https://lat.sputnikportal.rs/20260801/neonaciste-u-ukrajini-sve-cesce-zamenjuju-kriminalci-rusija-olivera-ikodinovic-1201891995.html

Neonaciste u Ukrajini sve češće zamenjuju kriminalci

Neonaciste u Ukrajini sve češće zamenjuju kriminalci

Sputnik Srbija

Od ideoloških ratnika sa Zapada do kolumbijskih boraca koje, prema tvrdnjama ruskog eksperta Alekseja Anpilogova, prate interesi narko-kartela – ukrajinski... 01.08.2026, Sputnik Srbija

2026-08-01T18:30+0200

2026-08-01T18:30+0200

2026-08-01T18:30+0200

specijalna operacija u ukrajini

specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti

rusija

rusija – politika

analize i mišljenja

svet

svet – politika

oružane snage ukrajine

strani plaćenici

kolumbija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/16/1201600414_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_25b385be6d4eff07f97f4ad2fd739d21.jpg

Zapadni plaćenici, među kojima su bili desničari, neofašisti i neonacisti napuštaju ukrajinsko ratište jer je rat postao mnogo opasniji i manje isplativ, a njihovo mesto sve više zauzimaju borci iz Latinske Amerike, koje pokreću ekonomski motivi i u čijem angažovanju interes vide i moćne kriminalne mreže.Anpilogov je tako prokomentarisao navode prema kojima ukupan broj stranih plaćenika u ukrajinskim oružanim snagama trenutno iznosi oko 16.500 ljudi, među kojima je najviše Kolumbijaca. Prema rečima izvora iz ruskih bezbednosnih struktura, sastav stranog kontingenta se drastično promenio, jer su zapadni plaćenici — Britanci, Nemci, Kanađani i Amerikanci — masovno napustili Ukrajinu krajem prošle godine. Procenjuje se da Kolumbijci sada čine gotovo polovinu ukupnog stranog kontingenta, sa više od 7.000 pripadnika.Razlog za to su troškovi angažovanja Evropljana i Amerikanaca, jer su Latinoamerikanci plaćeni nekoliko puta manje i znatno ih je lakše koristiti kao potrošnu robu. Istovremeno, zarobljeni Kolumbijci se gotovo jednoglasno žale da se uslovi koji su im obećavani prilikom regrutovanja drastično razlikuju od stvarnosti.Anpilogov, međutim, ocenjuje da zapadni plaćenici odlaze iz Ukrajine jer su se promenili uslovi - rizik od pogibije je veliki, novčane naknade su manje, a rat se pokazao mnogo opasnijim nego što su očekivali.Upravo zbog toga, prema njegovim rečima, veliki broj stranih plaćenika priključivao se formacijama sa izraženim nacionalističkim ideološkim profilom, poput 3. jurišne brigade Andrija Bileckog i jedinicama koje u pravi plan uvek stavljaju neonacističku ideologiju ukrajinskog nacionalizma.Pored toga, dodaje Anpilogov, do prošle godine, isplate stranim borcima u ukrajinskim oružanim snagama bile su prilično „izdašne“, što je predstavljalo jedan od važnih motiva za njihov dolazak.Međutim, sa smanjenjem sredstava namenjenih direktnim novčanim isplatama, taj finansijski podsticaj je oslabio. Iako je Ukrajini odobren veliki kredit od 90 milijardi evra, sagovornik tvrdi da značajan deo tog novca ne ide direktno za potrebe vojske, već za evropsku vojnu industriju.„Od tih 90 milijardi, oko 60 milijardi će tokom dve godine biti potrošeno unutar Evropske unije, a preostalih 30 milijardi nije dovoljno ni za potrebe ukrajinske vojske... Zato je taj finansijski motiv za zapadne plaćenike naglo nestao ili je oslabio“, kaže Anpilogov.Prema njegovim rečima, ključni razlog odlaska zapadnih plaćenika iz Ukrajine je i to što su mnogi shvatili da ukrajinsko ratište nije mesto za laku zaradu, već sukob u kojem plaćenici ginu.„Pošto plaćenik pre svega želi da zaradi novac, a ne da pogine — jer niko zapravo ne ide u rat sa željom da umre — zapadni plaćenici su počeli da traže mnogo mirnija mesta za život i rad, na primer da obezbeđuju neke gasovode na Bliskom istoku. To se pokazalo lakšim nego ratovati protiv industrijski veoma snažnog protivnika, kakav su u ovom slučaju ruske oružane snage. I upravo je to glavni razlog odliva zapadnih plaćenika“, navodi Anpilogov.Narko-karteli su zainteresovani za upotrebu dronovaKada je reč o Kolumbijcima, Anpilogov njihov dolazak u Ukrajinu povezuje pre svega sa ekonomskim i bezbednosnim prilikama u samoj Kolumbiji. On ukazuje da je reč o zemlji sa velikim socijalnim problemima i dugotrajnim unutrašnjim sukobima, gde već decenijama postoje različite oružane grupe koje se sukobljavaju sa državnim snagama.Dodatni faktor predstavlja povezanost pojedinih oružanih struktura sa narko-kartelima, koji su zainteresovani za savremena iskustva iz ukrajinskog rata, posebno u oblasti novih načina ratovanja i upotrebe tehnologija.Zbog toga, kako tvrdi sagovornik, deo kolumbijskih boraca ne odlazi u Ukrajinu samoinicijativno, već ih pojedine kriminalne strukture šalju u „radnu misiju“ radi sticanja vojnog iskustva.Dakle, kombinacija više faktora — teška ekonomska situacija, višedecenijski unutrašnji sukobi, kao i interesi kriminalnih struktura — dovela je do toga da upravo Kolumbija postane glavni izvor onoga što naziva „topovskim mesom“ u ukrajinskom sukobu, ističe ekspert.„Pored toga, Ukrajina vrši regrutovanje u Latinskoj Americi čak i preko zvaničnih ambasada, što je u suštini zabranjeno. Ali Ukrajina, razumljivo, ne obraća pažnju na takva ograničenja. Ukrajinska strana koristi čak i diplomatsku službu kako bi angažovala plaćenike iz Latinske Amerike“, dodao je ekspert.Postoji još jedna klasična šema regrutovanja plaćenika – potencijalni kandidati se najpre kontaktiraju putem društvenih mreža, najčešće preko „Tiktoka“, gde im se nude navodni poslovi u građevinarstvu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa zaradom od oko 1.000 dolara mesečno. Nakon toga ih kontaktira ukrajinska vojna obaveštajna služba i ponudi im „privlačniju“ sumu – 5.000 dolara i navodno angažovanje bez rizika po život. Međutim, po dolasku u Ukrajinu shvataju da su stvarne isplate znatno niže od obećanih – svega 500 dolara i tu se suočavaju sa omalovažavanjima, teškim uslovima i lošim odnosom Ukrajinaca prema njima.Rođaci Kolumbijaca koji su, prema njihovim tvrdnjama, prevarom regrutovani u ukrajinske oružane snage, ranije su organizovali proteste u Bogoti tražeći od ukrajinskih vlasti isplatu odštete. Istovremeno su od kolumbijskih institucija zatražili da reaguju i spreče dalje regrutovanje državljana Kolumbije za učešće u ratu u Ukrajini.Odgovarajući na pitanje ko su ti ljudi — da li su to „Tiktok-borci“ ili iskusni ratnici, veterani sa drugih ratišta — Anpilogov navodi da je situacija u Kolumbiji specifična.„U Kolumbiji su ljudi često - čak i oni koji nisu direktno povezani sa oružanim grupama – primorani da drže oružje u rukama i da znaju da ga koriste. Njihova zemlja je decenijama bojno polje između gerilskih grupa i vladinih snaga. Taj tihi građanski rat mi gotovo nikada ne vidimo na ekranima, ali on traje. On se povremeno smiruje tokom nekih zvaničnih primirja koja se sklapaju na visokom nivou, ali se na terenu opet sve nastavlja. Zato su Kolumbijci traženi - upravo zbog toga što su nepretenciozni, ne traže mnogo, a umeju da rukuju oružjem“, navodi ekspert.Pored toga, sagovornik dodaje i da se deo kolumbijskih boraca šalje u Ukrajinu i radi sticanja konkretnih vojnih iskustava koja bi kasnije mogla da budu primenjena. Posebno izdvaja oblast upotrebe dronova, za koju, kako tvrdi, postoji veliko interesovanje narko-kartela.„Narko-karteli su ozbiljno zainteresovani upravo za dronove, kako za transportne zbog krijumčarenja i prebacivanja zabranjenih supstanci preko južnoameričkih granica, tako i za njihovu upotrebu u sukobima sa snagama bezbednosti. Prošle godine je, na primer, oboren helikopter kolumbijskog Ratnog vazduhoplovstva upravo dronom, u oblasti gde su delovali narko-karteli. To je sada već stvarnost. Reč je o realnosti rata u Latinskoj Americi“, ocenjuje ekspert.Kako bi Rusija mogla da odreagujeAnpilogov takođe ocenjuje da angažovanje stranih plaćenika ukazuje na problem sa nedostatkom ljudstva u Oružanim snagama Ukrajine. On ističe da je stranac u vojsci uvek „iznuđeno rešenje“, jer ga je potrebno uklopiti u sistem komandovanja i zajedničkog delovanja na bojnom polju.Čak i kada je reč o iskusnom borcu ili stručnjaku, angažovanje stranaca obično dolazi u situaciji kada država nema dovoljno sopstvenih vojnika ili oficira za određene zadatke, dodao je on.„Treba imati u vidu da ukrajinska vojska ima problem sa nedostatkom ljudstva praktično već od kraja 2023. godine, kada je propala kontraofanziva i kada je postalo jasno da nema rezerve. Rezerve su morale da se formiraju praktično u hodu, što je automatski skratilo vreme za obuku ljudstva. To je hronična bolest Oružanih snaga Ukrajine koja ne nestaje, već se vremenom sve više pogoršava“, ocenjuje Anpilogov.Na pitanje ko snosi odgovornost ako strani plaćenici počine ratne zločine - da li je to država koja ih je angažovala, država njihovog porekla ili je to isključivo individualna krivična odgovornost – Anpilogov kaže:„Nijedan ratni zločin ne dešava sam po sebi. Uvek postoje ili naređenja koja ga omogućavaju ili naređenja koja ga zabranjuju. Pre svega, status plaćenika ne potpada pod međunarodne konvencije, uključujući Ženevsku konvenciju. U Ukrajini su oni upravo plaćenici, jer dobijaju veće naknade od onih koji se bore na strani Ukrajine kao deo redovnih struktura. To je najvažnija stvar. Ako plaćenik dobija isto kao i nacionalni vojnik — kao što je, na primer, slučaj u ruskoj armiji, gde je ugovor za stranog državljanina potpuno isti kao i za ruskog vojnika — onda nema dodatnih isplata samo zbog toga što je stranac. Ali u Ukrajini te dodatne isplate postoje. Kao posledica toga, ti ljudi zaista imaju status plaćenika i na njih se ne primenjuju sve odredbe konvencija i naravno sudi im se za zločine“.Prema njegovim rečima, činjenica da strani plaćenik možda nema isti pravni status kao pripadnik regularne vojske ne znači da deluje potpuno samostalno.Kada je reč o ulozi Kolumbije, sagovornik navodi da bi, ukoliko se utvrdi da se sa njene teritorije organizuje regrutovanje stranih boraca, to moglo da otvori pitanje njene neutralnosti na osnovu Haških konvencija iz 1997. godine. Prema njegovim rečima, države koje nisu direktno uključene u sukob treba da zabranjuju aktivnosti usmerene na organizovano angažovanje plaćenika za strane ratove.„Prema pravilima tih konvencija, Kolumbija obavezna je da suzbije bilo kakve akcije, u ovom slučaju, ukrajinske strane usmerene na ciljano regrutovanje takvih plaćenika na njenoj teritoriji. Nijedna od ovih akcija ukrajinske ambasade ili drugih diplomatskih misija nije smela da se izvodi na teritoriji Kolumbije ili drugih latinoameričkih zemalja. To jest, diplomatske misije ne bi trebalo da se koriste za takve aktivnosti. Međutim, pošto se takve aktivnosti dešavaju, Kolumbija snosi određeni stepen odgovornosti. Rusija zbog toga može Kolumbiju proglasiti za neprijateljsku zemlju i to bi bio tek prvi korak“, ističe Anpilogov.On dodaje da bi u tom slučaju mogle da uslede političke i diplomatske posledice, među kojima su i obimna ograničenja i sankcije.„Ne mislim da ćemo objaviti rat Kolumbiji zbog ovoga, ali značajno pogoršanje odnosa sa Rusijom je sasvim moguće“, zaključio je ruski ekspert.

https://lat.sputnikportal.rs/20260729/kijev-objavio-rat-iranu---sledi-osveta-rusija-olivera-ikodinovic-1201813514.html

kolumbija

2026

Vesti

sr_RS

specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, oružane snage ukrajine, strani plaćenici, kolumbija, zapad, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo