Udar na Iran je početak, nek se spremi Kina! Kako je Ukrajina postala „džepni monstrum“ Zapada
© AP Photo / Ebrahim Noroozi
Pratite nas
Kijev je napadom na iranski trgovački brod u Kaspijskom moru „de fakto objavio rat Iranu“, jer je prvi upotrebio silu bez upozorenja ili ultimatuma, ocenjuje Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu, ukazujući na to da Teheran u svom arsenalu ima rakete i druga sredstva sposobna da dosegnu ciljeve na teritoriji Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je napadom na iranski brod napravila rizičan geopolitički potez kako bi se dodvorila SAD i pokazala da je dobar i lojalan saveznik, posebno uoči susreta Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa u Vašingtonu, ali je istovremeno tim udarom otvorena mogućnost za iranski odgovor i novu eskalaciju.
„On je upravo uoči tog putovanja izveo ovu diverziju, kada je dalekometnim dronom pogodio iranski brod. Apsolutno je znao da će taj potez naići na odobravanje Bele kuće, posebno ako se ima u vidu da drugi evropski partneri ne žure da pomognu SAD u vojnim udarima po Iranu. Ukrajina se pokazala kao verni partner američke administracije“, kaže ekspert.
Pored toga, Zelenski pokušava da skrene pažnju najvažnijih geopolitičkih aktera, pre svega SAD i evropskih sponozora i da im demonstrira da Kijev i dalje poseduje značajne vojne sposobnosti. Na taj način, dodaje Mihajlov, Zelenski pokušava da odgovori na tvrdnje da Ukrajina više nema dovoljno aduta za igru na svetskoj sceni.
„On sada, na neki način, otkriva svoje karte i pokazuje adute tvrdeći da ima vojne mogućnosti, tim pre što su dronovi koje je koristio za udare po iranskom brodu zapadnog porekla, jer su dalekometni dronovi koje koristi kijevski režim uglavnom američkog, britanskog i nemačkog porekla. To su već razvijene tehnologije koje oni nazivaju ukrajinskim, ali one zapravo imaju zapadno poreklo. On na taj način ponovo pokazuje potrebu za dodatnim proširenjem isporuka ovih dronova Ukrajini. Dakle, on pokušava da istovremeno odigra nekoliko partija šaha i da pokaže svoje nove mogućnosti“, navodi ekspert.
Iran je, kako navodi Mihajlov, već reagovao oštro, za sada pre svega kroz političke i diplomatske kanale. Predstavnici iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Islamske revolucionarne garde i članovi parlamenta uputili su upozorenja da Teheran razmatra mogućnost asimetričnog odgovora na akcije Ukrajine.
Teheran je poručio da napad Ukrajine „ne može ostati bez odgovora“ i istakao da je to bilo očigledno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, organizovano na zahtev Izraela sa ciljem da se uvuče Evropa u rat.
Ukrajina je u dometu iranskih raketa
Govoreći o mogućem odgovoru Irana, Mihajlov ocenjuje da Teheran ima više opcija na raspolaganju, od diplomatskih do vojnih mera. On navodi da je rastojanje između Irana i Ukrajine oko 2.000 kilometara, što je „u dometu iranskog raketnog arsenala“. Kako tvrdi, iranske rakete srednjeg dometa, ali i dalekometni dronovi, mogli bi da dosegnu određene ciljeve na ukrajinskoj teritoriji ukoliko bi Teheran odlučio da odgovori vojnim putem.
„Što se tiče drugih mogućih mera, prva bi mogla biti primena prakse koju je svojevremeno koristio Izrael — na primer, napad na diplomatske misije Ukrajine na teritoriji zemalja Bliskog istoka. Trenutno u Iranu ne radi ukrajinska ambasada, pošto je zatvorena u januaru ove godine i tamo je ostao samo specijalni predstavnik. Međutim, u praktično svim bliskoistočnim monarhijama, gde se nalaze vojne baze SAD, nalaze se i ukrajinske diplomatske misije. Imajući u vidu kako je Izrael svojevremeno delovao u tom pravcu, mislim da i Iran može postupiti na sličan način, kako bi demonstrirao svoje mere“, smatra ruski ekspert.
Kao jednu od mogućih meta iranskog odgovora, Mihajlov pominje i ukrajinsko vojno prisustvo na Bliskom istoku, pre svega stručnjake za bespilotne letelice.
„Ukrajina se stalno hvali da raspoređuje na teritoriji bliskoistočnih država stručnjake za dronove koji se bave presretanjem bespilotnih letelica i da navodno pomažu tim državama u organizaciji protivvazduhoplovne odbrane. Mislim da su ti stručnjaci raspoređeni upravo u okviru teritorija diplomatskih misija. Zbog toga oni mogu predstavljati vojnu metu za Iran. Takođe, i lideri kijevskog režima redovno lete na Bliski istok i u evropske zemlje, pa bi Iran mogao da pokuša da ometa održavanje nekih samita ili događaja“, kaže Mihajlov.
On takođe navodi i da bi potencijalne mete iranskog odgovora mogla da budu ukrajinska pomorska i lučka infrastruktura na Crnom moru, po kojima je i Rusija poslednjih nedelja intenzivirala udare. Prema njegovom mišljenju, luke poput Odese, Černomorska i Nikolajeva mogle bi biti interesantne zbog svog značaja za transport i prijem vojne opreme i tereta iz inostranstva. On smatra da bi, ukoliko bi Iran odlučio na vojni odgovor, takvi objekti mogli biti među mogućim ciljevima njegovog ofanzivnog naoružanja.
„Mislim da Iran ima ozbiljne vojno-tehničke i političke mogućnosti i ukoliko bude potrebno, može ih iskoristiti. U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama“, ističe ekspert.
Incident sa Iranom pokazuje da se ukrajinski sukob i krize na Bliskom istoku sve više prepliću i prerastaju u širi geopolitički okršaj u kojem potezi jedne strane mogu imati posledice daleko izvan prvobitnog područja sukoba.
Ukrajina je izvršila napad na iranski trgovački brod u Kaspijskom jezeru, a u tom udaru jedan mornar je poginuo, a drugi je povređen.
© Sputnik / Stringer
/ Iran nije napao Ukrajinu, nego je Kijev udario na Iran
Paradoksalno je to što je Vladimir Zelenski optužio Iran da je napao njegovu zemlju tako što je „od prve godine rata isporučivao Rusiji dronove ‘šahed', pre nego što im je izdao licence za proizvodnju“.
Komentarišući tvrdnje Kijeva da je Iran već postao učesnik u ukrajinskom sukobu zbog navodnih isporuka dronova Rusiji, Mihajlov ocenjuje da su takve optužbe neosnovane. On ističe da Rusija ima pravo da nabavlja oružje i vojne tehnologije od svojih partnera, podsećajući istovremeno da Ukrajina dobija značajnu vojnu pomoć od SAD, evropskih zemalja, Izraela i drugih saveznika.
„Ako pogledamo ovo pitanje malo dublje, kolektivni Zapad je počeo da isporučuje smrtonosno naoružanje Ukrajini još 2020. godine, dakle dve godine pre nego što je Rusija zvanično započela vojnu operaciju protiv Ukrajine. Zato pitanje moralne i etičke odgovornosti nije na strani Ukrajine, jer je Ukrajina počela znatno ranije da se naoružava upravo smrtonosnim oružjem. Pre toga je Zapad Ukrajini isporučivao uglavnom nesmrtonosnu opremu. Od 2020. godine počele su isporuke ‘džavelina’, zatim različitog streljačkog oružja, a kasnije i teškog naoružanja, sve do borbenih aviona i teške tehnike. Iran je u tom pogledu mnogo kasnije počeo saradnju sa Rusijom u oblasti isporuke vojnih tehnologija. To proširenje vojno-tehničke saradnje počelo je tek tokom Specijalne vojne operacije“, kaže ekspert.
Mihajlov ističe da Iran, sa stanovišta međunarodnog prava, nije ograničen u tome da prodaje i isporučuje vojnu opremu ili prenosi vojne tehnologije drugim državama.
Drugim rečima, takva saradnja sama po sebi nije zabranjena međunarodnim pravom i zbog toga Teheran ne može biti posebno optuživan za vojnu saradnju sa partnerima, kaže ekspert.
„Zato ukrajinske pretenzije nisu osnovane, jer Iran na isti način može da upita kijevski režim: 'Zašto vi ratujete zapadnim oružjem protiv Rusije?’, a pri tome nije čak ni sigurno da oružje koje se koristi protiv Ukrajine zaista ima iransko poreklo. Uglavnom se radi o tehnologijama na osnovu kojih Rusija sada sama proizvodi nekoliko linija bespilotnih letelica. Ona ih proizvodi na svojoj teritoriji, to nisu proizvodi iranske proizvodnje — to su ruski proizvodi. Kijevski režim, po svemu sudeći, traži način da se opravda uoči mogućeg iranskog odgovora, objašnjavajući da je, navodno, imao moralno pravo da izvrši napad na iranski brod“, kaže Mihajlov.
Suštinski, ovim incidentom je upravo Ukrajina objavila rat Iranu, jer je bez upozorenja, bez ikakvih ultimatuma, izvršila napad na civilni brod, naglasio je ekspert.
„Pri tome su preuzeli odgovornost za taj napad, nazvavši ga nekakvim asimetričnim odgovorom na isporuke oružja. Izvinite, ali trgovina oružjem u svetu nije zabranjena. Sve države koje proizvode oružje prodaju svoje naoružanje, pod uslovom da to nije u suprotnosti sa nekim dogovorima sa trećim zemljama. I opet, ista ta Ukrajina se sada svuda hvali kako isporučuje svoje dronove na teritoriju Bliskog istoka i čak je spremna da ih isporučuje nekim evropskim zemljama. Dakle, ona sama šalje oružje na Bliski istok koje može biti korišćeno protiv Irana, ili se koristi kao sredstvo za presretanje iranskog oružja, a istovremeno optužuje Iran da pomaže Rusiji. Prema tome, Ukrajina se ovde sama ‘do guše' uplela“, ocenjuje ekspert.
Mihajlov ističe da Iran do sada nije izveo nijedan direktan napad sa svoje teritorije na Ukrajinu, nije gađao ukrajinske brodove niti je lansirao dronove ka ukrajinskoj teritoriji. Nasuprot tome, on navodi da je ukrajinski dron, lansiran sa teritorije Ukrajine, pogodio iranski brod u Kaspijskom moru.
„A to jeste napad na drugu državu, na suverenu državu".
Zapad stvara „džepnog monstruma“ pod ukrajinskom zastavom
Govoreći o mogućem razvoju odnosa između Ukrajine, Irana i SAD, Mihajlov ocenjuje da Teheran, iako je reagovao oštrim izjavama, za sada ne žuri sa vojnim odgovorom. Prema njegovom mišljenju, Iran će najverovatnije sačekati da vidi dalje poteze Vašingtona i Kijeva pre nego što donese odluku o eventualnoj reakciji.
On smatra da je Ukrajina postala sredstvo za ostvarivanje širih geopolitičkih interesa Zapada.
„Ukrajina sada postaje neka vrsta ‘džepne terorističke države’ za SAD. Bez obzira što Vašington govori o svojoj mirovnoj misiji, u suštini niko više ne sumnja da Ukrajina ima punu geopolitičku i vojno-tehničku podršku Vašingtona, Brisela i Londona, i da je ona neka vrsta ‘džepne države’, terorističke države, koja se može koristiti za udare na brodove, na razne države koje ne održavaju partnerske odnose sa kolektivnim Zapadom. Uz pomoć Ukrajine moguće je nekoga kažnjavati, nekome slati političke poruke, a da pri tome odgovornost za te napade ni SAD, ni Evropa, ni Britanija neće preuzeti na sebe. Oni će reći: ‘To je Ukrajina izvela napad’. Slična je situacija i sa pričom o miniranju ruskih gasovoda“, kaže Mihajlov.
Mihajlov smatra da značaj Ukrajine u širem geopolitičkom kontekstu raste, posebno imajući u vidu sve veće tenzije između SAD i Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.
„I u tom budućem sukobu biće im veoma korisni i ukrajinski dronovi, koji u stvarnosti imaju japansko, britansko i američko tehničko poreklo, ali se namerno nazivaju ‘ukrajinskim’ kako kasnije ne bi morali da snose odgovornost pred istom tom Kinom kada ti dronovi počnu da pogađaju kineske brodove, a to će se, po mom mišljenju, dešavati u narednim mesecima. Oni stvaraju tog ‘džepnog monstruma’ kojim će kasnije plašiti sve svoje protivnike. A, nažalost, to će Ukrajini stvoriti velike probleme, jer će, u suštini, američko, evropsko i britansko oružje ratovati na svetskim ratištima pod ukrajinskom zastavom, a odgovornost za sva razaranja prebacivaće se na kijevski režim“, upozorava ekspert.
Mihajlov smatra da bi, ukoliko to bude odgovaralo njihovim interesima, zapadne države mogle da se distanciraju od Ukrajine i ostave je na cedilu, da sama snosi posledice sukoba. Prema njegovom mišljenju, najvažnije im je da se eventualni udari ne prošire na njihovu teritoriju.
„Šta će se dogoditi sa Ukrajinom — njima je, u suštini, svejedno. Oni su, po mom mišljenju, davno osudili ukrajinski narod na uništenje i ta odluka je doneta upravo u Vašingtonu, Briselu i Londonu. Rusija sada ulaže sve moguće napore da na neki način spase ukrajinsku teritoriju, stavljajući je pod svoje okrilje, obnavljajući razrušene gradove i uspostavljajući miran život u Donbasu. Moje kolege i ja redovno boravimo u tim krajevima, idemo tamo i gledamo kako se sve obnavlja - i u Mariupolju, i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, i u Luganskoj Narodnoj Republici. Tamo zaista traju procesi obnove. Sve ono što je Ukrajina tokom poslednjih 30 godina postepeno rušila — jer se nije održavalo, nije gradilo, nije finansiralo — a potom je i u sukobu oštećeno, sada se obnavlja. I u suštini, sve ono što ostane pod kontrolom kolektivnog Zapada biće osuđeno na uništenje“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Mihajlov zaključuje da „Iran može postati prva država koja će ući u direktan sukob sa Ukrajinom“ — ne po sopstvenoj inicijativi, već kao odgovor na akcije Kijeva.
Iranska agencija IRNA objavila je 25. jula da je u ranim jutarnjim satima tog dana došlo do napada na brod, pri čemu je jedan mornar poginuo, a drugi ranjen. Moskva je ukrajinski napad na iranski brod u Kaspijskom moru okarakterisala kao „pravi teroristički akt“.
