Putin: Ulazak evropskih trupa u Ukrajinu značio bi rat sa Rusijom
22:11 11.09.2026 (Osveženo: 22:48 11.09.2026)
© POOL
/ Pratite nas
Ulazak evropskih trupa na teritoriju Ukrajine značio bi rat sa Rusijom, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, odgovarajući na pitanja novinara tokom posete Indiji.
„Oni sada govore da razmišljaju o tome kako da uvedu trupe na teritoriju Ukrajine. To znači rat sa Rusijom“, rekao je Putin.
On je naveo da Rusija nema razloga za sukob sa Evropom i da ne preti niti namerava da preti evropskim zemljama. Prema njegovoj oceni, evropske elite plaše stanovništvo „izmišljenom pretnjom“ iz Rusije.
Putin je ocenio da su aktuelna politička kretanja u Evropi posledica sistemskih grešaka zapadnih „globalističkih elita“ u politici, bezbednosti i ekonomiji.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Putin je ponovio tvrdnju da je nastojanje Zapada da Ukrajinu uvede u NATO posle promene vlasti u Kijevu 2014. godine bilo osnovni uzrok sadašnjeg sukoba. Poručio je da su te greške počele da se uvećavaju, da rastu kao snežna grudva.
"U sferi bezbednosti je jasno o čemu je reč. To je pokušaj da se 'dotuče' Ruska Federacija, najpre uz pomoć terorista na Kavkazu, separatista, zatim uz pomoć drugih instrumenata, a sada, evo – uz pomoć neonacističkog režima u Ukrajini. To se ne prekida", podvukao je.
"Nekada su nas uključili u G8 (osmorku). Ali ja sam o tome već govorio. To nije bilo punopravno članstvo. Ja sam sve to odlično video. Mada je izgledalo kao da je sve, tako da su se reči izgovarale, sve ispravno. Ali u praksi, ponavljam, direktno podržavajući separatizam na Kavkazu, pokušavali su da do kraja razbiju Rusiju. To je činjenica. Ali i današnja kriza u Ukrajini, i nju su oni izazvali. To je stalni, stalni element pritiska", podvukao je ruski lider.
Naglasio je da su mnogo puta govorili o tome da je za Rusiju je neprihvatljivo širenje NATO-a na istok.
"Najzad smo stigli do Ukrajine – uklanjanje, putem državnog udara, predsednika Janukoviča s vlasti. Ja sada ne dajem ocene delovanju predsednika Janukoviča. Verovatno je bilo mnogo grešaka i, verovatno, bilo je osnova za nezadovoljstvo stanovništva. Ali on je bio protiv ulaska Ukrajine u NATO. Odmah čim su smenili režim putem, ponavljam, krvavog državnog udara, odmah su postavili cilj da uvuku Ukrajinu u NATO. I to je, na kraju krajeva, zaista i bio pravi uzrok današnjih tragičnih događaja u Ukrajini", objasnio je ruski lider.
Predsednik Rusije je takođe istakao da će greške Evrope u oblasti energetike dovesti do još većeg rasta cena gasa za Evropljane.
"Pa koliko smo im puta govorili o neophodnosti očuvanja uspostavljenih odnosa između nas u energetici", upitao ke šef ruske države.
Napomenuo je da je Rusija isporučivala gas Evropi po 150 dolara ili 180 za hiljadu kubika.
Cene gasa u Evropi na berzi ne formiraju proizvođači, nego berzanski trgovci, ukazao je.
"'To je skupo', govorili su nam, 'treba preći na tržišno formiranje cena'. A šta je to tržišno formiranje cena? Naše cene su bile vezane, pa i sada po dugoročnim ugovorima prodajemo uz vezivanje za cenu nafte ili naftnih derivata, koje nastaju na tržišni način. Ne, cene moraju da se formiraju, da nastaju na berzi. Mi smo im govorili: gas nije tržišna roba, u svakom slučaju ne klasična tržišna roba. Ništa neće ispasti, samo će vam cene porasti. Pa, izvolite – sada imate hiljadu dolara, ili evra", poručio je Putin.
"Evo, sada, u istoj toj Nemačkoj – oni imaju, čini mi se, zadatak da napune skladišta gasa na 70 odsto, samo zadatak da napune na 70 odsto. Da li će napuniti ili ne – to se još ne zna. A u Holandiji je situacija još gora. A zašto? Ljudi koji se bave berzanskom trgovinom ne razmišljaju o tehničkom stanju tih skladišta, ne razmišljaju o fizičkim količinama. Oni misle da je danas isplativije izvući iz skladišta gas koji je kupljen po nižim cenama, a sutra ćemo videti šta će biti. Pa to će dovesti do toga da tamo neće biti 1000, nego 1500. To je još jedna greška, ovoga puta u sferi ekonomije", objasnio je ruski lider.
Putin se osvrnuo na to da u istoj toj Nemačkoj današnje vlasti govore o tome da se pridržavaju kursa bivšeg rukovodstva Nemačke, pri čemu se pominje i ime Helmuta Kola.
"Ja sam poznavao Kola. Mogu snažno da tvrdim: on nije imao takve stavove kakve danas zastupa rukovodstvo HDS-a, prosto ih nije imao. Razgovarao sam s njim dok je još bio kancelar, a i posle toga, kada više nije bio kancelar, dolazio je u posetu kod nas. On je smatrao da će budućnost Evrope, Savezne Republike, biti obezbeđena samo u slučaju da postoje bliski, dobrosusedski, saveznički odnosi s Rusijom", podsetio je ruski predsednik.
Napomenuo je da je Kol govorio da te zemlje moraju da da se dopunjuju, jer će samo tako evropska civilizacija moći da se očuva kao samostalan centar intelektualne, humanitarne snage, a samim tim i sa svim ostalim posledicama u oblasti politike, u oblasti ekonomije.
