https://lat.sputnikportal.rs/20260805/velika-igra-pred-zimu-zasto-kijev-trazi-prekid-borbi-dok-front-gori-rusija-olivera-ikodinovic-1202040715.html
Velika igra pred zimu: Zašto Kijev traži prekid borbi dok front gori
Velika igra pred zimu: Zašto Kijev traži prekid borbi dok front gori
Sputnik Srbija
Nemoguće je prihvatiti predlog Kijeva o primirju jer bi to omogućilo Vladimiru Zelenskom da obezbedi sebi opstanak na vlasti, dok bi Ukrajina dobila neophodan... 05.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-05T22:26+0200
2026-08-05T22:26+0200
2026-08-05T22:26+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
svet
svet – politika
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/13/1185885356_0:149:3113:1900_1920x0_80_0_0_2fb526d7341d2c8150f2ec09d189661a.jpg
Prema njegovim rečima, suština tri predloga koje je Zelenski uputio Moskvi — za obustavu vazdušnih udara, prekid napada na energetsku infrastrukturu i zamrzavanje linije fronta — nije u postizanju trajnog mira.Matvijučuk ističe da Moskva nema interes to da prihvati, jer bi to omogućilo Ukrajini da produži rat. Umesto toga, Rusija insistira na širem političkom rešenju koje bi uključilo pitanja teritorija i bezbednosnih garancija.Ruski pukovnik naglašava da je jasno da Ukrajina traži prekid borbenih dejstava kako bi dobila vreme za oporavak — obnovu vojnih kapaciteta, popunu ljudstva i nabavku novog naoružanja sa Zapada.„Ako bi Rusija hipotetički prihvatila ove predloge, Zelenski bi ostao lider Ukrajine, nepriznat i neizabran. On više nije predsednik, on je niko, uzurpator vlasti, ali u ovoj situaciji on bi rešavao pitanja rata i mira sa Rusijom. To je, zapravo, jedna višestruka strategija — pripremiti Ukrajinu za zimu, obnoviti borbenu sposobnost i ostati na vlasti. To je ono što se krije iza ova tri predloga“, istakao je vojni ekspert.Na pitanje zašto se kao prvi korak predlaže obustava vazdušnih napada, Matvijčuk objašnjava da je razlog slabost ukrajinskog sistema protivvazduhoplovne odbrane. On navodi da zastareli sistemi koje je Ukrajina dobila od evropskih saveznika nisu ni dovoljni, niti efikasni protiv savremenih ruskih raketnih sredstava, zbog čega Kijev ima sve veće poteškoće u zaštiti ključnih vojnih i energetskih objekata od vazdušnih udara.Prema njegovim rečima, ruska obustava vazdušnih napada omogućila bi Ukrajini da obnovi oštećenu infrastrukturu, stabilizuje rad industrije, vojnih i državnih objekata i vrati ih u normalan režim funkcionisanja. Poseban značaj imao bi oporavak energetskog sistema uoči zimskog perioda.Obustavljanje borbi ne znači kraj rataMatvijčuk ističe da Rusija nije zainteresovana da prihvati predloženo primirje, jer sva tri predloga štete političkim ciljevima koje Moskva želi da ostvari u okviru Specijalne vojne operacije.„Predsednik naše zemlje je više puta iznosio predloge da treba postići dogovor o tome da svi novi regioni koje smatramo svojima — Hersonska oblast, Zaporoška oblast, Donjecka i Luganska Narodna Republika — u potpunosti pređu pod kontrolu ruske vlasti. Zelenski, međutim, želi da zaustavi rat na linijama koje danas drže njegove i naše snage, gde se vode borbe. Obustavljanje borbenih dejstava ne znači i prestanak rata. Prestanak rata znači kapitulaciju ili potpisivanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma“, kaže ekspert.U slučaju postizanja mirovnog dogovora, Ukrajina bi trebalo da promeni svoj politički kurs i izgradi prijateljskiji odnos prema Rusiji. To bi podrazumevalo odustajanje od težnje ka ulasku u NATO, kao i rešavanje pitanja koja Moskva smatra spornim — uključujući pitanja diskriminacije ruskog stanovništva i progona pravoslavne vere. Matvijčuk dodaje da postoji i niz drugih zahteva koje je Rusija ranije iznosila.„Ukrajina to ne želi. Ukrajina želi primirje radi obnove borbene sposobnosti svoje vojske i nastavka borbenih dejstava. Osim toga, Ukrajina ne odustaje od agresivnih namera da uđe u NATO, što je za Rusku Federaciju apsolutno neprihvatljivo, jer bi NATO došao na ruske granice“, istakao je sagovornik Sputnjika.Govoreći o mogućim daljim koracima Kijeva, Matvijčuk je siguran da će Ukrajina nastaviti sa jačanjem terorističke aktivnosti protiv ruskih regiona, uključujući i napade na civilne objekte.„Vidimo da je Kijev prešao sve granice i da krši sve međunarodne norme koje se odnose na pravila ratovanja. Izvode udare po plažama, bolnicama, porodilištima, mestima gde nema nikakve vojne industrije ili vojnih objekata. To je pokušaj podizanja tenzija kako bi stanovnici Rusije živeli u strahu od sledeće terorističke akcije“, ocenjuje ekspert, podsećajući istovremeno da su ukrajinski vojni komandanti i zvaničnici pozivali na „ubistvo što više Rusa“.Evropa se sprema za velii rat protiv RusijeZanimljivo je da Zelenski istovremeno poziva na primirje i „okončanje rata do zime“, polažući nade u diplomatske napore i pojačan pritisak na Rusiju kroz nove, „dalekosežne“ sankcije.Matvijčuk ocenjuje da se iza ovakve retorike krije želja Zelenskog da izbegne tešku situaciju koja bi mogla da usledi tokom zime. On tvrdi da bi nedostatak energenata, kao i problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, mogli da izazovu nezadovoljstvo stanovništva, pa čak i socijalni bunt, što bi dodatno produbilo unutrašnju krizu u Ukrajini i moglo da dovede do njegovog političkog pada.Pored toga, Kijev se suočava sa neuspelom mobilizacijom, nedostatkom naoružanja, nemogućnošću da od zapadnih saveznika dobije licence za proizvodnju sistema PVO, ali i promašajima u kadrovskoj politici državnog vrha.Samim tim, takva retorika više služi za očuvanje podrške zapadnih saveznika nego što predstavlja realan plan za okončanje rata. Potvrda za to, kako navodi Matvijčuk, jeste i izjava Zelenskog u kojoj izražava nadu da će pritisak kroz ograničenja zapadnih partnera dostići takav nivo da Rusiji „neće ostati druga alternativa osim mira“.Matvijčuk podseća da je nedavno okončana 40-dnevna kampanja koju je pokrenuo Zelenski s ciljem jačanja pritiska na Rusiju radi okončanja rata.„Prošlo je 40 dana tokom kojih su oni sprovodili terorističku operaciju. Rusija se u potpunosti oporavila od svih tih potresa. Konkretno, upravo sam bio na službenom putu i prošao sam put od Urala do Moskve - u zemlji ima benzina, sve funkcioniše, nema prekida u trgovini, a jedino što postoji jeste napetost zbog očekivanja novih terorističkih napada sa ukrajinske strane. Ljudi su ogorčeni, a oni koji su do juče govorili da Ukrajina može biti naš dobar sused, naš brat po pravoslavlju i slovenskom bratstvu, danas su ljuti na njih. Više ne smatraju Ukrajinu svojom sestrom ili partnerom. Smatram da ono što danas proglašava Zelenski više ne govori on, već kolektivni Zapad, koji je postavio zadatak da rukama Ukrajine vodi ovaj rat, dok se istovremeno priprema za mogućnost sveobuhvatnog rata do 2030. godine“, zaključio je Matvijčuk.
https://lat.sputnikportal.rs/20260721/odesa--poslednji-ukrajinski-prozor-ka-moru-rusija-olivera-ikodinovic-1201555472.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, svet, svet – politika, ukrajina, vladimir zelenski, primirje, teroristički napadi, vazdušni napadi, energetika
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, svet, svet – politika, ukrajina, vladimir zelenski, primirje, teroristički napadi, vazdušni napadi, energetika
Velika igra pred zimu: Zašto Kijev traži prekid borbi dok front gori
Nemoguće je prihvatiti predlog Kijeva o primirju jer bi to omogućilo Vladimiru Zelenskom da obezbedi sebi opstanak na vlasti, dok bi Ukrajina dobila neophodan predah za obnovu energetske infrastrukture uoči zime, jačanje vojnih kapaciteta i pripremu za nastavak rata, ocenjuje ruski pukovnik i glavni urednik agencije „ANNA njuz“.
Prema njegovim rečima, suština tri predloga koje je Zelenski uputio Moskvi — za obustavu vazdušnih udara, prekid napada na energetsku infrastrukturu i zamrzavanje linije fronta — nije u postizanju trajnog mira.
Matvijučuk ističe da Moskva nema interes to da prihvati,
jer bi to omogućilo Ukrajini da produži rat. Umesto toga,
Rusija insistira na širem političkom rešenju koje bi uključilo pitanja teritorija i bezbednosnih garancija.
„Pred nama je zima i on shvata da ovu zimu neće izdržati. Neophodno mu je da zaustavi borbena dejstva kako bi obnovio energetski sistem. Za to je neophodno da Rusija prestane da izvodi udare po energetici. Drugo, Rusija je danas potpuno blokirala transportno-logističke punktove za isporuku goriva i drugih energetskih resursa iz Evrope i samim tim on na sve načine pokušava da reši energetske probleme koji ga očekuju tokom zime. Pored toga, Ukrajina doživljava potpuni poraz na svim frontovima, dok ruska armija jača ofanzivu i uništava ljudstvo i tehniku protivnika. Danas je Kijev priznao, a zapadne zemlje su potvrdile da Ukrajina nije sposobna da odbija masovne ruske udare po objektima koji su za nju kritički važni, uključujući transportne čvorove, logistiku, energetiku i sisteme upravljanja državom i vojskom“, navodi Matvijčuk.
Ruski pukovnik naglašava da je jasno da Ukrajina traži prekid borbenih dejstava kako bi dobila vreme za oporavak — obnovu vojnih kapaciteta, popunu ljudstva i nabavku novog naoružanja sa Zapada.
„Ako bi Rusija hipotetički prihvatila ove predloge, Zelenski bi ostao lider Ukrajine, nepriznat i neizabran. On više nije predsednik, on je niko, uzurpator vlasti, ali u ovoj situaciji on bi rešavao pitanja rata i mira sa Rusijom. To je, zapravo, jedna višestruka strategija — pripremiti Ukrajinu za zimu, obnoviti borbenu sposobnost i ostati na vlasti. To je ono što se krije iza ova tri predloga“, istakao je vojni ekspert.
Na pitanje zašto se kao prvi korak predlaže obustava vazdušnih napada, Matvijčuk objašnjava da je razlog slabost ukrajinskog sistema protivvazduhoplovne odbrane. On navodi da zastareli sistemi koje je Ukrajina dobila od evropskih saveznika nisu ni dovoljni, niti efikasni protiv savremenih ruskih raketnih sredstava, zbog čega Kijev ima sve veće poteškoće u zaštiti ključnih vojnih i energetskih objekata od vazdušnih udara.
Prema njegovim rečima, ruska obustava vazdušnih napada omogućila bi Ukrajini da obnovi oštećenu infrastrukturu, stabilizuje rad industrije, vojnih i državnih objekata i vrati ih u normalan režim funkcionisanja. Poseban značaj imao bi oporavak energetskog sistema uoči zimskog perioda.
Obustavljanje borbi ne znači kraj rata
Matvijčuk ističe da Rusija nije zainteresovana da prihvati predloženo primirje, jer sva tri predloga štete političkim ciljevima koje Moskva želi da ostvari u okviru Specijalne vojne operacije.
„Predsednik naše zemlje je više puta iznosio predloge da treba postići dogovor o tome da svi novi regioni koje smatramo svojima — Hersonska oblast, Zaporoška oblast, Donjecka i Luganska Narodna Republika — u potpunosti pređu pod kontrolu ruske vlasti. Zelenski, međutim, želi da zaustavi rat na linijama koje danas drže njegove i naše snage, gde se vode borbe. Obustavljanje borbenih dejstava ne znači i prestanak rata. Prestanak rata znači kapitulaciju ili potpisivanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma“, kaže ekspert.
U slučaju postizanja mirovnog dogovora, Ukrajina bi trebalo da promeni svoj politički kurs i izgradi prijateljskiji odnos prema Rusiji. To bi podrazumevalo odustajanje od težnje ka ulasku u NATO, kao i rešavanje pitanja koja Moskva smatra spornim — uključujući pitanja diskriminacije ruskog stanovništva i progona pravoslavne vere. Matvijčuk dodaje da postoji i niz drugih zahteva koje je Rusija ranije iznosila.
„Ukrajina to ne želi. Ukrajina želi primirje radi obnove borbene sposobnosti svoje vojske i nastavka borbenih dejstava. Osim toga, Ukrajina ne odustaje od agresivnih namera da uđe u NATO, što je za Rusku Federaciju apsolutno neprihvatljivo, jer bi NATO došao na ruske granice“, istakao je sagovornik Sputnjika.
Govoreći o mogućim daljim koracima Kijeva, Matvijčuk je siguran da će Ukrajina nastaviti sa jačanjem
terorističke aktivnosti protiv ruskih regiona, uključujući i napade na civilne objekte.
„Vidimo da je Kijev prešao sve granice i da krši sve međunarodne norme koje se odnose na pravila ratovanja. Izvode udare po plažama, bolnicama, porodilištima, mestima gde nema nikakve vojne industrije ili vojnih objekata. To je pokušaj podizanja tenzija kako bi stanovnici Rusije živeli u strahu od sledeće terorističke akcije“, ocenjuje ekspert, podsećajući istovremeno da su ukrajinski vojni komandanti i zvaničnici pozivali na „ubistvo što više Rusa“.
Evropa se sprema za velii rat protiv Rusije
Zanimljivo je da Zelenski istovremeno poziva na primirje i „okončanje rata do zime“, polažući nade u diplomatske napore i pojačan pritisak na Rusiju kroz nove, „dalekosežne“ sankcije.
Matvijčuk ocenjuje da se iza ovakve retorike krije želja Zelenskog da izbegne tešku situaciju koja bi mogla da usledi tokom zime. On tvrdi da bi nedostatak energenata, kao i problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, mogli da izazovu nezadovoljstvo stanovništva, pa čak i socijalni bunt, što bi dodatno produbilo unutrašnju krizu u Ukrajini i moglo da dovede do njegovog političkog pada.
Pored toga, Kijev se suočava sa neuspelom mobilizacijom, nedostatkom naoružanja, nemogućnošću da od zapadnih saveznika dobije licence za proizvodnju sistema
PVO,
ali i promašajima u kadrovskoj politici državnog vrha.
Samim tim, takva retorika više služi za očuvanje podrške zapadnih saveznika nego što predstavlja realan plan za okončanje rata. Potvrda za to, kako navodi Matvijčuk, jeste i izjava Zelenskog u kojoj izražava nadu da će pritisak kroz ograničenja zapadnih partnera dostići takav nivo da Rusiji „neće ostati druga alternativa osim mira“.
„To su njegove želje. On je više puta na zasedanjima Ujedinjenih nacija, NATO-a i Evropske unije zahtevao da EU i saveznici pojačaju pritisak na Rusiju kako bi stvorili uslove za takav ishod. Dakle, ti udari po našim energetskim sistemima, našim rafinerijama, našim trgovinskim skladištima, kao i po sistemima od vitalnog značaja, po njegovom mišljenju, trebalo bi da dovedu do toga da se Rusija primora na takav mir“, kaže ekspert.
Matvijčuk podseća da je nedavno okončana 40-dnevna kampanja koju je pokrenuo Zelenski s ciljem jačanja pritiska na Rusiju radi okončanja rata.
„Prošlo je 40 dana tokom kojih su oni sprovodili terorističku operaciju. Rusija se u potpunosti oporavila od svih tih potresa. Konkretno, upravo sam bio na službenom putu i prošao sam put od Urala do Moskve - u zemlji ima benzina, sve funkcioniše, nema prekida u trgovini, a jedino što postoji jeste napetost zbog očekivanja novih terorističkih napada sa ukrajinske strane. Ljudi su ogorčeni, a oni koji su do juče govorili da Ukrajina može biti naš dobar sused, naš brat po pravoslavlju i slovenskom bratstvu, danas su ljuti na njih. Više ne smatraju Ukrajinu svojom sestrom ili partnerom. Smatram da ono što danas proglašava Zelenski više ne govori on, već kolektivni Zapad, koji je postavio zadatak da rukama Ukrajine vodi ovaj rat, dok se istovremeno priprema za mogućnost sveobuhvatnog rata do 2030. godine“, zaključio je Matvijčuk.
