„Gestapo“ ponovo na sceni – Rusija alibi za povratak u 1933, fali samo „čovek s brčićima“
19:07 13.08.2026 (Osveženo: 19:10 13.08.2026)
© Foto : Snimak ekrana/Jutjub/Neonovыe Illюzii / Gestapo
Pratite nas
Specijalna vojna operacija došla je kao bogomdano opravdanje da se Nemačka militarizuje i ponovo zavede totalitarizam. Rusija je tu ispala idealan dežurni krivac koji im je poslužio da opravdaju sve što rade i da konačno ostvare sve ono što su već duže vreme priželjkivali – uvođenje totalne kontrole nad svojim državljanima.
Ovako urednik RT Balkan i vojni analitičar Andrej Mlakar komentariše odluku nemačke Vlade kojom se odobrava proširenje ovlašćenja tamošnjih obaveštajnih službi.
Mere, o kojima se raspravlja već mesecima, omogućile bi nemačkoj spoljnoj obaveštajnoj službi (BND) i službi za zaštitu ustavnog poretka (BfV) šira ovlašćenja za pristup digitalnim komunikacijama, prikupljanje podataka i sprovođenje aktivnih operacija radi „sprečavanja napada“. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint rekao je da bi te mere, koje uključuju i korišćenje alata veštačke inteligencije unele „revolucionarne“ izmene u bezbednosnu arhitekturu Nemačke.
Telekomunikacioni operateri, digitalne platforme, prevoznici i finansijski posrednici mogli bi da budu obavezani da dostavljaju podatke, uz mogućnost izricanja novčanih kazni i sprovođenja kontrola na licu mesta. Vlada kancelara Fridriha Merca smatra da je jačanje obaveštajnih službi neophodno zbog sve većih pretnji stranih država, terorističkih organizacija i sajberkriminalaca, uz poseban naglasak na Rusiju.
Dugo priželjkivano
Mlakar smatra da je Rusija Nemačkoj poslužila kao opravdanje za uvođenje ovih mera, uprkos tome što nemačka bezbednost nije ugrožena, pogotovo ne od Moskve.
Sve to, u principu, nije ništa drugo nego uvođenje totalne kontrole. Evropska unija, a samim tim i Nemačka, samo je tražila alibi za ono što već duže planiraju, a da nije bilo Rusije, teško da bi ove stvari bile uvedene. Sada je daleko lakše sprovesti teror i kontrolu, rešavanje politički nepodobnih ljudi, protivnika, ljudi koji drugačije misle, kaže Mlakar za Sputnjik.
S obzirom na okolnosti koje su zahvatile Nemačku, gde je ekonomska kriza postala imperativ, gde je recesija postala nešto konstantno, gde se gube poslovi i opšte nezadovoljstvo raste, potrebno je ostvariti kontrolu nad državljanima, dodaje on. Vlasti gube konce, ne samo u Nemačkoj, već i u Belgiji, Francuskoj, Italiji, Španiji...
Ispostavlja se da Evropa postaje upravo ono za šta optužuje Rusiju – totalitarna tvrđava u kojoj će ljudi živeti u nekoj vrsti panoptikuma, gde će se određivati ko šta radi, kojim pravilima će se povinovati, šta sledi onome ko ne posluša i tako dalje. Suština je nalaženje alibija u Rusiji, ali je zapravo bila težnja ka totalnoj kontroli stanovništva i podjarmljivanju 500 miliona stanovnika članica EU. To se krije iza čitave ove priče.
Novi Gestapo
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je da se Nemačka, kao i Japan, vraća praksi masovnog nadzora nad sopstvenim građanima, koja je poslednji put bila sprovođena kroz zloglasni Gestapo i Toko. Kako je istakla, Nemačka i Japan, dve nekadašnje zemlje „Osovine“, u julu su se sinhronizovano vratile praksama nadzora od kojih su prinudno odučene 1945. godine.
Mlakar kaže da poređenje sa Gestapom ima smisla, budući da je on bio apsolutni gospodar života i smrti u tadašnjoj Nemačkoj, gde čak ni nemačka vojna obaveštajna služba Abver nije imala toliku kontrolu.
Ovo je vraćanje nekih prošlih vremena, s tom razlikom što sada nema onog čoveka sa leptir-brčićima. Međutim, sad su tu neki drugi ljudi koji su njegovi verni naslednici, pa bi verovatno i oni da uspostave sličnu kontrolu. To su bukvalni naslednici nacista, njihovi unuci, praunuci i zanimljivo je da im se javljaju takve ideje u Evropskoj uniji koja govorila da je ideal demokratije, slobode, jednakosti i pravičnosti. Ispostavlja se da je Nemačka ipak zemlja totalitarizma, odnosno organizacija koja sprovodi kompletnu totalitarnu kontrolu nad sopstvenim stanovništvom.
Totalitarizam je očit i vidi se, između ostalog, i po tome šta Nemaci gledaju i slušaju. Počelo je sa zabranom ruskih medija – Sputnjik, RT, Raptli, zatim zabranom portala, sajtova, blogova, nakon čega su na red došli intelektualci koji su mislili van okvira dozvoljenog narativa. Prvo se krenulo od ubijanja javne reči i misli, objašnjava naš sagovornik, da bi se nakon toga prešlo na apsolutnu opštu kontrolu stanovništva.
Nemačka sad pravi obaveštajnu službu koja će kontrolisati sve – šta radi onaj koji im se ne dopada, zašto je neko koristio isti autobus tri puta, gde je išao, šta je ko pisao, da li je neko sumnjiv i tako dalje. Ovo pokazuje koliko se nemačko društvo, koje je sve vreme tvrdilo da predstavlja ideal demokratije, slobode i razumevanja, vraća u onaj oblik u kojem je postojalo između 1933. i 1945. godine.
Nemci su iz tog oblika totalitarizma pobegli zahvaljujući Sovjetskom Savezu 1945. godine i da nije kapitulirao Treći rajh pod naletom Crvene armije, verovatno bi se održao još nekoliko godina. U svakom slučaju, Nemci se vraćaju na stare, proverene metode koje opet žive, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
