Otvoren novi front: Šta stoji iza udara na ruski „Amazon“
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Ukrajinski napadi dronovima na skladišta najvećeg ruskog internet trgovca „Vajldberis“, prema ocenama ruskih eksperata, imaju za cilj ne samo nanošenje materijalne štete, već i stvaranje ekonomskog pritiska, širenje panike, nezadovoljstva i osećaja nesigurnosti među stanovništvom uoči novog izbornog ciklusa.
Istovremeno, Kijev kroz medije nastoji da skrene pažnju sa situacije na frontu i prikrije sopstvene probleme i neuspehe.
„Za početak je veoma važno razjasniti da internet platforma ‘Vajldberis’ nema nikakve veze sa trgovinom oružjem. Čak i ako se na njihovoj platformi prodaju nekakvi vojni kompleti uvezeni iz Kine ili neki drugi proizvodi to ne znači da ona snabdeva vojsku. Dakle, ona nije ni na koji način uključena u Specijalnu vojnu operaciju. Drugo, oružje se tamo svakako ne prodaje. To je licencirana delatnost, pa se komponente, oprema i tehnika ne mogu tamo prodavati prema zakonu Ruske Federacije. Protivnici — Ukrajina i Zapad — to znaju, pa se postavlja pitanje zašto onda napadaju nezaštićene civilne objekte? To je pokušaj da se izvrši pritisak na vlast preko nezadovoljstva naroda“, ocenjuje Andrej Klincevič, šef ruskog Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba.
U poslednjih nekoliko dana ukrajinske snage izvele su seriju udara na logističke centre kompanije „Vajldberis“ u više ruskih regiona — Moskovskoj i Tambovskoj oblasti, kao i u Krasnodarskom i Stavropoljskom kraju. Poslednji napad dogodio se u noći između utorka i srede, kada je pogođen logistički centar u Voronježu. U napadima ima poginulih i desetine povređenih, dok se materijalna šteta i dalje procenjuje.
Infrastruktura „Vajldberisa“ koji se često opisuje kao ruski ekvivalent kompanije „Amazon“, povezuje milione kupaca, stotine hiljada nezavisnih prodavaca, brendova, domaćih i stranih proizvođača i uvoznika, kao i čitav lanac logistike. Prema nekim procenama, na „Vajldberisu“ je registrovano više od milion prodavaca i preko 850 hiljada brendova, dok mreža punktova za preuzimanje pošiljki broji više od 90 hiljada lokacija. Kompanija zapošljava preko 150 hiljada ljudi, od magacinionere i kurira, do zaposlenih u logistici, sortiranju, korisničkoj podršci i drugim sektorima koji su neophodni za funkcionisanje celokupnog sistema.
Poremećaji u radu logističkih centara mogu imati posledice ne samo za kompaniju, već i za hiljade malih i srednjih preduzetnika koji preko platforme prodaju svoju robu. Oštećenje logističke infrastrukture može dovesti do kašnjenja u isporukama, pada prometa, gubitaka za prodavce, nezadovoljstva kupaca, kao i do većeg broja reklamacija.
Tatjana Kim, osnivač i generalna direktor kompanije, ujedno i najbogatija žena u Rusiji, oštro je osudila napade na objekte „Vajldberisa“, ocenivši ih kao „akt međunarodnog terorizma“. Ona je istakla da kompanija pruža svu neophodnu podršku porodicama poginulih i povređenih radnika.
Klincevič navodi da Rusija na napade odgovara po principu reciprociteta, ali za razliku od Kijeva ne cilja civilne objekte, već infrastrukturu povezanu sa vojnim potencijalom Ukrajine.
„Zelenski je prešao u režim Drugog svetskog rata, u režim totalnog uništavanja civilne infrastrukture. Rusija će se sa tim izboriti, Rusija je velika zemlja. Imamo mnogo sistema kojećemo preraspodeliti i sada ćemo početi bolje da štitimo određene objekte. Svuda u svetu postoji deficit sistema, pa nije moguće ‘pokriti’ baš sve. Naše uzvratne akcije, kao što je rekao predsednik Rusije, biće sprovođene po principu reciprociteta. To za Ukrajinu stvara ozbiljne probleme. Kada su započeli rat protiv rafinerija nafte, mi smo pretrpeli teške udare, ali se oporavljamo, dok u Ukrajini više ne radi nijedna velika rafinerija, ne postoji nijedna velika funkcionalna baza za skladištenje i preradu goriva. U Ukrajini je već uništeno oko 300 benzinskih stanica. Zato Rusija može da pokrene veoma ozbiljnu operaciju i da potpuno izbaci iz funkcije civilnu logistiku Ukrajine, ako to bude želela“, ističe Klincevič.
Kao primer navodi situaciju u Crnom moru, gde je Rusija praktično blokirala luke Odesa i Černomorsk, čime je pomorski saobraćaj onemogućen, što je zapravo bio ruski odgovor na prethodne ukrajinske napade na ruske brodove u Azovskom i Crnom moru.
U poslednjih nekoliko dana ukrajinske snage izvele su seriju udara na logističke centre kompanije „Vajldberis“ u više ruskih regiona — Moskovskoj i Tambovskoj oblasti, kao i u Krasnodarskom i Stavropoljskom kraju
© Sputnik / Natalia Seliverstova
Dronovi, dim i političke poruke
Ruski vojni eksperti smatraju da su ukrajinski napadi dronovima na skladišta „Vajlberisa“ deo šire strategije usmerene na narušavanje stabilnosti unutar Rusije i normalnog funkcionisanja zemlje.
Pored ekonomskog efekta, ovakvi napadi imaju i psihološku komponentu — cilj je da se kod stanovništva stvori osećaj nesigurnosti i uverenje da ni delovi zemlje udaljeni od zone sukoba nisu u potpunosti zaštićeni. Dodatni značaj ima i medijski efekat, jer slike velikih požara i crnih gustih oblaka dima privlače pažnju javnosti, pojačavajući poruku o ranjivosti i nebezbednosti.
Zbog toga se ovakvi događaji mogu posmatrati i kao pokušaj uticaja na raspoloženje u društvu, podsticanja nezadovoljstva među stanovništvom i stvaranja unutrašnjih problema uoči važnih izbora za Državnu dumu.
„Zaista, ti udari ne prolaze bez finansijske štete. Kompanije i mali preduzetnici trpe veoma ozbiljne gubitke. Protivnici računaju na to da će narod izaći na proteste ili organizovati štrajkove. Ovde je reč o pokušaju destabilizacije društva, jer jasno je da država i odbrambena sposobnost ne stradaju. To su potpuno različiti sistemi”, dodaje ekspert.
Klincevič smatra i da su napadi na infrastrukturu povezani i sa situacijom na frontu, jer mogu da posluže kao sredstvo za podizanje morala ukrajinskoj vojsci, kao i za preusmeravanje pažnje javnosti sa vojnih neuspeha.
„To, prema njihovom shvatanju, podiže borbeni duh, jer na frontu nemaju čime da se pohvale. Neko malo selo koje je bilo u sivoj zoni ne smatra se uspehom, a snimci velikih terminala koji gore, uključujući i one snimljene iz vazduha, po uverenju Zelenskog podižu moral. Ali, to je privremena mera. Svest o posledicama će doći onda kada na teritoriji Ukrajine sve to počne da gori“, ističe Klincevič.
Ukrajina od početka sukoba koristi civilne logističke sisteme za vojne potrebe, uključujući transport dronova, vojne opreme, municije i ljudstva, te sada nastoji da i Rusiju optuži za istu praksu. Vladimir Zelenski tvrdi da logistički centri „Vajldberisa“ služe za snabdevanje ruske vojske navigacionom opremom, komponentama za proizvodnju dronova i drugim vojnim materijalom.
Međutim, eksperti ističu da ruske internet prodavnice i njihova skladišta nemaju vojni značaj. Pre svega, namenjeni su za prodaju odeće, tehnike, kućnih potrepština i druge robe široke potrošnje. Zbog toga napade na takve objekte ocenjuju kao udare po civilnoj infrastrukturi.
„Ovde postoji veoma važan momenat koji daje odgovor na to pitanje. Kada je Rusija izvela napad na predgrađe Kijeva, u naselju Višnjevo, sekundarne detonacije municije koja se tamo nalazila trajale su gotovo pola dana — oko 12 sati su trajali požari i nove eksplozije. S druge strane, tokom udara i požara na skladišta „Vajldberisa“ nije zabeležena nijedna sekundarna eksplozija, čak ni onih materijala koji bi mogli da izazovu takve posledice, poput goriva ili gasa. Ničega od toga nije bilo. Prosto je gorela ogromna količina paketa upakovanih u plastiku, zato je bilo samo crnog dima. Nema nikakve potvrde da se tamo nalazilo nešto vojno“, ističe Klincevič.
Drugo, kako navodi, korišćenje civilnih logističkih centara u vojne svrhe bilo bi nepraktično i zahtevalo bi potpuno drugačiji sistem organizacije. Vojna oprema, poput municije i dronova, transportuje se posebnim kanalima, preko odvojenih lokacija, uz mere skrivanja i kamuflaže. Prema njegovim rečima, Rusija već ima uspostavljenu vojnu logistiku i nema potrebu da za te namene koristi civilne centre.
Eksperti upozoravaju da širenje tvrdnji da civilni logistički objekti u Rusiji imaju vojnu namenu otvara mogućnost da se širok spektar infrastrukture — od poštanskih i distributivnih centara do drugih civilnih objekata — predstavi kao legitimna meta.
Hoće li Rusija promeniti vojnu strategiju
Uprkos tome što je „Vajldberis“ početkom jula izmenio uslove ugovora sa prodavcima i skinula sa sebe odgovornost u slučaju oštećenja ili uništenja robe usled raketnih ili dronskih udara, kompanija je nakon napada na svoje logističke centre najavila isplatu naknada prodavcima čija je roba uništena. Reč je o milionima artikala koji su se nalazili u napadnutim skladištima.
Prema rečima direktorke kompanije Tatjane Kim prvi će pomoć dobiti više od 88 hiljada malih preduzetnika.
Kim je ranije najavila i druge mere podrške prodavcima, uključujući popuste na skladištenje robe u magacinima, kao i na tranzitne isporuke ka regionalnim skladištima. Ona je saopštila da kompanija sa državnim organima razmatra uvođenje poreskih olakšica i drugih mera podrške za prodavce koji su pretrpeli štetu. Navela je da se kompanija obratila nadležnim institucijama i svojim bankama-partnerima, koji su spremni da pomognu.
Kim je dodala da su svi logistički kompleksi „Vajldberisa“ osigurani, ali da postojeće polise za velike industrijske objekte uglavnom ne pokrivaju rizike od terorističkih napada i udara bespilotnih letelica.
Ipak, izmene uslova saradnje sa prodavcima, uvedene samo nekoliko nedelja pre napada, izazvale su pitanja, određene sumnje i različite insinuacije.
„Ovde je sve logično. To su uradili svi vlasnici takvih preduzeća – dakle, ne samo ‘Vajldberis’, nego i druge kompanije. To je klasifikovano kao ‘viša sila’, jer ‘Vajldberis’ pruža uslugu pomoći u prodaji određene robe - logističke usluge, skladištenje i slično. Ako se nešto dogodilo njihovom krivicom oni,naravno, snose odgovornost za to, ali ako je njihovo skladište izgorelo usled udara dronova, onda je logično da se to smatra višom silom i okolnošću koja je nastala spoljnim uticajem. Ipak, treba priznati da čak i u uslovima takve ponude koju su svi potpisali, oni ipak pronalaze načine da podrže preduzetnike koji su pretrpeli štetu“, ističe Klincevič.
Govoreći o mogućnosti promene ruske strategije nakon ovih napada, Klincevič smatra da do toga neće doći. Prema njegovim rečima, protivnik računa na to da će Rusija odustati od svojih političkih ciljeva usled ekonomskog i društvenog pritiska, ali Moskva, kako navodi, ima dovoljno resursa da nastavi započetu politiku.
„Oni, naravno, računaju na to da mi nećemo do kraja sprovesti političke odluke koje smo doneli i da će naše vojno-političko rukovodstvo negde stati. I zaista, ovakva šteta je neprihvatljiva i za ekonomiju i za građane, ali na to treba gledati kao na sparing - kao na borbu dva igrača u ringu, gde će na kraju presuditi ko će prvi pasti. Sa stanovišta resursa, Rusija ima veće mogućnosti. Druga stvar je što Ukrajina tvrdi da ima kontinuiranu podršku evropskih zemalja u novcu i oružju i to je činjenica, ali da li ona ima dovoljno resursa da nastavi da funkcioniše kao država - to je pitanje“, zaključio je ekspert.
