https://lat.sputnikportal.rs/20260830/sto-dana-demontaze-orbana--vise-na-drustvenim-mrezama-nego-u-realnosti-video-1202797093.html
Sto dana „demontaže“ Orbana – više na društvenim mrežama nego u realnosti /video/
Sto dana „demontaže“ Orbana – više na društvenim mrežama nego u realnosti /video/
Sputnik Srbija
Vlast Petera Mađara obeležila je 100 dana trajanja. Iz nekog razloga, valjda i marketinškog, u evropskoj politici obično se povedu rasprave o 100 dana rada svake... 30.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-30T20:01+0200
2026-08-30T20:01+0200
2026-08-30T20:01+0200
svet
svet
svet – politika
region (šire)
mađarska
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1c/1202797472_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_36a69a78121972f0296b90d9e8368ad0.jpg
Elem, Peter Mađar je i u ovih 100 dana nastavio sa (postizbornom) kampanjom, pa ga zato već prozivaju kako rukovodi „Fejsbuk Vladom“: više se odluke najavljuju preko društvenih mreža nego što se to čini institucionalnim putem.Dokazujući kako intenzivno demontira „Orbanov sistem“ Mađar je imao nekoliko interesantnih i diskutabilnih poteza. Recimo, ograničio je mandat premijera na maksimum osam godina, čime sprečava Orbana da se vrati na tu funkciju, ali i sprečava samog sebe da traje duže od dva mandata. Ovakva praksa jeste uobičajena za predsednike država, ali nije za premijere, pošto se potvrdilo da česte promene parlamentarne većine oblikuju sasvim drugačiju političku dinamiku. Faktički, premijer ne mora završiti pun mandat, a potom se može vratiti na vlast, a baš da nosi kalkulator uvek sa sobom i računa koliko mu je ostalo do kraja obavljanja funkcije nije zgodno, niti za vođenje državne politike – korisno.Kada je o ovome reč, u nizu primera izdvaja se legendarni Đulio Andreoti, koji je prvi put obaljvao funkciju italijanskog premijera od 1972-1973. godine, a treći put od 1989-1929. godine. Državna politika zavisi od kontinuiteta, neophodni su političari koji traju i raspolažu iskustvom, bilo da su u vlasti ili opoziciji.Takođe, ekspresno je srušio predsednika Tamaša Šujoka (izabranog na funkciju 2024. godine) pre isteka zakonskog mandata menjajući ustavne odredbe i tako stvarajući opasan presedan. Novoizabrani predsednik Andraš Baka jeste čovek sa ogromnim autoritetom u mađarskom političkom sistemu i intelektualnom životu, ali to ne umanjuje posledice koje su proizvedene. Između ostalog i usled činjenice da šef države u Mađarskoj ima samo prokolarna ovlašćenja.Šta je donelo prvih 100 danaMožda je karakter delovanja Petera Mađara i najviše što se može uočiti nakon 100 dana njegove vlasti. Jer, uprkos „hiperaktivizmu“ i neprestanim najavama novih akcija, ono što se čini ostaje donekle kontroverzno i veliko je pitanje kako će rezultirati u bliskoj budućnosti.U tom smislu, kada su razgrnu ili svesno zanemare i predizborno-postizborna kampanja i animoziteti prema Viktoru Orbanu (koji su često i primarni motiv za preduzimanje akcija), izgleda kako nova većina zalazi u „prostor neizvesnosti“ koji stvara najpre ideologija. Svaka politika počiva na ideologiji, čak je i nepostojanje ideologije neka ideologija. Mađar je sebe predstavio kao liberalnog konzervativca. Viktor Orban je vodio jasnu suverenističku i konzervativnu politiku sa izraženom socijalnom dimenzijom. Ispostavilo se naposletku da je, pored podrazumevajućih negativnih efekata „dugog trajanja“ i Orbanova vlast pala zbog krize uzrokovane načelnim, ideološkim postulatom.Odbrana suvereniteta znači i smanjivanje ekonomske zavisnosti od zapadnih finansijskih institucija. Povećavanje takve ekonomske zavisnosti uključuje i ideološke i geopolitičke ustupke, što se pokazuje na primerima instrumentalizacije pitanja rodne ravnopravnosti ili finansiranju Ukrajine. Zato je, praktično, u današnjoj Evropi gotovo nemoguće voditi konzervativnu politiku bez njene suverenističke dimenzije.Da bi se smanjila ekonomska zavisnost od zapadnih finansijskih institucija, mora se graditi sopstveni, nacionalni ekonomski sistem. To podrazumeva i otvaranje kreditnih linija i osiguravanje „državnih poslova“ domaćim biznismenima.Ovo se, naravno, ne dopada moćnim zapadnim korporacijama, koje se onda koncentrišu na obaranje vlasti koja im uskraćuje profit, angažuju za to i razne nadnacionalne institucije i domaće nevladine organizacije, ali ovako uspostavljen nacionalni ekonomski sistem može funkcionisati dok postoji simbioza između državne politike i krupnog kapitala.Međutim, sistemski problem je u tome što krupni kapital ima potrebe da se grana i širi. Bez obzira da li je zapadni, mađarski ili neki treći, kapital je najpre zainteresovan za uvećavanje profita. Političkoj vlasti to ne mora nužno smetati, pošto ovakav epilog pravdaju neophodnim za suprotstavljanje zapadnoj korporatokratiji. Moćnim transnacionalnim korporacijama ne mogu se suprotstaviti preduzetnici. No, kada se pređu određene granice, kada se krupni kapital razgrana i raširi, onda ga je teško ili čak nemoguće kontrolisati, tu više nikakve mere ne pomažu.Kapital kao ideologijaKonzervativnu ideologiju „čuvaju“ tradicije, a na tradicijama insistira „sitna buržoazija“ ili sloj birača koji levičarske ideologije svrstavaju u srednju klasu (iznad proletarijata). Krupni kapital koji je sve teže ili nemoguće kontrolisati počinje da smeta „sitnoj buržoaziji“, zato što se jaz između superbogatih i srednje klase sve više povećava. Iz istog razloga se, inače, upravo među „sitnom buržoazijom“ pojavljuje otpor prema korporatokratiji i zagovaranje konzervativizma.I u takvom ambijentu se onda aktualizuju teme zloupotreba i korupcije, pa objašnjavati kako je iza svega suverenizam više nije delotvorno. Birači koji su „pretrčali“ od Orbana ka Mađaru nisu promenili svoja (konzervativna) uverenja, oni su verovatno ostali ubeđeni suverenisti, ali su to nezadovoljni predstavnici staleža koji se tako oseća zbog postojećeg modela očuvanja tradicionalnih vrednosti i odbrane suvereniteta.Mađar je, jednostavno, ima dobar ambijent da razvija svoju kampanju o korupciji i zloupotrebi vlasti. No, sada se za njega ostaje otvoreno šta dalje činiti u uslovima kada se ambijent za njegovo političko delovanje menja. Umesto socijalnog, ide se ka liberalnom konzervativizmu, a u tom slučaju naglasak je uvek na – liberalnom. Što znači da će se stvarati novi balansi između (post)modernog u odnosu na tradicionalno, multinacionalnog u odnosu na suvereno, kao i tržišnog u odnosu na socijalno. Gde su tu problemi za Mađara?Prvo, političke i društvene (intelektualne) tokove u mađarskom sistemu i dalje će determinisati „sitna buržoazija“, a ovakav karakter delovanja nove većine, sa kontradiktornim odlukama i rukovođenjem državom preko društvenih mreža nije ono što „tradicionalistički“ deo društva može podržati.Drugo, mađarski „krupni kapitalisti“ sasvim sigurno neće blagonaklono gledati kako im multinacionalne korporacije preuzimaju poslove. Inače, spajati teme rada multinacionalnih korporacija i borbe protiv korupcije toliko je neozbiljno da deluje i besmisleno. Treće, razgradnja Orbanovog sistema znači i redukovanje broja i obima socijalnih mera koje su postojale, što onda izaziva i duboko nezadovoljstvo po društvenoj vertikali.Iz reakcija „sitne buržoazije“, predstavnika „krupnog kapitala“ i „društvene vertikale“ reklo bi se da je najveći deo Mađara očekivao nekog novog Orbana koji će biti „više fer“, sprečiti manipulacije birokratizovane uprave i nivelisati rđave efekte „dugog trajanja“ prethodne vlasti. Raspoloženja za nekakav veliki zaokret u unutrašnjoj i spoljnoj politici za sada nema, a karakter delovanja Petera Mađara nakon prvih 100 dana ipak najavljuje da toga može biti.Verovatnoća da demontaža „Orbanovog sistema“ sklizne ka razgradnji suverenističko-konzervativne politike sa izraženom socijalnom dimenzijom postaje prilično visoka. To je stvar ideologije iz koje se primećuje karakter vladavine.Pogledajte i:
region (šire)
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, region (šire), mađarska, emisija „prorok“, komentari i analitika
svet, svet – politika, region (šire), mađarska, emisija „prorok“, komentari i analitika
Sto dana „demontaže“ Orbana – više na društvenim mrežama nego u realnosti /video/
Vlast Petera Mađara obeležila je 100 dana trajanja. Iz nekog razloga, valjda i marketinškog, u evropskoj politici obično se povedu rasprave o 100 dana rada svake vlade. Za 100 dana, potpuno je jasno, ne može se učiniti mnogo. Eventualno, mogu se sagledati neki trendovi, ali je i oko toga prerano za opsežne analize.
Elem, Peter Mađar je i u ovih 100 dana nastavio sa (postizbornom) kampanjom, pa ga zato već prozivaju kako rukovodi „Fejsbuk Vladom“: više se odluke najavljuju preko društvenih mreža nego što se to čini institucionalnim putem.
Dokazujući kako intenzivno demontira „Orbanov sistem“ Mađar je imao nekoliko interesantnih i diskutabilnih poteza. Recimo, ograničio je mandat premijera na maksimum osam godina, čime sprečava Orbana da se vrati na tu funkciju, ali i sprečava samog sebe da traje duže od dva mandata. Ovakva praksa jeste uobičajena za predsednike država, ali nije za premijere, pošto se potvrdilo da česte promene parlamentarne većine oblikuju sasvim drugačiju političku dinamiku. Faktički, premijer ne mora završiti pun mandat, a potom se može vratiti na vlast, a baš da nosi kalkulator uvek sa sobom i računa koliko mu je ostalo do kraja obavljanja funkcije nije zgodno, niti za vođenje državne politike – korisno.
Kada je o ovome reč, u nizu primera izdvaja se legendarni Đulio Andreoti, koji je prvi put obaljvao funkciju italijanskog premijera od 1972-1973. godine, a treći put od 1989-1929. godine. Državna politika zavisi od kontinuiteta, neophodni su političari koji traju i raspolažu iskustvom, bilo da su u vlasti ili opoziciji.
Takođe, ekspresno je srušio predsednika Tamaša Šujoka (izabranog na funkciju 2024. godine) pre isteka zakonskog mandata menjajući ustavne odredbe i tako stvarajući opasan presedan. Novoizabrani predsednik Andraš Baka jeste čovek sa ogromnim autoritetom u mađarskom političkom sistemu i intelektualnom životu, ali to ne umanjuje posledice koje su proizvedene. Između ostalog i usled činjenice da šef države u Mađarskoj ima samo prokolarna ovlašćenja.
Šta je donelo prvih 100 dana
Možda je karakter delovanja Petera Mađara i najviše što se može uočiti nakon 100 dana njegove vlasti. Jer, uprkos „hiperaktivizmu“ i neprestanim najavama novih akcija, ono što se čini ostaje donekle kontroverzno i veliko je pitanje kako će rezultirati u bliskoj budućnosti.
U tom smislu, kada su razgrnu ili svesno zanemare i predizborno-postizborna kampanja i animoziteti prema Viktoru Orbanu (koji su često i primarni motiv za preduzimanje akcija), izgleda kako nova većina zalazi u „prostor neizvesnosti“ koji stvara najpre ideologija. Svaka politika počiva na ideologiji, čak je i nepostojanje ideologije neka ideologija. Mađar je sebe predstavio kao liberalnog konzervativca. Viktor Orban je vodio jasnu suverenističku i konzervativnu politiku sa izraženom socijalnom dimenzijom. Ispostavilo se naposletku da je, pored podrazumevajućih negativnih efekata „dugog trajanja“ i Orbanova vlast pala zbog krize uzrokovane načelnim, ideološkim postulatom.
Odbrana suvereniteta znači i smanjivanje ekonomske zavisnosti od zapadnih finansijskih institucija. Povećavanje takve ekonomske zavisnosti uključuje i ideološke i geopolitičke ustupke, što se pokazuje na primerima instrumentalizacije pitanja rodne ravnopravnosti ili finansiranju Ukrajine. Zato je, praktično, u današnjoj Evropi gotovo nemoguće voditi konzervativnu politiku bez njene suverenističke dimenzije.
Da bi se smanjila ekonomska zavisnost od zapadnih finansijskih institucija, mora se graditi sopstveni, nacionalni ekonomski sistem. To podrazumeva i otvaranje kreditnih linija i osiguravanje „državnih poslova“ domaćim biznismenima.
Ovo se, naravno, ne dopada moćnim zapadnim korporacijama, koje se onda koncentrišu na obaranje vlasti koja im uskraćuje profit, angažuju za to i razne nadnacionalne institucije i domaće nevladine organizacije, ali ovako uspostavljen nacionalni ekonomski sistem može funkcionisati dok postoji simbioza između državne politike i krupnog kapitala.
Međutim, sistemski problem je u tome što krupni kapital ima potrebe da se grana i širi. Bez obzira da li je zapadni, mađarski ili neki treći, kapital je najpre zainteresovan za uvećavanje profita. Političkoj vlasti to ne mora nužno smetati, pošto ovakav epilog pravdaju neophodnim za suprotstavljanje zapadnoj korporatokratiji. Moćnim transnacionalnim korporacijama ne mogu se suprotstaviti preduzetnici. No, kada se pređu određene granice, kada se krupni kapital razgrana i raširi, onda ga je teško ili čak nemoguće kontrolisati, tu više nikakve mere ne pomažu.
Konzervativnu ideologiju „čuvaju“ tradicije, a na tradicijama insistira „sitna buržoazija“ ili sloj birača koji levičarske ideologije svrstavaju u srednju klasu (iznad proletarijata). Krupni kapital koji je sve teže ili nemoguće kontrolisati počinje da smeta „sitnoj buržoaziji“, zato što se jaz između superbogatih i srednje klase sve više povećava. Iz istog razloga se, inače, upravo među „sitnom buržoazijom“ pojavljuje otpor prema korporatokratiji i zagovaranje konzervativizma.
I u takvom ambijentu se onda aktualizuju teme zloupotreba i korupcije, pa objašnjavati kako je iza svega suverenizam više nije delotvorno. Birači koji su „pretrčali“ od Orbana ka Mađaru nisu promenili svoja (konzervativna) uverenja, oni su verovatno ostali ubeđeni suverenisti, ali su to nezadovoljni predstavnici staleža koji se tako oseća zbog postojećeg modela očuvanja tradicionalnih vrednosti i odbrane suvereniteta.
Mađar je, jednostavno, ima dobar ambijent da razvija svoju kampanju o korupciji i zloupotrebi vlasti. No, sada se za njega ostaje otvoreno šta dalje činiti u uslovima kada se ambijent za njegovo političko delovanje menja. Umesto socijalnog, ide se ka liberalnom konzervativizmu, a u tom slučaju naglasak je uvek na – liberalnom. Što znači da će se stvarati novi balansi između (post)modernog u odnosu na tradicionalno, multinacionalnog u odnosu na suvereno, kao i tržišnog u odnosu na socijalno. Gde su tu problemi za Mađara?
Prvo, političke i društvene (intelektualne) tokove u mađarskom sistemu i dalje će determinisati „sitna buržoazija“, a ovakav karakter delovanja nove većine, sa kontradiktornim odlukama i rukovođenjem državom preko društvenih mreža nije ono što „tradicionalistički“ deo društva može podržati.
Drugo, mađarski „krupni kapitalisti“ sasvim sigurno neće blagonaklono gledati kako im multinacionalne korporacije preuzimaju poslove. Inače, spajati teme rada multinacionalnih korporacija i borbe protiv korupcije toliko je neozbiljno da deluje i besmisleno. Treće, razgradnja Orbanovog sistema znači i redukovanje broja i obima socijalnih mera koje su postojale, što onda izaziva i duboko nezadovoljstvo po društvenoj vertikali.
Iz reakcija „sitne buržoazije“, predstavnika „krupnog kapitala“ i „društvene vertikale“ reklo bi se da je najveći deo Mađara očekivao nekog novog Orbana koji će biti „više fer“, sprečiti manipulacije birokratizovane uprave i nivelisati rđave efekte „dugog trajanja“ prethodne vlasti. Raspoloženja za nekakav veliki zaokret u unutrašnjoj i spoljnoj politici za sada nema, a karakter delovanja Petera Mađara nakon prvih 100 dana ipak najavljuje da toga može biti.
Verovatnoća da demontaža „Orbanovog sistema“ sklizne ka razgradnji suverenističko-konzervativne politike sa izraženom socijalnom dimenzijom postaje prilično visoka. To je stvar ideologije iz koje se primećuje karakter vladavine.
