralna banka Rusije, bilo koja sredstva premeštaju bilo gde. Tako da ta razmišljanja u EU sigurno postoje, ali bilo koja varijanta u bilo kom slučaju uvek će voditi ka odgovornosti Evroklira, odnosno Belgije“, objašnjava Pavlović.
Upravo zato što će neko u EU u svakom slučaju biti odgovoran za krađu ruskih sredstava naš sagovornik ne veruje da će bilo koji manevar evropskih zvaničnika da pomeri ruski novac iz belgijske nadležnosti i uspeti.
„A i inače, čini mi se da će da će cela ta konstrukcija koja vodi rat protiv Rusije unutar EU veoma brzo, možda za manje od godinu dana, biti slomljena unutar same EU. Ovo više nema nikakvog značaja, jer svako ko dođe posle njih, prvo što će uraditi jeste da će odmrznuti i vratiti pare Ruskoj Federaciji“, ubeđen je Pavlović.
Ipak, ukoliko bi se dogodilo da Brisel pronađe, kako je Lavrov rekao, kvazipravne mehanizme da ukrade ruski novac, Rusija bi mogla da uzvrati nizom recipročnih mera, kao što je ukidanje snabdevanja Evrope tečnih gasom i naftom. Međutim, Rusija se adaptirala, posle pet godina sankcija i može da živi i bez oko 300 milijardi dolara koje su joj zarobljeni u EU, zaključuje Pavlović.
Plan EU: ukrasti ruski novac
Kada je Evropska unija u februaru 2022. godine uvela sankcije Rusiji, zamrznute su i devizne rezerve ruske Centralne banke koje su se nalazile u zapadnim finansijskim institucijama. Sredstva su blokirana i Moskva više nije mogla da njima raspolaže.
U EU se danas nalazi oko 210 milijardi evra ruske državne imovine, a najveći deo, oko 185 milijardi evra, nalazi se u belgijskom finansijskom sistemu Evroklir. Upravo će ta činjenica Belgiju dovesti u središte spora koji će narednih godina sve više eskalirati.
U početku je u Briselu postojala rezerva prema ideji da se ruska imovina jednostavno oduzme. Zato je prvi korak bio mnogo oprezniji: EU je počela da traži način da koristi prihod koji ta zamrznuta sredstva ostvaruju, a ne samu glavnicu.
Februara 2024. Savet EU odlučio je da finansijske institucije koje drže rusku imovinu vanredne prihode nastale njenim držanjem moraju da knjiže odvojeno. Nekoliko meseci kasnije, maja 2024, EU je odlučila da se ti neto vanredni prihodi koriste za podršku Ukrajini, uključujući vojnu pomoć i obnovu. Tako je napravljena prva velika promena: glavnica je i dalje formalno ruska, ali novac koji ta sredstva generišu više ne ostaje Rusiji.
Sledeći korak bio je još značajniji: juna 2024. lideri G7 dogovorili su paket kredita Ukrajini vredan oko 50 milijardi dolara, koji bi se otplaćivao prihodima od zamrznute ruske državne imovine. EU je potom u oktobru iste godine odobrila svoj deo mehanizma, do 35 milijardi evra. Time je ruska imovina prvi put postala direktna osnova za veliki međunarodni finansijski mehanizam namenjen Ukrajini.
Međutim, pitanje glavnice, kao najosetljivije, nije se pominjalo jer postoji ogromna razlika između korišćenja prihoda koji nastaju dok je novac zamrznut i direktnog uzimanja tog novca.
Upravo zato se tokom narednih godina sve više govorilo o mogućnosti da se iskoristi i sama ruska imovina. Kako su rasle finansijske potrebe Ukrajine, a evropske države morale da obezbeđuju novi novac iz sopstvenih budžeta, oko 200 milijardi ruskih evra u Evrokliru sve više je izgledalo kao ogroman, ali blokiran finansijski resurs.
Decembra 2025. EU je dodatno ograničila mogućnost vraćanja imobilisane imovine Centralne banke Rusije matici. Istovremeno, Brisel je nastavio da traži modele za dugoročno finansiranje Ukrajine i spor je vraćen na početak, ali sada sa mnogo većim ulogom. Najveći problem za Brisel nije samo pitanje da li se ruski novac može koristiti, već ko će odgovarati ako Rusija jednog dana zatraži da joj se taj novac vrati.
Pošto se najveći deo sredstava nalazi u Belgiji, ona je upravo i izložena najvećem riziku. Zato Brisel već duže vreme traži mehanizam kojim bi se rizik raspodelio na sve članice EU, umesto da ostane na jednoj državi.
U aktuelnim predlozima pojavila se ideja da se ruska sredstva izvedu iz isključive belgijske jurisdikcije i prebace u neku vrstu zajedničke evropske konstrukcije. Upravo na to je sada upozorio Sergej Lavrov, tvrdeći da Brisel pokušava da pronađe pravne mehanizme kako bi rusku imovinu izveo iz Belgije i odgovornost za njenu eventualnu konfiskaciju podelio među članicama EU.
Moskva je sve vreme odbacivala ideju da Zapad može da raspolaže ruskom državnom imovinom i upozoravala da bi njena konfiskacija predstavljala opasan presedan.
Rusija je u međuvremenu pokrenula i sudske postupke protiv Evroklira. Moskovski arbitražni sud doneo je 2026. godine presudu u korist Centralne banke Rusije, dok Evroklir osporava tu odluku osporava.
