Globalisti uzvraćaju udarac: Rađa se bizarni savez na Zapadu koji bi mogao da - pocepa Kanadu
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Kanada u Evropskoj uniji
Pratite nas
Evropskoj uniji trebaju saveznici, pogotovo posle neuspelog referenduma na Islandu, a Kanada je idealan kandidat jer je bogata resursima, što EU nije. Brisel takođe pokušava da što više zemalja uvuče u svoju planiranu ratnu avanturu protiv Rusije, dok Kanada traži potporu zbog sukoba sa Trampom.
Ovako politikolog i analitičar Aleksandar Pavić tumači razloge za novonastalo prijateljstvo i potencijalno savezništvo Evropske unije i Kanade.
Kanadski premijer najavio je jedinstveno bezbednosno i ekonomsko savezništvo sa EU, dok je predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da EU želi da „podigne partnerstvo sa Kanadom na najviši mogući nivo“, te da će zajedno raditi na „otvaranju vrata Kanadi da postane prva pridružena članica Evropske unije“.
Pavić kaže da se premijer Kanade Mark Karni, time što je u poslednjem trenutku odustao od sklapanja trgovinskog sporazuma sa Amerikancima, direktno uključio u američku kampanju za predstojeće međuizbore i da tu činjenicu demokrate već koriste kao sredstvo političke borbe protiv Donalda Trampa.
Ovim potezom globalistička imperija uzvraća udarac. Karni je čovek koji se duboko nalazi u liberalno-globalističkom kampu. On je bio i guverner Banke Kanade i Banke Engleske i nalazi se na istim ideološkim pozicijama kao Ursula fon der Lajen. Ovaj savez jeste kontra Trampu, definitivno, kaže Pavić za Sputnjik.
On podseća da Kanada zaista ima ogromne geografske prednosti koje bi koristile zemljama EU, a da uz to imaju i premijera koji deli briselske ideološke pozicije. Ipak, ono što bi možda moglo da im pokvari jeste pitanje da li će Kanada ostati čitava prolazeći kroz ovaj proces.
Za Albertu, koja je bogata naftom, pouzdano se zna da su bliski Trampu, a Trampovi ljudi rade na tome da se tamo održi i referendum. Postavlja se pitanje da li se ovim savezom pravi račun bez krčmara, odnosno da li će cela Kanada moći da ide putem kojim bi Karni hteo da je vodi. Ovo je apsolutno ideološki i interesni savez, tu nema nikakvog govora, jedni su potrebni drugima. Kanadi je potrebna EU kao pojačanje, kao saveznik protiv Trampa, a Briselu je potrebna Kanada zbog resursa i kao pomoć protiv Rusije.
Ima li Karni legitimitet za ovakav potez?
Osim Alberte, pitanje je hoće li i ostatak zemlje pristati na to da ga Mark Karni odvede u zagrljaj ratobornim EU birokratama koji neprestano najavljuju rat sa jednom nuklearnom supersilom. Naš sagovornik smatra da će Karni teško moći da donese ovakvu odluku sam i podseća na već postojeće separatističke tendencije u Kanadi.
Kvebek je uvek džoker u ruci, a pogotovo će biti džoker ako u Francuskoj iduće godine u aprilu Marin Le Pen pobedi na predsedničkim izborima. Nija Alberta jedina, ali je najbliža referendumu. Sama Kanada nije više onako homogena kako je bila, čemu su kumovale liberalno-globalističke elite. Oni danas pate od problema koji su zahvatili skoro sve velike zapadne demokratije, imaju previše migranata, razvodnjili su sopstvenu nekadašnju hrišćansku i evropsku kulturu i time izgubili homogenost.
Pavić podseća na činjenicu da je Karni neizabran premijer, odnosno da ga je izabrala partija, a ne glasači, te zbog toga on nema ni mandat za ovako veliki potez. Ukoliko bi i pokušao da ozvaniči ovaj savez, naš sagovornik kaže da bi se možda čak umešali i Amerikanci u smislu uzburkavanja javnog mnjenja u Kanadi. Što se Evropske unije tiče, proces pridruživanja je ionako selektivan i van svake logike.
Ko će izvući deblji kraj?
Evropa treba Kanadi, Kanada je potrebna Evropi, ali nema sumnje da bi u slučaju zvaničnog članstva, Kanada izvukla deblji kraj. Evropska unija se nalazi u daleko većim problemima, budući da je rešila da uvuče čitav kontinent u rat sa Rusijom.
Ukoliko Kanada zaista postane pridruženi član EU, u nekom trenutku će se Kanađani zapitati: „A šta će nama to da budemo uvučeni u rat sa Rusijom preko Evropske unije čiji su lideri očigledno izgubili razum?“ Mislim da u tom pogledu Evropskoj uniji mnogo više gori pod nogama. Kanada je daleko više zainteresovana da bude u dobrim odnosima i u saglasju sa Sjedinjenim Američkim Državama, nego da otvara front, čime bi postala poprište borbe za uticaj između Evropske unije i Vašingtona.
Brisel se, sopstvenom krivicom, našao u krizi sa energentima, na ivicu su otvorenog sukoba sa Ruskom Federacijom i fali samo mala provokacija da do toga i dođe, što bi određeni krugovi u Briselu, uključujući Ursulu fon der Lajen, i želeli. Iz tog razloga, dodaje naš sagovornik, Evropska unija je ta koja očajnički traži potporu i partnera, a Karni je idealan kandidat jer mu je ovo poslednja prilika da povuče bilo kakav značajniji potez. Pitanje je da li će Kanada u skorije vreme imati premijera poput Marka Karnija, čoveka duboko ogrezlog u sada već gubitničku liberalno-globalističku priču, zbog čega se i žuri Evropskoj uniji sa donošenjem odluke o pridruživanju, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
