https://lat.sputnikportal.rs/20260728/nova-antiruska-nebuloza-simbioza-karla-bilta-i-mi6---krtica-koja-ce-upasti-u-zamku-kao-od-sale-1201787052.html
Nova antiruska nebuloza: Simbioza Karla Bilta i MI6 - krtica koja će upasti u zamku, kao od šale
Nova antiruska nebuloza: Simbioza Karla Bilta i MI6 - krtica koja će upasti u zamku, kao od šale
Sputnik Srbija
Zamislite da Švedska, u ratno doba, pošalje krticu u politički vrh Ruske Federacije. Moguće je. Ali u filmu. Osnivanje nove Spoljno obaveštajne službe po ugledu... 28.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-28T20:26+0200
2026-07-28T20:26+0200
2026-07-28T21:17+0200
rusija
rusija – politika
švedska
spoljna obaveštajna služba
ruska pretnja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
mi 6
osnivanje
andrej mlakar
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1c/1201793148_954:236:3072:1427_1920x0_80_0_0_12f784a370bcaeec7ea02a6f684e4313.jpg
Ovako Andrej Mlakar, vojni analitičar, komentariše za Sputnjik najavu formiranja nove Spoljne obaveštajne službe Švedske, koja treba da poboljša praćenje ruskog političkog rukovodstva:Nova Spoljna obaveštajna služba Švedske (UND), zamišljena je po uzoru na britanski MI6, a trebalo bi da počne sa radom u januaru sledeće godine.Paranoja započela sa KrimomSlužba se osniva po predlogu bivšeg švedskog premijera Karla Bilta, koji je objasnio da vojni obaveštajni aparat nije bio dovoljno osposobljen za analizu ruskog političkog rukovodstva, te da je Švedsku iznenadio ulazak ruskih trupa na teritoriju Ukrajine 2022. godine.On je objasnio da Švedska želi da se „ta neprijatna greška nikada više ne ponovi“ i da će nova služba podrobno analizirati politiku Rusije i pravce u kojima se kreće.Mlakar podseća da je Švedska imala dobro iskustvo u operativnom radu vojno-obaveštajne službe u vreme sovjetske armije, posebno zbog ruskih podmornica na Baltiku, odnosno ostrva Gotland. Oprez posle Hladnog rata je splasnuo, bili su zainteresovani, pa i kupovali rusku vojnu tehniku.Međutim, zahlađenje odnosa i oprez počinju 2014. godine, povratkom Krima Rusiji, a sa početkom Specijalne vojne operacije, oprez se pretvara u histeriju.Nikada se nisu zaista bavili RusijomMlakar dodaje da Šveđani pomno prate i prikupljaju obaveštajne informacije iz izviđačkih letova oko Kalinjingrada i uz finsko-rusku granicu, odnosno oko Lenjingradskog vojnog okruga. Iako Rusija nikada nije pokazala pretenzije, paranoja je, kaže, neprestano prisutna.„Ono što im najviše bode oči jeste politički vrh Rusije, kome ne mogu da pristupe, niti da dođu do političkih informacija. Jer sve što dobijaju od NATO-a su mrvice, a s druge strane ne mogu sami da im pristupe, imaju otvoreno neprijateljstvo prema Rusima i, naravno, svi kanali i ventili su im zatvoreni. Nisu se bavili Rusijom čak ni sa naučne tačke gledišta. Oni su se samo bavili njom sa vojne tačke gledišta. Stvari su bile prilično predvidljivije, pa su i tu pogrešili“.Naš sagovornik podseća na još jednu uzbunu, upravo 2022. uoči početka specijalne vojne operacije kada su četiri ruska desantna broda putovala prema Crnom moru. Švedska je u paranoji takođe potrošila silni novac i rasporedila vojsku za slučaj ruske invazije.NATO nema poverenje u ŠvedskuDa se novac više ne bi bacao, sada su smislili novu akciju za, bacanje novca, formiranje službe po ugledu na MI6.Mlakar objašnjava da Švedska za NATO nije nebitna, ali da Savez pomno procenjuje koje informacije daje članicama. Šveđani imaju značajnu ulogu u prikupljanju elektronskih obaveštajnih podataka, ali to ne znači i ravnopravna razmena.„Vrh NATO zadržava za sebe ključne i najvažnije informacije, a ono što proceni da je potrebno Šveđanima, to će im dati. Oni nemaju potpuno poverenje NATO-a. Zato i rade ovo, da počnu sami da prikupljaju informacije za sebe. Jednostavno su upali u zamku 2022. godine, jer su ih ubedili da će ih Rusi napasti posle Ukrajine i tako ih uvukli u NATO. Pristali su da se instaliraju američke vojne baze na njihovoj teritoriji“.Strah od Rusije u međuvremenu je dodatno porastao, a Rusija je, štiteći sebe, pojačala dve nove brigade, rasporedila Iskandere uz istočnu granicu i time, kako kaže Mlakar, završila posao.Bilt da se bavi unutrašnjim problemimaMlakar smatra zanimljivom činjenicu da je ideju pokrenuo Karl Bilt, koji, kako kaže, prednjači u rusofobiji:„Bolje je da se okrene kriminalnim bandama koje tamo pljačkaju, postavljaju eksploziv, pale i tuku po ulicama švedskih gradova. Ne postoji grad koji nema organizovanog kriminala. Bolje da se bave bliskoistočnim kriminalom, to bi imalo veći efekat, nego da se bave Rusijom, s obzirom na to da Rusija njima nikada nije predstavljala pretnju. Rusija nikada nije planirala bilo kakvu akciju prema njima. Nju interesuju međunarodni koridori, pomorski put, vazdušni saobraćaj i Kalinjingrad, zaštita svoje teritorije“.MI6 i FSB se ne prave preko noćiUpitan kako bi mogla izgledati nova Spoljna obaveštajna služba Švedske, naš sagovornik kaže da je na to pitanje teško odgovoriti, iz prostog razloga što su za formiranje ozbiljne službe, kakva je britanski MI6 ili ruski FSB potrebne su decenije.Prvo moraju da naprave operativni i analitički deo, gde će obaveštajci da rade, od koga će da prikupljaju informacije, sa kim će da ostvare saradnju, gde će da razvijaju saradničku mrežu. Glavno je pitanje, kaže, da li će uopšte postojati operativna saradnička mreža, jer nju nije moguće napraviti preko noći.„U Rusiji je to, faktički, u ovim uslovima, ravno nuli. Ko će prikupljati informacije, od koga? Uostalom, nije reč o pukom prikupljanju informacija. Mozak jedne obaveštajne službe jeste analitika. Procena prikupljenih informacija kao tačnih i predviđanja na osnovu njih. Predviđanja se ne rade za jedan ili dva meseca, već za period od pet do deset godina. Treba školovati kadrove, vojne ili civilne? Koga će regrutovati? Britanci i Rusi time se bave čitav jedan vek“.Mlakar dodaje da je osnivanje službe jedan od načina za prodavanje magle građanima Švedske, koji sada izdvajaju novac i za vojni savez:„U eri ratne histerije i naoružavanja to je idealna prilika da se običnom narodu proda priča. Neprestano im objašnjavaju da preti opasnost da će Rusija napasti i zauzeti Baltičko more, a zapravo sve vreme oni prete Rusiji. Ona je samo odgovorila na konstantne pretnje i provokacije i pokazala da Helsinki može da drži na nišanu. To je javna informacija, za njeno otkrivanje nije potrebna obaveštajna služba“.Pogledajte i:
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
rusija, rusija – politika, švedska, spoljna obaveštajna služba, ruska pretnja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, mi 6, osnivanje, andrej mlakar, komentari i analitika, svet
rusija, rusija – politika, švedska, spoljna obaveštajna služba, ruska pretnja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, mi 6, osnivanje, andrej mlakar, komentari i analitika, svet
Nova antiruska nebuloza: Simbioza Karla Bilta i MI6 - krtica koja će upasti u zamku, kao od šale
20:26 28.07.2026 (Osveženo: 21:17 28.07.2026) Zamislite da Švedska, u ratno doba, pošalje krticu u politički vrh Ruske Federacije. Moguće je. Ali u filmu. Osnivanje nove Spoljno obaveštajne službe po ugledu na MI6 je nebuloza. Potrebne su decenije za formiranje službe, planiranje, operativni rad. Ideja je apsurdna, ali im je potrebna za dalje širenje panike i otvorenog neprijateljstva prema Rusiji.
Ovako Andrej Mlakar, vojni analitičar, komentariše za Sputnjik najavu formiranja nove Spoljne obaveštajne službe Švedske, koja treba da poboljša praćenje ruskog političkog rukovodstva:
„Pametnije bi bilo da taj novac utroše na kontrolu kriminalnih bandi koje haraju od Geteborga preko Stokholma do Malmea. Ali, nije im ni zameriti previše, NATO im daje informacije - na kašičicu“.
Nova Spoljna obaveštajna služba Švedske (UND), zamišljena je po uzoru na britanski MI6, a trebalo bi da počne sa radom u januaru sledeće godine.
Paranoja započela sa Krimom
Služba se osniva
po predlogu bivšeg švedskog premijera Karla Bilta, koji je objasnio da vojni obaveštajni aparat nije bio dovoljno osposobljen za analizu ruskog političkog rukovodstva, te da je Švedsku iznenadio ulazak ruskih trupa na teritoriju Ukrajine 2022. godine.
On je objasnio da Švedska želi da se „ta neprijatna greška nikada više ne ponovi“ i da će nova služba podrobno analizirati politiku Rusije i pravce u kojima se kreće.
Mlakar podseća da je Švedska imala dobro iskustvo u operativnom radu vojno-obaveštajne službe u vreme sovjetske armije, posebno zbog ruskih podmornica na Baltiku, odnosno ostrva Gotland. Oprez posle Hladnog rata je splasnuo, bili su zainteresovani, pa i kupovali rusku vojnu tehniku.
Međutim, zahlađenje odnosa i oprez počinju 2014. godine, povratkom Krima Rusiji, a sa početkom Specijalne vojne operacije, oprez se pretvara u histeriju.
„I pre toga, 2017. godine bila je čuvena uzbuna kada su tražili rusku podmornicu koju nikada nisu pronašli. Potrošili su skoro 10 miliona dolara samo na potragu za oštećenom podmornicom koju su, navodno, videli ribari. Tako je krenulo, ali suštinski se nisu bavili Rusijom. Samo sa vojne tačke gledišta zbog Gotlanda, jer postoji paranoja, „pretnja“ da će Rusi izvršiti desant na ostrvo i zauzeti ga“.
Nikada se nisu zaista bavili Rusijom
Mlakar dodaje da Šveđani pomno prate i prikupljaju obaveštajne informacije iz izviđačkih letova oko Kalinjingrada i uz finsko-rusku granicu, odnosno oko Lenjingradskog vojnog okruga. Iako Rusija nikada nije pokazala pretenzije, paranoja je, kaže, neprestano prisutna.
„Ono što im najviše bode oči jeste politički vrh Rusije, kome ne mogu da pristupe, niti da dođu do političkih informacija. Jer sve što dobijaju od NATO-a su mrvice, a s druge strane ne mogu sami da im pristupe, imaju otvoreno neprijateljstvo prema Rusima i, naravno, svi kanali i ventili su im zatvoreni. Nisu se bavili Rusijom čak ni sa naučne tačke gledišta. Oni su se samo bavili njom sa vojne tačke gledišta. Stvari su bile prilično predvidljivije, pa su i tu pogrešili“.
Naš sagovornik podseća na još jednu uzbunu, upravo 2022. uoči početka specijalne vojne operacije kada su četiri ruska desantna broda putovala prema Crnom moru. Švedska je u paranoji takođe potrošila silni novac i rasporedila vojsku za slučaj ruske invazije.
NATO nema poverenje u Švedsku
Da se novac više ne bi bacao, sada su smislili novu akciju za, bacanje novca, formiranje službe po ugledu na MI6.
Mlakar objašnjava da Švedska za NATO nije nebitna, ali da Savez pomno procenjuje koje informacije daje članicama. Šveđani imaju značajnu ulogu u prikupljanju elektronskih obaveštajnih podataka, ali to ne znači i ravnopravna razmena.
„Vrh NATO zadržava za sebe ključne i najvažnije informacije, a ono što proceni da je potrebno Šveđanima, to će im dati. Oni nemaju potpuno poverenje NATO-a. Zato i rade ovo, da počnu sami da prikupljaju informacije za sebe. Jednostavno su upali u zamku 2022. godine, jer su ih ubedili da će ih Rusi napasti posle Ukrajine i tako ih uvukli u NATO. Pristali su da se instaliraju američke vojne baze na njihovoj teritoriji“.
Strah od Rusije u međuvremenu je dodatno porastao, a Rusija je, štiteći sebe, pojačala dve nove brigade, rasporedila Iskandere uz istočnu granicu i time, kako kaže Mlakar, završila posao.
„Oni su očekivali silnu vojsku u Lenjingradskom vojnom okrugu, desetine hiljada tenkova, milione vojnika, a ispostavilo se da nije bilo ničega osim balističkih raketa Iskander, koje drže na nišanu Helsinki i koje mogu mnogo efikasnije da deluju nego bilo kakvi pomorski desanti i ostale gluposti. Dovoljno je nekoliko Bastiona da odrade posao“.
Bilt da se bavi unutrašnjim problemima
Mlakar smatra zanimljivom činjenicu da je ideju pokrenuo Karl Bilt, koji, kako kaže, prednjači u rusofobiji:
„Bolje je da se okrene kriminalnim bandama koje tamo pljačkaju, postavljaju eksploziv, pale i tuku po ulicama švedskih gradova. Ne postoji grad koji nema organizovanog kriminala. Bolje da se bave bliskoistočnim kriminalom, to bi imalo veći efekat, nego da se bave Rusijom, s obzirom na to da Rusija njima nikada nije predstavljala pretnju. Rusija nikada nije planirala bilo kakvu akciju prema njima. Nju interesuju međunarodni koridori, pomorski put, vazdušni saobraćaj i Kalinjingrad, zaštita svoje teritorije“.
MI6 i FSB se ne prave preko noći
Upitan kako bi mogla izgledati nova Spoljna obaveštajna služba Švedske, naš sagovornik kaže da je na to pitanje teško odgovoriti, iz prostog razloga što su za formiranje ozbiljne službe, kakva je britanski MI6 ili ruski FSB potrebne su decenije.
Prvo moraju da naprave operativni i analitički deo, gde će obaveštajci da rade, od koga će da prikupljaju informacije, sa kim će da ostvare saradnju, gde će da razvijaju saradničku mrežu. Glavno je pitanje, kaže, da li će uopšte postojati operativna saradnička mreža, jer nju nije moguće napraviti preko noći.
„U Rusiji je to, faktički, u ovim uslovima, ravno nuli. Ko će prikupljati informacije, od koga? Uostalom, nije reč o pukom prikupljanju informacija. Mozak jedne obaveštajne službe jeste analitika. Procena prikupljenih informacija kao tačnih i predviđanja na osnovu njih. Predviđanja se ne rade za jedan ili dva meseca, već za period od pet do deset godina. Treba školovati kadrove, vojne ili civilne? Koga će regrutovati? Britanci i Rusi time se bave čitav jedan vek“.
Mlakar dodaje da je osnivanje službe jedan od načina za prodavanje magle građanima Švedske, koji sada izdvajaju novac i za vojni savez:
„U eri ratne histerije i naoružavanja to je idealna prilika da se običnom narodu proda priča. Neprestano im objašnjavaju da preti opasnost da će Rusija napasti i zauzeti Baltičko more, a zapravo sve vreme oni prete Rusiji. Ona je samo odgovorila na konstantne pretnje i provokacije i pokazala da Helsinki može da drži na nišanu. To je javna informacija, za njeno otkrivanje nije potrebna obaveštajna služba“.
