Rusofilija je uvek bila najjača u Crnoj Gori – Zato se danas ulaguju Briselu optužujući Beograd
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Crnogorac u Briselu
Pratite nas
Što se više bude širilo uverenje u Podgorici da je Crna Gora praktično već u EU, njihova retorika o Srbiji kao o ruskom PR-u će se pojačavati. To je najjednostavniji način da pokažu svoju lojalnost Evropskoj uniji. Na kraju krajeva, ništa ne košta crnogorske političare koji tako nastupaju, a može im nešto značiti u izgradnji njihove pozicije u Briselu.
Ovako Dušan Proroković, viši naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, komentariše retoriku premijera Crne Gore Milojka Spajića koji Srbiju optužuje da je PR Ruske Federacije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Podgorica želi da da prevaspita Srbe, te da želi što gore odnose sa Srbijom. Komentarišući odnose dve države, Vučić je istakao i to da je Crna Gora među prvim zemljama koja usvaja pakete sankcija protv Rusije. Spajić je na to odgovorio da Crna Gora samo želi da prati jasnu evropsku politiku koju, kako kaže, Vučić ne razume. On je dodao i to da je predsednik Srbije PR Rusije.
Ko je veći rusofil?
Proroković kaže da je, istorijski posmatrano, na Balkanu uvek bilo više rusofilije u Crnoj Gori i Bugarskoj nego u Srbiji, ali da se sada okolnosti menjaju, a istorija zaboravlja. Prateći nit prošlosti, logičnije je da Crna Gora istupa kao glasnogovornik Moskve, kojoj toliko toga duguje, a ne Srbija.
Istorijska iskustva podređuju se članstvu u NATO-u i EU. Ovo što se danas dešava na političkoj sceni Crne Gore viđeno je u Bugarskoj pre petnaestak godina, tako da će posledice verovatno biti iste. Dok elita ide drumom, narod ide šumom. Većih ekonomskih efekata tu neće biti, ali istorijski procesi su neumitni i oni ostavljaju posledice na funkcionisanje države, kaže Proroković za Sputnjik.
On dodaje i to da se istorijska perspektiva zaboravlja, te otuda i ova sada već otvorena i žestoka antiruska, ne samo retorika, nego i politika. Posledica svega će, naravno, biti, ističe naš sagovornik, ali kaže da je to već pitanje za Crnu Goru — kako za vlast u Crnoj Gori, tako i za stanovništvo.
U Podgorici već vide sebe kao članicu Evropske unije – otuda dolaze nekada i malo više naglašene prozapadne izjave nego što je normalno i nego što je primereno. Lično nisam siguran da će taj put Crne Gore u EU, ma koliko se najavljivao, proći glatko. Biće tu još uslovljavanja, Podgorica će biti primorana na različite vrste ustupaka. Velika očekivanja mogu doneti i velika razočaranja i, u tom smislu, takođe treba imati istorijska iskustva i držati relaciju sa nekim istorijskim saveznicima.
Što im smeta što Srbija i Rusija sarađuju?
Iako je rusofilija tradicionalno bila naglašenija u Crnoj Gori nego u Srbiji, Srbija je tokom svoje istorije uvek sarađivala sa Rusijom. Veze nisu bile samo kulturne i verske, nego i diplomatske i vojne, te je i logično što ove dve zemlje danas i dalje prisno rade rame uz rame. Ipak, to kod mnogih evropskih zemalja pali crveni alarm i sirenu za uzbunu, a saradnja sa Moskvom se koristi kao uvreda.
To je opšte mesto u evropskoj politici. Dolazak Zelenskog u Beograd bio je projektovan i kako bi se malo amortizovao taj pritisak i taj utisak koji dolazi iz raznih evropskih država, a tiče se Srbije kao poslednjeg evropskog saveznika Rusije. Mislim da se pozivom Zelenskom u Beograd to ne može relativizovati ili amortizovati. Prosto, ova kampanja će se nastaviti. Srbija je de fakto jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, koja i dalje sa Rusijom sarađuje, koja za ruske predloge glasa u međunarodnim organizacijama. Naravno, sa druge strane, i Rusija pokazuje dosta obzira prema srpskim interesima na Balkanu i čuva našu poziciju u međunarodnim organizacijama.
Srbija sprovodi jednu dosta kompleksnu strategiju viševektorske spoljne politike, objašnjava naš sagovornik. Ta spoljna politika građena je punih 30 godina i donela je određene rezultate. Iskušenja jesu velika, okolnosti su dosta složene — i regionalne, i kontinentalne, i globalne — a za tako nešto nemaju razumevanja u Briselu.
Oni koji žele da se pridruže Briselu moraju plivati na tom talasu, dakle, moraju nam spočitavati ono što nam spočitavaju Kaja Kalas i razne druge evrobirokrate. Na to se uopšte ne treba obazirati. Prosto, proći će kao i mnogi drugi narativi koji su artikulisani protiv Beograda, protiv Srbije i protiv raznih političara u Beogradu u prethodnih 30 godina, a koji su posle nekog svog roka trajanja ili upotrebnog roka ostali apsolutno deplasirani, zaključuje Proroković.
Pogledajte i:
