Šta Kaja Kalas traži na Severnom polu – bez ledolomca? Iznenadna akcija dvanaestorke protiv Rusije
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Brodić EU u arktičkom moru
Pratite nas
Jačanje pozicija Evropske unije na Arktiku nije realno i više predstavlja političku priču plasiranu u cilju formiranja pozicije u novonastajućem svetskom poretku u kojem je Brisel sve slabiji i slabiji. EU nema nikakvu ulogu ni na jednom bitnom delu zemaljske kugle, osim na području takozvanog Zapadnog Balkana.
Ovako istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović tumači poziv dvanaest zemalja Evropske unije ostatku bloka da zauzme ozbiljniji stav prema Arktiku i posveti se jačanju vojnih, ekonomskih i drugih pozicija duž polarne oblasti.
U zajedničkoj deklaraciji koju su potpisale Finska, Danska, Estonija, Letonija, Litvanija, Holandija, Švedska Francuska, Nemačka, Poljska, pa čak i Rumunija i Grčka, poziva se na pojačano praćenje arktičkog regiona korišćenjem svemirskih tehnologija.
U deklaraciji koju je objavio kabinet danskog premijera navodi se i da lideri EU smatraju Rusiju „trajnom bezbednosnom pretnjom u arktičkom regionu“, zbog čega se naglašava bitnost unapređenja kolektivne spremnosti.
Želje naspram mogućnosti
Vujinović smatra da angažovanje EU u arktičkom pojasu nije realno, već da zajednički potpisana deklaracija predstavlja politički potez povučen u želji da sebe učine relevantnim. Takođe smatra da pokušavaju da obeshrabre Amerikance od pretenzija na Grenland, kao i da žele da pokažu svetu da Severni morski put, koji tek treba da se trasira, ne može biti aktivan bez njihovog učešća.
Osnovni problem na koji će naići biće u strukturi odlučivanja i načinu kako će između sebe podeliti posao. Ko će tu biti dominantan? Vidimo da Norveška u čitavoj priči ima najbitniju, ili bar jednu od najbitnijih uloga, iako i nije član EU. Dovoljno je videti koje članice Evropske unije su potpisale deklaraciju pa da bude da je reč o čistoj političkoj priči. Oni nemaju ni vojni, niti bilo koji drugi kapacitet odlučivanja kako bi tamo manifestovali svoju moć. Takođe nisam siguran ni da će različite nacionalne institucije biti spremne da se time pozabave. Ovo će početi i ostati na političkoj priči koja će da ode u prošlost, kao što je bio slučaj i sa mnogim drugim sličnim pričama, kaže Vujinović za Sputnjik.
Ursulina sela i Koštini ledolomci
Takođe je vidljivo i intenziviranje pokušaja promene unutar EU sa jednoglasnosti u kvalifikovanu većinu, dodaje naš sagovornik, što svemu daje obrise Potemkinovih sela.
Čini mi se da su hteli da pokrenu priču o njihovim mogućnostima u Arktiku kako niko ne bi gledao u drugu stranu i shvatio da će uskoro možda izgubiti pravo glasa, bar kada je reč o državama iz Istočne Evrope i Balkana.
Na sastanku dvanaest država govore su održali i šef diplomatije EU Kaja Kalas, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a oboje su upozorili na Rusiju. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je još proletos izjavio da, uprkos nadmetanju za uticaj u arktičkom regionu, Rusija ostaje otvorena za saradnju, međutim, izgleda da Brisel ne namerava da sarađuje sa zemljom čijih se 25 odsto teritorije nalazi unutar Arktičkog kruga.
Svakako postoji određena dimenzija potrebe Brisela da se takmiči sa Ruskom Federacijom preko Severnog ledenog puta, što je tek nemoguće imajući u vidu da Ruska Federacija ima najveću flotu nuklearnih ledolomaca koji predstavljaju najneophodnije sredstvo za gornji deo hemisfere. Nisam siguran da li u Evropi postoji i ledolomac, setimo se situacije od pre nekoliko godina kada se Dunav zaledio, pa je nastao haos. Oni dakle nisu imali ledolomac ni za reku, a kamoli za Arktik.
Vujinović ističe da se Kaja Kalas i Antonio Košta u ovom trenutku bore za „svoje mesto pod suncem“ protiv Ursule fon der Lajen, koja je trenutno najdominantnija figura Evropske unije. Iz tog razloga Košta i Kalas imaju svoje „slobodne izlete bez koordinacije“ koje plasiraju u javnost da bi sebe učinili relevantnim. Evidentno je da se ovde više radi o borbi moći unutar Unije, tvrdi naš sagovornik, te tako treba tumačiti i njihovo uplitanje u arktičku priču.
Evropa i Kanada biće zemlje udruženog arktičkog rada
Pored toga što je rekao da Evropska unija mora povećati vojne rashode na Arktiku, što će biti uključeno u naredni dugoročni budžet bloka, Košta je istakao i to da arktičke zemlje EU i njihovi saveznici van Evrope treba da pojačaju koordinaciju. Vujinović smatra da ne bi bilo efektivno udruživati se sa bilo kim, jer će od svega pomenutog i na sastanku i u deklaraciji ostati jedino „mrtvo slovo na papiru“.
Što se tiče potencijalnih partnera, ja tu vidim jedino Kanadu. Ona je, zbog svojih sad sve zaoštrenijih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, već počela na neki način da se približava Evropskoj uniji. Imajući u vidu da je Kanada država koja izlazi na Arktik ogromnom teritorijom, ona ima i neku logičnu upotrebnu vrednost. Ovde se, ponovo, vraćamo na pitanje kapaciteta. Nisam poznavalac kanadske arktičke politike, ali koliko je meni poznato Kanađani nemaju neki efektan institucionalni mehanizam, logistiku, ili nešto treće što bi moglo pomoći EU.
Pozivanje na partnere bi moglo da predstavlja stvaranje okvira za približavanje Kanade i EU, ali to nikako ne bi značilo i članstvo, kao što se sve češće u medijima govori. Tako nešto je, po mišljenju našeg sagovornika, iluzorno i nemoguće.
Ovo je pokušaj Evropske unije da se sačuva ili ponovo omogući relevantnost sopstvene pozicije u geopolitičkom svetu danas, a Kanade da se na neki način suprotstavi Donaldu Trampu, pošto je njegov realan ili nerealan pokušaj da tu Kanadu na neki način potčini, zaključuje Vujinović.
Pogledajte i:
