Ovo je teško objasniti: Džabe prištinske licence - što nas više tlačite, više će nas dolaziti!
© Sputnik / Brankica Ristić
Pratite nas
Susret albanskog turističkog vodiča i srpskog hodočasnika koji poznaje sopstvenu istoriju verovatno bi bio neprijatan za obe strane. Cilj zakona o njihovim vodičima u našim svetinjama je novi pokušaj Prištine da preseče reke poklonika koje teku iz ostatka Srbije, Republike Srpske i Crne Gore ka Kosovu i Metohiji i koje iz godine u godinu rastu.
Ovako Miloš Ković, profesor istorije na Univerzitetu u Beogradu koji svake godine vodi svoje studente na Kosovo i Metohiju, komentariše albanski zakon o turističkim vodičima. Prištinske vlasti planiraju da od 1. avgusta uvedu pravilo koje nalaže da ture koje stižu iz ostatka Srbije mogu ići u obilazak srpskih svetinja isključivo u pratnji lokalnih vodiča kojima licencu izdaje Priština.
Privremene institucije u Prištini naštampale su brošure koje su podelile srpskim agencijama i vodičima na administrativnim prelazima, a u njima do detalja navode ko sve može da obavlja usluge turističkih vodiča na prostoru Kosova i Metohije. Oglasila se i Eparhija raško-prizrenska koja je naglasila da se mora praviti očigledna razlika između turističkih i hodočasničkih putovanja, te da sloboda veroispovesti garantuje vernicima slobodan prolaz do svetinja i učestvovanje u bogosluženjima.
Koliko zvezdica dajete Dečanima?
Ković kaže da se sa jedne strane govori o turizmu kao privrednoj delatnosti, dok je sa druge reč o osnovnim verskim slobodama koje su neporecive, čak i po zakonima takozvanog Kosova. To je važna razlika o kojoj bi se moralo voditi računa ubuduće, napominje on.
Takozvano Kosovo govori o turizmu i turističkim turama. Međutim, Eparhija raško-prizrenska naglasila je da ovde nije reč o turizmu, nego o pokloničkim putovanjima. I zaista, sva putovanja koja se organizuju iz ostatka Srbije na Kosovo i Metohiju imaju poklonički karakter. Dakle, njihovi ciljevi su pre svega duhovni, a zatim i kulturno-istorijski, i o tome bi zaista trebalo voditi računa. To su dve potpuno različite stvari, kaže Ković za Sputnjik.
Profesor najmanje jednom, a često i nekoliko puta godišnje studente istorije sa beogradskog univerziteta vodi na hodočasničko putovanje kroz čitavo Kosovo i Metohiju. Od manastira Banjske, Gazimestana, Gračanice, Draganca, preko Uroševca do Ljeviške, Prizrenske bogoslovije, Svetih Arhangela, kroz Zočište, Orahovac, Veliku Hoču, do Visokih Dečana i Pećke patrijaršije.
Profesor Ković i studenti sa igumanom Visokih Dečana, Savom Janjićem.
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Ković / Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić sa studentima iz Beograda
Generacije srpskih studenata išle su ovim i sličnim putevima, učeći o istoriji, ali i o sudbini srpskog naroda, njegovom stradanju i neprekidnoj borbi za opstanak. Smeštaj nisu imali u hotelima ili motelima, već u manastirskim konacima i kućama srpskih domaćina po enklavama. Ukoliko Albanci budu insistirali da su hodočasnička putovanja zapravo turistička, možda i srpske domove stave na turističku mapu. To možda i ne bi bilo tako loše, ukoliko bi to podrazumevalo da ih više niko ne maltretira.
Teško je zamisliti da bi neki turistički vodič iz Prištine mogao da ubedi profesore, pa i studente, Univerziteta u Beogradu u neku novu verziju istorije Kosova i Metohije. Istorija ovih prostora odavno je napisana, utvrđena i prihvaćena u međunarodnoj nauci. Mogu da se menjaju pojedini detalji, hronološki okviri ili tehnikalije, ali se zna šta je istorija ovih prostora i ta činjenica je overena u međunarodnoj nauci.
Beogradski studenti sa profesorom Kovićem i bratstvo manastira Draganac.
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Ković / Beogradski studenti, bratstvo manastira Draganac, Nikola Stojković, mali Vasa i pas čuvar Dada
Šta je cilj ovog zakona?
Naš sagovornik kaže da je cilj Prištine da ovim zakonom preseče vezu između preostalog naroda i crkve sa maticom. On ne veruje da će Albanci u tome uspeti, ali kaže da u svakom slučaju treba tražiti načine kroz koje će se ova putovanja nastaviti.
Poslednjih godina stotine hiljada poklonika posetile su Kosovo i Metohiju. Ništa ne može da zameni lično iskustvo, ono što čovek vidi svojim očima i oseti neposredno. Upravo je tako uspostavljena posebna veza između Kosova i Metohije i ostalih srpskih krajeva. Iako je kosovski zavet veoma drevan, pitanje je da li smo ikada u novije vreme imali ovako snažnu povezanost sa Kosovom i Metohijom kao danas. Za to su, u velikoj meri, zaslužna upravo ova poklonička putovanja.
Važno je razumeti da je ovo deo gotovo svakodnevnih nasrtaja Prištine na Srpsku pravoslavnu crkvu i na preostalo srpsko stanovništvo koje još nije proterano odozdo. Prava reč je genocid, ističe Ković, i on se odvija upravo sada pred našim očima.
Da li će se to zaustaviti? U dogledno vreme – teško. Srbija danas na teritoriji Kosova i Metohije nema uticaj kakav je nekada imala. Tamo se nalaze strane okupatorske trupe i dobrim delom će upravo od njih zavisiti šta će se dalje događati na Kosovu i Metohiji.
Što ih više tlače više će nas dolaziti!
Uprkos sve otvorenijem nasilju prema Srbima sa Kosova, što ozakonjenom, što otvoreno kriminalnom, a nekažnjenom, poklonika je sve više. Koliko god da se Kurtijev režim trudi da pregazi preostale Srbe dole, utoliko rastu posete ne samo svetinjama, već i sunarodnicima po enklavama. Taj fenomen, kaže Ković, teško je objasniti nekome ko ne zna značenje Kosova i Metohije.
Teško je to objasniti. Što su nasilja češća i grublja, to je broj poklonika veći. Kao da ljudi osećaju da se na Kosovu i Metohiji nalaze odgovori na ključna pitanja našeg vremena. Tamo se rešava pitanje da li smo i danas verni kosovskom zavetu koji nam je ostavio sveti knez Lazar, a pre njega Sveti Sava, kao svetosavski zavet – ili smo ga pogazili. Reč je o osnovnom moralnom pitanju – da li ćemo napustiti svoju braću i sestre i okrenuti leđa onima koji danas stradaju, ili ćemo nastojati da im pomognemo na svaki mogući način.
Profesor Ković i studenti na Novom Brdu, pored ruševina crkve Svetog Nikole.
© Foto : Miloš Ković (privatna arhiva)
Tamo se rešava i pitanje golog opstanka Republike Srbije, objašnjava on, jer bi prihvatanje otcepljenja Kosova i Metohije moglo da otvori put daljem rasparčavanju države. Rešava se i pitanje privrede i ekonomske sudbine našeg naroda, jer se na Kosovu nalaze ogromna prirodna bogatstva. I, naravno, na prvom mestu, rešava se pitanje sudbine naših svetinja. To nisu svetinje samo srpskog naroda, dodaje naš sagovornik, jer one pripadaju celokupnoj svetskoj kulturnoj baštini i nalaze se pod zaštitom Uneska.
Kada se sve to zna, postaje jasno zašto sve veći broj Srba želi da dobije odgovor na ta pitanja. Gde bi se ti odgovori mogli bolje naći nego na samom Kosovu? Istovremeno, tim putovanjima pruža se podrška Srbima koji su ostali da žive u enklavama. Koliko god njima znači ta pomoć i podrška, toliko i nama znače susreti sa ljudima koji, uprkos svemu, istrajavaju na svojoj zemlji, na zavetnoj srpskoj zemlji. Zato i nama znače ti susreti. Sve su to razlozi u kojima bi trebalo tražiti izvore ovih reka ljudi koje teku na Kosovo i Metohiju, kako iz ostatka Srbije, tako i iz Srpske i Crne Gore, zaključuje Ković.
Pogledajte i:
