https://lat.sputnikportal.rs/20260727/svedska-osniva-sopstveni-mi6-za-spijuniranje-ruskog-rukovodstva-1201743984.html
Švedska osniva sopstveni „MI6“ za špijuniranje ruskog rukovodstva
Švedska osniva sopstveni „MI6“ za špijuniranje ruskog rukovodstva
Sputnik Srbija
Švedska osniva novu civilnu obaveštajnu službu kako bi poboljšala praćenje ruskog političkog rukovodstva, izjavio je bivši švedski premijer Karl Bilt. 27.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-27T21:14+0200
2026-07-27T21:14+0200
2026-07-27T21:14+0200
svet
svet – politika
švedska
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111754/79/1117547993_0:0:1080:608_1920x0_80_0_0_48b5550f89e402407e268bfa98dcb7e8.jpg
Nova Spoljna obaveštajna služba Švedske (UND), čije je osnivanje prvi put najavljeno u maju i koja je modelovana po uzoru na britanski MI6, trebalo bi da počne sa radom u januaru.Ideja Karla BiltaKako prenose mediji, UND je Biltova ideja i ističu da je ovaj političar zaključio kako postojeći švedski vojni obaveštajni aparat nije bio dovoljno osposobljen za analizu ruskog političkog rukovodstva. Dalje se navodi da je Stokholm 2022. godine polazio od pretpostavke da Rusija neće poslati trupe u Ukrajinu, a sada želi da obezbedi da se „ta neprijatna greška nikada više ne ponovi“, prenosi RT.„Obaveštajni sistem bio je veoma dobar u praćenju vojnih dešavanja na terenu, ali nije bio podjednako dobar u analizi politike Rusije i pravca u kom se ona kretala“, rekao je Bilt.UND će delovati uporedo sa Vojnom obaveštajno-bezbednosnom službom (MUST), preuzimajući deo njenih nadležnosti, uključujući nadzor nad tajnim operacijama koje uključuju agente u inostranstvu. Reforma dolazi nakon što je Švedska 2024. godine pristupila NATO-u, čime je okončala gotovo dva veka vojne neutralnosti.Zagovornik približavanja Ukrajine i EUKarl Bilt, koji je bio ministar spoljnih poslova Švedske od 2006. do 2014. godine, bio je jedan od vodećih zagovornika približavanja Ukrajine Evropskoj uniji. Zajedno sa Poljskom je 2009. godine pokrenuo inicijativu Istočno partnerstvoEvropske unije.U jesen 2013. godine u Kijevu su izbili masovni protesti poznati kao Evromajdan, nakon što je ukrajinska vlada odložila potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, navodeći da bi to moglo da naruši ekonomske odnose sa Rusijom.Posle višenedeljnih nemira i sukoba sa policijom, usledio je, kako navode mediji, puč koji je imao podršku Zapada, a kojim je u februaru 2014. svrgnut demokratski izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.Krim, region sa stanovništvom koje pretežno govori ruski, odbacio je promenu vlasti i 2014. godine glasao za izdvajanje iz Ukrajine i priključenje Rusiji. U mesecima koji su usledili, regioni Donjeck i Lugansk u Donbasu proglasili su nezavisnost.Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je ocenio da je državni prevrat iz 2014. godine predstavljao početak sadašnjeg sukoba. On tvrdi da je Rusija bila primorana da zaštiti stanovništvo Donbasa nakon što Ukrajina nije sprovela Minske sporazume iz perioda 2014–2015. godine i usvojila, kako navodi, diskriminatorne jezičke i kulturne politike usmerene protiv ruskogovorećeg stanovništva.Pogledajte i:
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, švedska, rusija, rusija – politika
svet – politika, švedska, rusija, rusija – politika
Švedska osniva sopstveni „MI6“ za špijuniranje ruskog rukovodstva
Švedska osniva novu civilnu obaveštajnu službu kako bi poboljšala praćenje ruskog političkog rukovodstva, izjavio je bivši švedski premijer Karl Bilt.
Nova Spoljna obaveštajna služba Švedske (UND), čije je osnivanje prvi put najavljeno u maju i koja je modelovana po uzoru na britanski MI6, trebalo bi da počne sa radom u januaru.
Kako prenose mediji, UND je Biltova ideja i ističu da je ovaj političar zaključio kako postojeći švedski vojni obaveštajni aparat nije bio dovoljno osposobljen za analizu ruskog političkog rukovodstva. Dalje se navodi da je Stokholm 2022. godine polazio od pretpostavke da Rusija neće poslati trupe u Ukrajinu, a sada želi da obezbedi da se „ta neprijatna greška nikada više ne ponovi“,
prenosi RT.„Obaveštajni sistem bio je veoma dobar u praćenju vojnih dešavanja na terenu, ali nije bio podjednako dobar u analizi politike Rusije i pravca u kom se ona kretala“, rekao je Bilt.
UND će delovati uporedo sa Vojnom obaveštajno-bezbednosnom službom (MUST), preuzimajući deo njenih nadležnosti, uključujući nadzor nad tajnim operacijama koje uključuju agente u inostranstvu. Reforma dolazi nakon što je Švedska 2024. godine pristupila NATO-u, čime je okončala gotovo dva veka vojne neutralnosti.
Zagovornik približavanja Ukrajine i EU
Karl Bilt, koji je bio ministar spoljnih poslova Švedske od 2006. do 2014. godine, bio je jedan od vodećih zagovornika približavanja Ukrajine Evropskoj uniji. Zajedno sa Poljskom je 2009. godine pokrenuo inicijativu Istočno partnerstvoEvropske unije.
U jesen 2013. godine u Kijevu su izbili masovni protesti poznati kao Evromajdan, nakon što je ukrajinska vlada odložila potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, navodeći da bi to moglo da naruši ekonomske odnose sa Rusijom.
Posle višenedeljnih nemira i sukoba sa policijom, usledio je, kako navode mediji, puč koji je imao podršku Zapada, a kojim je u februaru 2014. svrgnut demokratski izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.
Krim, region sa stanovništvom koje pretežno govori ruski, odbacio je promenu vlasti i 2014. godine glasao za izdvajanje iz Ukrajine i priključenje Rusiji. U mesecima koji su usledili, regioni Donjeck i Lugansk u Donbasu proglasili su nezavisnost.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je ocenio da je državni prevrat iz 2014. godine predstavljao početak sadašnjeg sukoba. On tvrdi da je Rusija bila primorana da zaštiti stanovništvo Donbasa nakon što Ukrajina nije sprovela Minske sporazume iz perioda 2014–2015. godine i usvojila, kako navodi, diskriminatorne jezičke i kulturne politike usmerene protiv ruskogovorećeg stanovništva.
