Rusija ima odgovor na sve – Kijevu ni NATO ne pomaže
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Rusija je imala odgovor na sve iz kijevskog arsenala. Ona je prilagođavala svoju strategiju na osnovu iskustava iz lokalnih ratova na Kavkazu. Rusija se prilagođavala i na početku SVO, shodno situaciji na terenu. Kada je trebalo, povećavala je pritisak ljudi, pritiskala je teren, povećavala upotrebu raketnih snaga sa bespilotnim letelicama.
Ovako vojni analitičar i urednik RT Balkan Andrej Mlakar komentariše tvrdnju bivšeg glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine i sadašnjeg ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji Valerija Zalužnog.
Zalužni je rekao da je Ukrajina upotrebila maltene sve vrste oružja koje je imala, da su joj resursi iscrpljeni, a da je Ruska Federacija pronašla protivmere za sve to. On smatra da NATO i dalje funkcioniše po doktrini iz vremena Drugog svetskog rata, te da će Alijansa morati da pređe na nove standarde i vojnu doktrinu.
Prilagodi se ili nestani
Mlakar kaže da su prvi put upravo u SVO uvedene bespilotne letelice kao dronovi izviđači, nakon čega su postali dronovi kamikaze, nakon čega je krenula masovna upotreba. Rusija se prilagođavala uz postojeća sredstva, čime se povećavao i njen stepen zaštite i spremnosti.
U odnosu na postojeće jedinice, smanjen je broj frontalnih jedinica, više se orijentisalo na manje čvorišta i udarne timove. To su bile brze i okretne jedinice, tu se mogao upotrebiti motocikl, laka terenska vozila. Sve je to omogućilo mnogo veći manevar, brzo prodiranje, napuštanje i izvršavanje prepadnih dejstava. Istovremeno se u pozadini stvarala odbrana opterećena dronovima, pre svega izviđačkim, PVO sistemima i prilagođavanjem artiljerije koja je omogućavala i zaustavljala masovne tenkovske i oklopne prodore Ukrajinaca. Rusija je došla tada do poseda velikog komada informacionog sistema koje je zarobila kod uništenih američkih tenkova. Tamo su se nalazili jasni dokazi o tome kako je ukrajinska taktika primenjivana, kaže Mlakar za Sputnjik.
Sve ovo je ruskoj vojsci omogućilo znatnu prednost u smislu sagledavanja kompletne situacije i tehničkih rešenja, objašnjava naš sagovornik. Mogla je da sagleda gde je najbolnije i najlakše eliminisati protivnika, što se i pokazalo na terenu.
Taktika upotrebe ukrajinskih snaga sastojala se od toga da su Amerikanci dali veoma skupu tehniku Ukrajincima koji nisu znali da je čuvaju, a ono što je bilo najvrednije – informacioni sistemi, dospeli su u ruske ruke i omogućili Rusiji da olakša primenu tehnologije, savremene tehnike, primenu suštine u informaciji i brzini prodora, obradi informacija i delovanja na određenim tačkama uz upotrebu izviđačkih sistema, što je omogućilo digitalizaciju i mapiranje terena.
Ovo je omogućilo lakše prodore, kaže Mlakar, što se i videlo kroz plimu ruske pobede koja je krenula od Donjecke oblasti i koja vrši sada značajan pritisak na ukrajinsku vojsku u Harkovskoj oblasti.
Ukrajinska vojska je faktički potpuno izgubila, a Zalužni je rekao i da je kompletna zaliha zapadne tehnike potrošena. Uzalud je bačena ogromna količina tehnike, a da ti ljudi nisu bili ni osposobljeni ni upotrebljeni. Najsposobnije jedinice je Kijev potrošio u Donbasu 2022/23. godine i treba odati priznanje ruskim herojskim padobrancima i specijalnim jedinicama koji su skoro do aprila meseca zadržavali 140.000 ukrajinskih vojnika u zoni Kijeva. Time se značajno kupilo vreme za operacije i delovanje.
Nova ili stara taktika?
Komentarišući deo izjave Zalužnog gde govori o tome kako NATO i dalje funkcioniše po doktrini iz vremena Drugog svetskog rata, te da će Alijansa morati da pređe na nove standarde i vojnu doktrinu, naš sagovornik sumnja u kompetentnost ukrajinskog bivšeg generala i sadašnjeg ambasadora.
Rekao bih na prvom mestu da general Zalužni lupeta. To je suština u kratkim crtama, iako je čudno za nekoga ko je završio sovjetske vojne škole – trebalo bi bar neke stvari da zna. Pre svega, ovde se ne radi ni o kakvoj NATO doktrini, već o oživljavanju ideja Zbignjeva Bžežinskog iz knjige „Velika šahovska tabla“, koje je iz političke kome ponovo aktivirala administracija Džoa Bajdena. Osnovna ideja bila je da se Ukrajina po svaku cenu uvuče u NATO i Evropsku uniju, jer se smatralo da je to jedini način da se Rusiji trajno onemogući status velike sile.
Sledeća faza tog koncepta, nastavlja Mlakar, bila je „paljenje evroazijskog Balkana“, odnosno stvaranje hiljada kriznih žarišta na koja Rusija ne bi mogla da odgovori, kako bi se vremenom raspala ili postala potpuno drugačija država, integrisana u evroatlantske strukture. Dakle, ističe naš sagovornik, ne radi se ni o kakvoj o doktrini iz Drugog svetskog rata.
NATO je od 1949. godine, kada je osnovan, više puta menjao svoju vojnu doktrinu. Poslednjih decenija pretvorio se u ekspedicionu alijansu čije su vojske bile pripremane za ekspedicione misije, a ne za ratove visokog intenziteta. Tek kada se NATO direktno uključio u ukrajinski sukob, ušao je u rat visokog intenziteta za koji, ni doktrinarno, ni strateški, ni taktički, nije bio pripremlje.
Sve što je važilo za Irak, Avganistan ili prostor bivše Jugoslavije pokazalo se neupotrebljivim. Tokom 2022. i 2023. godine praktično smo gledali reprizu Prvog svetskog rata – rovovske borbe i masovnu upotrebu artiljerije, kaže Mlakar. Potom je usledila ukrajinska ofanziva u Zaporoškoj oblasti, uz masovnu upotrebu tenkova, borbenih vozila i pešadije, koja je doživela potpuni neuspeh. Zalužni je došao do svojih zaključaka tako što je Rusija upotrebila sistem utvrđenih uporišta i više linija odbrane koje su lomile svaki pokušaj prodora.
Nakon toga, NATO doktrina se urušila sama od sebe. Zalužni je to posmatrao sa strane pa je izvodio svoje zaključke, međutim, operativno-manevarske grupe nisu proizvod Drugog svetskog rata, već NATO doktrine s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka. Nismo videli masovne tenkovske juriše kakve su koristili 2022. godine oko Hersona, zatim nismo imali ni masovne prelaske reka, tako da govoriti o bilo kakvoj upotrebi nekakve NATO doktrine iz Drugog rata sasvim je besmisleno.
Ovde nema nijednog utemeljenja, već je sve doktrina primene američke doktrine odbrane prostora Evrope od armije bivšeg Varšavskog pakta, odnosno Sovjetskog Saveza, s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
