Rušenje crkve na Rumiji: Brisanje tragova prvog srpskog svetitelja – pravi razlog
20:57 11.08.2026 (Osveženo: 20:58 11.08.2026)
Pratite nas
Prostor na kojem živimo je prostor u kojem je religiozna motivacija vrlo često potpuno prekrivena političko-metafizičkom željom za nestankom drugoga. Isto tako i inicijativa za rušenjem hrama na Rumiji ima upravo tu političko-metafizičku želju da tragovi prvog srpskog svetitelja – nestanu.
Ovako verski analitičar i pravoslavni publcista Vladimir Dimitrijević komentariše inicijativu albanske stranka za rušenjem crkve na Rumiji. Demokratski savez u Crnoj Gori (DSuCG) pokrenuo je peticiju kojom se traži uklanjanje crkve Svete Trojice sa vrha planine Rumije kod Bara. Peticija je sa oko hiljadu potpisa predata predsednicima države, Vlade i Skupštine, kao i čelnicima Opštine Bar.
Naš sagovornik podseća da je crkva na Rumiji podignuta u doba mitropolita Amfilohija, da predstavlja veoma značajno duhovno središte barskog kraja, a da je podignuta baš na mestu gde je Sveti Jovan Vladimir započeo svoj mučenički podvig.
Što se tiče balkanskih iskušenja sa pravoslavljem, ona su uvek vezana ne samo za politiku, nego i za dublje religiozno-metafizičke probleme koji su se na Balkanu javljali, kaže Dimitrijević za Sputnjik.
Prvi srpski svetac
Sveti Jovan Vladimir, kome je posvećena crkva na vrhu Rumije, prvi je svetitelj Srpske pravoslavne crkve, mučenik koji je svojim primerom pokazao kakav treba da bude pravoslavni hrišćanski vladar, objašnjava Dimitrijević. On je, kao i ruski svetitelji Boris i Gleb, sinovi svetog kneza Vladimira koji su odbili da učestvuju u građanskom ratu da bi spasili narod od bratubilačkog prolivanja krvi, takođe pokazao kako vladar treba da žrtvuje sebe zarad svog naroda.
Sveti Jovan Vladimir se kao vladar suprotstavio bugarskom caru Samuilu, ali kada je video da će njegov narod stradati, predao se i otišao u tamnicu. Tamo je dobio veliki Božiji blagoslov da se oženi Samuilovom ćerkom Kosarom. Međutim, Samuilov sinovac Vladislav je, posle pogubljenja Samuilovog sina i naslednika prestola, rešio da ubije i Svetog Jovana Vladimira kao potencijalnog vladara države. Zaklevši se na krst i Jevanđelje, izvršio je ubistvo, zbog čega je kasnije bio kažnjen ne samo smrću, nego i neprestanim progonom i grižom savesti, jer je viđao Svetog Jovana Vladimira, koga je nevinog ubio.
Njegova nevina smrt i mučeništvo predstavljaju početak istorije srpske svetosti, ističe Dimitrijević.
I Albanci ga slave
I sama planina Rumija značajna je za ovu priču, dodaje on, jer je upravo na njoj Sveti Jovan Vladimir bio opkoljen sa svojim narodom. Prema predanju, molitvom je uspeo da zaustavi zmijski otrov, jer su se na planini našle mnoge otrovne zmije koje su napadale njegove ljude. Sa te planine je sišao da bi se predao caru Samuilu i krenuo na dugotrajni mučenički put.
Sveti Jovan Vladimir je, što je veoma zanimljivo i značajno, i albanski svetitelj, ako tako možemo da kažem. Njegove mošti su vekovima počivale u hramu u Elbasanu, a sada se nalaze u hramu Albanske pravoslavne crkve u Tirani. Prema tome, Sveti Jovan Vladimir nikako ne bi smeo da bude povod za duboke podele, pogotovo ako znamo da se krst Svetog Jovana Vladimira, koji predstavlja veliku svetinju i koji se svake godine iznosi na planinu Rumiju, čuva u jednoj muslimanskoj porodici.
Zašto je onda ruše?
Nažalost, objašnjava naš sagovornik, na našim prostorima su verska pitanja tesno ispreplitana sa političkom težnjom koja radi protiv interesa srpskog naroda.
Ovo je ozbiljna stvar, ali istovremeno ukazuje na činjenicu da na Balkanu duh religioznog i metafizičkog nije mrtav. Takva se pitanja uglavnom na Zapadu ne postavljaju. Ona se postavljaju u pravoslavnim zemljama. To vidimo i u ovom tragičnom bratubilačkom ratu između Rusije i Ukrajine, u koji je Rusija morala da uđe zbog toga što je Zapad iskoristio Ukrajinu da bi sprečio njen napredak i razvoj. Taj bratubilački rat takođe pokazuje koliko je religija strašno važna. Kako ukrajinska unijatska organizacija, koja je vekovima radila na rušenju zajednice između Velike i Male Rusije, tako i sadašnji raskol, koji podržava carigradski patrijarh Vartolomej, ima upravo tu osnovu koja je uslovno religiozno-politička.
Da li će se rušenje crkve zaista desiti ili je to samo još jedan od mnogobrojnih političkih trikova ostaje da se vidi. U svakom slučaju, stvar nije bezazlena, a na nama je da učinimo sve da se takve stvari ne dese, zaključuje Dimitrijević.
Pogledajte i:
