https://lat.sputnikportal.rs/20260716/kad-vec-ne-mogu-da-sacuvaju-drzavu-urajinci-hoce-da-je-krste-i-ponovo-postanu---rusi-olivera-ikodinovic-1201350729.html
Kad već ne mogu da sačuvaju državu, Urajinci hoće da je „krste“ i ponovo postanu - Rusi
Kad već ne mogu da sačuvaju državu, Urajinci hoće da je „krste“ i ponovo postanu - Rusi
Sputnik Srbija
Borba za naziv Rus je, zapravo, borba za istoriju i nacionalni identitet, ocenjuje ruski politikolog Andrej Suzdaljcov povodom ideje pojedinih kijevskih... 16.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-16T22:14+0200
2026-07-16T22:14+0200
2026-07-16T22:14+0200
rusija
rus
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
ukrajina
svet – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173824999_0:133:3168:1915_1920x0_80_0_0_6ade0aa5e8a8872f582fa9963c38c8d4.jpg
Prema njegovim rečima, istorija je postala sredstvo političke borbe, a različita istorijska tumačenja se koriste kako bi se opravdali današnji politički ciljevi. S druge strane, Suzdaljcov smatra da Kijev kroz politiku derusifikacije pokušava da preoblikuje nacionalni identitet. Izmene toponima, simbola i istorijskih narativa, kako ocenjuje, imaju za cilj stvaranje ukrajinskog identiteta zasnovanog na distanciranju od Rusije, što dodatno produbljuje podele u ukrajinskom društvu.Njegov komentar je usledio nakon izjave bivšeg ukrajinskog ministra spoljnih poslova Borisa Tarasjuka o mogućoj promeni naziva Ukrajine u kontekstu njenog približavanja Evropskoj uniji. Tarasjuk je rekao da od Ukrajine niko ne zahteva da menja ime, ali da bi, ukoliko bi do toga došlo, predložio naziv Rus, jer je to, kako tvrdi, njeno „prvobitno ime“ koje je Moskovsko carstvo u vreme Petra Prvog „ukralo“ od Ukrajine.Na Tarasjukove reči reagovala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je ironično upitala da li je kijevski režim odustao od koncepta „Ukra“ i sada sebe smatraju „Rusima“.„Ukri“ su izraz koji se u ruskoj terminologiji sarkastično koristi za ukrajinske nacionaliste ili za ideju da su Ukrajinci narod koji nema nikakve veze sa Rusima. Termin je nastao kao podsmeh pseudoistorijskim tvrdnjama o „drevnim Ukrima“, navodnim precima Ukrajinaca.U središtu spora je horonim Rus — naziv za drevnu rusku zemlju, istorijsku oblast u istočnoj Evropi, koja obuhvata prostore srednjovekovne Kijevske Rusije i njenih naslednica.Ruski eksperti objašnjavaju da se pojam „Rus“ nikada nije odnosio na celokupnu teritoriju današnje Ukrajine i ističu da je predlog Tarasjuka o preimenovanju države „obična podvala“.Prisvajanjem naziva „Rus“, kako navode pojedini analitičari, Ukrajina automatski ulazi u svojevrsnu zamku: ako je ona — Rus, onda su njeni građani — Rusi, čime se, po tom tumačenju, briše upravo ona „nezavisnost“ oko koje je izgrađena celokupna državna ideologija.Suzdaljcov napominje da je sličan narativ propagiran u Ukrajini tokom mandata Petra Porošenka, 2016. i 2017. godine, kada se tvrdilo da su „nesrećne Ukrajince“ pokrali Rusi, koji su im „oteli čak i naziv države“.„U suštini, tvrdilo se da su oni prava Rus, odnosno Rusija, i da imaju sva prava na sve što je ostalo posle Sovjetskog Saveza, sve do Kamčatke. To jest, ne postoji nikakva Rusija, sve je to Rus sa Kijevom na čelu, a narod Rusi su navodno nepoznatog porekla, nekakvi došljaci ili nomadi, niko ne zna odakle su došli i slično. Sve što imaju oteli su od Ukrajine, odnosno od drevne Rusije. Sve je to predstavljeno tako da su oni žrtve koje su opljačkane, oteti su im svi resursi - nafta, gas, rudnici, riba, mora, okeani — sve im je navodno pokradeno. Ukratko, to je stara priča o žrtvi koja tvrdi da joj je sve oduzeto, čak i ime“, ističe ekspert.Suzdaljcov ocenjuje da je reč o pokušaju polaganja prava na tuđu državu i istorijsko nasleđe drugog naroda, koji Ukrajina ne smatra svojim. Takve interpretacije predstavljaju „istorijske mahinacije“ i „pokušaj prekrajanja prošlosti“.Pored toga, incijative o mogućem preimenovanju Ukrajine mogu se tumačiti i kao pokušaj da se pažnja javnosti preusmeri sa unutrašnjih problema — ekonomskih, socijalnih i političkih izazova, kao i sa teške situacije na frontu, gde ukrajinske snage trpe gubitke i neuspehe.Derusifikacija produbljuje podele u UkrajiniOdgovarajući na pitanje kako se ideja o preimenovanju Ukrajine u Rus uklapa u politiku derusifikacije, Suzdaljcov navodi da je to pitanje novca i političkog interesa.„Ako im ponude novac, oni će svoju zemlju preimenovati u Francusku ili Švedsku, u šta god je potrebno. To je pitanje novca. Zato je cela ta politika derusifikacije, ‘desovjetizacije’ – uprkos tome što je savremenu Ukrajinu i njenu teritoriju u velikoj meri stvario Lenjin tj. Sovjetski Savez - povezana sa tim gde dobiti još resursa. Ukrajina nikada neće raditi, ona nikada neće zarađivati ozbiljan novac. Stalno će izazivati ovakve skandale i konflikte kako bi dobijala novac. Radi toga je spremna da se preimenuje u bilo šta, čak i u Kinu — samo da joj daju novac“, ocenjuje ekspert.U okviru politike derusifikacije, ukrajinske vlasti su do početka 2022. godine uklonile više od 2.500 spomenika, promenile nazive više od 900 naselja i oko 50.000 ulica, a proces uklanjanja svega ruskog ubrzan je tokom rata. Ulice, trgovi i druga mesta širom Ukrajine više ne nose imena etničkih Rusa, a uništene su biste ruskih careva, pisaca, umetnika, naučnika.Dela ruskih autora više nisu deo školskih programa, a zabranjuje se i objavljivanje ruskih knjiga, izvođenje muzike ruskih kompozitora, prikazivanje ruskih filmova i serija.Ukrajina je jedina zemlja na svetu u kojoj je praktično upotreba ruskog jezika zabranjena na državnom nivou. Ovo je presedan, tim pre što se radi o jeziku koji ima status jednog od zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija.Drugim rečima, ne postoji nijedan strani jezik osim ruskog koji je zakonski zabranjen u nekoj državi. Hebrejski nije zabranjen na palestinskim teritorijama, arapski nije zabranjen u Izraelu, a engleski jezik nije ukinut u Irskoj.Suzdaljcov ocenjuje da politika derusifikacije u Ukrajini duboko utiče na formiranje nacionalnog identiteta u Ukrajini, ali istovremeno produbljuje društvene podele.„S jedne strane, ona zaista ‘seče’ i deli ukrajinsko društvo, čineći deo naroda praktično ljudima drugog reda kojima se zabranjuje da gledaju i slušaju, kao i da govore na svom maternjem jeziku. Drugi deo društva se usmereva ka sve izraženijem nacionalizmu. Ove promene naziva ulica, trgova, promena kalendara, stvaranje određenih istorijskih mitova — sve je to oblikovanje mlade generacije u nacionalističkom ključu. Naravno, to Ukrajinu razbija na delove, ali oni se toga ne plaše. Oni smatraju da će rusku manjinu koja postoji u Ukrajini jednostavno uništiti, odnosno naterati je da prihvati uslove ukrajinizacije“, navodi Suzdaljcov.Prema njegovim rečima, reč je o etno-nacionalističkom projektu uporedivim sa formatom fašističke Nemačke.Put Ukrajine ka EU zavisi od odnosa prema RusijiOdgovarajući na pitanje zašto se moguće preimenovanje Ukrajine povezuje sa njenim putem ka članstvu u Evropskoj uniji, iako EU takav uslov nije postavila, Suzdaljcov ocenjuje da se ta tema mora posmatrati u širem političkom i geopolitičkom kontekstu.Promena naziva države isključivo radi približavanja Evropskoj uniji nije česta pojava. Jedan od retkih primera je Severna Makedonija, koja je promenila naziv nakon višegodišnjeg spora sa Grčkom, čime je omogućeno prevazilaženje bilateralnog problema i nastavak njenog evropskog puta.„Ako govorimo o tome da li će politika etničkog nacionalizma, koju sprovode ukrajinske vlasti, biti prepreka za ulazak Ukrajine u Evropsku uniju — ja ne mislim da će to biti slučaj. Dokle god se Ukrajina bude ponašala po formuli ‘ili Ukrajina ili Rusija', Evropska unija će je prihvatati, davaće novac i sve ostalo. Za Evropsku uniju je Ukrajina samo instrument. Biće uz nju sve dok je Ukrajina neprijatelj Rusije, a čim Ukrajina postane prijatelj Rusije - svi razgovori o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju biće zatvoreni“, zaključio je Suzdaljcov.Pojedini ruski eksperti ocenjuju da predlog Borisa Tarasjuka o preimenovanju Ukrajine ne predstavlja ozbiljnu geopolitičku inicijativu, već ga vide kao jeftin pokušaj samopromocije marginalnog političara.
https://lat.sputnikportal.rs/20260525/pod-kojim-je-uslovima-ukrajina-postala-nezavisna-drzava-1199589910.html
rus
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rus, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, ukrajina, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, rusi, članstvo u eu, evropska unija (eu), rusofobija
rus, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, ukrajina, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, rusi, članstvo u eu, evropska unija (eu), rusofobija
Kad već ne mogu da sačuvaju državu, Urajinci hoće da je „krste“ i ponovo postanu - Rusi
Borba za naziv Rus je, zapravo, borba za istoriju i nacionalni identitet, ocenjuje ruski politikolog Andrej Suzdaljcov povodom ideje pojedinih kijevskih političara da Ukrajina promeni ime i prisvoji naziv drevne Rusije.
Prema njegovim rečima, istorija je postala sredstvo političke borbe, a različita istorijska tumačenja se koriste kako bi se opravdali današnji politički ciljevi.
S druge strane, Suzdaljcov smatra da Kijev kroz politiku derusifikacije pokušava da preoblikuje nacionalni identitet. Izmene toponima, simbola i istorijskih narativa, kako ocenjuje, imaju za cilj stvaranje ukrajinskog identiteta zasnovanog na distanciranju od Rusije, što dodatno produbljuje podele u ukrajinskom društvu.
Njegov komentar je usledio nakon izjave bivšeg ukrajinskog ministra spoljnih poslova Borisa Tarasjuka o mogućoj promeni naziva Ukrajine u kontekstu njenog približavanja Evropskoj uniji. Tarasjuk je rekao da od Ukrajine niko ne zahteva da menja ime, ali da bi, ukoliko bi do toga došlo, predložio naziv Rus, jer je to, kako tvrdi, njeno „prvobitno ime“ koje je Moskovsko carstvo u vreme Petra Prvog „ukralo“ od Ukrajine.
Na Tarasjukove reči reagovala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je ironično upitala da li je kijevski režim odustao od koncepta „Ukra“ i sada sebe smatraju „Rusima“.
„Ukri“ su izraz koji se u ruskoj terminologiji sarkastično koristi za ukrajinske nacionaliste ili za ideju da su Ukrajinci narod koji nema nikakve veze sa Rusima. Termin je nastao kao podsmeh pseudoistorijskim tvrdnjama o „drevnim Ukrima“, navodnim precima Ukrajinaca.
„Ovo je veoma složeno pitanje. S jedne strane, ono se tiče različitih interpretacija i tumačenja istorije ove zemlje, koju pišu servilni istoričari - oni izvrću činjenice, izmišljaju i prilagođavaju ih današnjoj političkoj realnosti. Naše Ministarstvo spoljnih poslova je ispravno primetilo da je dugo ukrajinska istorija bila izgrađena oko mita o drevnim Ukrajincima – ‘drevnim Ukrima', koji se nigde, ni u jednoj istoriji, ni u jednoj svetskoj državi nisu pojavljivali niti bili zabeleženi. To je čist mit. Sada se ponovo vraćaju ideji da su oni osnivači ruske države – Rus“, objašnjava ekspert.
U središtu spora je horonim Rus — naziv za drevnu rusku zemlju, istorijsku oblast u istočnoj Evropi, koja obuhvata prostore srednjovekovne Kijevske Rusije i njenih naslednica.
Ruski eksperti objašnjavaju da se pojam „Rus“ nikada nije odnosio na celokupnu teritoriju današnje Ukrajine i ističu da je predlog Tarasjuka o preimenovanju države „obična podvala“.
Prisvajanjem naziva „Rus“, kako navode pojedini analitičari, Ukrajina automatski ulazi u svojevrsnu zamku: ako je ona — Rus, onda su njeni građani — Rusi, čime se, po tom tumačenju, briše upravo ona „nezavisnost“ oko koje je izgrađena celokupna državna ideologija.
Suzdaljcov napominje da je sličan narativ propagiran u Ukrajini tokom mandata Petra Porošenka, 2016. i 2017. godine, kada se tvrdilo da su „nesrećne Ukrajince“ pokrali Rusi, koji su im „oteli čak i naziv države“.
„U suštini, tvrdilo se da su oni prava Rus, odnosno Rusija, i da imaju sva prava na sve što je ostalo posle Sovjetskog Saveza, sve do Kamčatke. To jest, ne postoji nikakva Rusija, sve je to Rus sa Kijevom na čelu, a narod Rusi su navodno nepoznatog porekla, nekakvi došljaci ili nomadi, niko ne zna odakle su došli i slično. Sve što imaju oteli su od Ukrajine, odnosno od drevne Rusije. Sve je to predstavljeno tako da su oni žrtve koje su opljačkane, oteti su im svi resursi - nafta, gas, rudnici, riba, mora, okeani — sve im je navodno pokradeno. Ukratko, to je stara priča o žrtvi koja tvrdi da joj je sve oduzeto, čak i ime“, ističe ekspert.
Suzdaljcov ocenjuje da je reč o pokušaju polaganja prava na tuđu državu i istorijsko nasleđe drugog naroda, koji Ukrajina ne smatra svojim. Takve interpretacije predstavljaju „istorijske mahinacije“ i „pokušaj prekrajanja prošlosti“.
Pored toga, incijative o mogućem preimenovanju Ukrajine mogu se tumačiti i kao pokušaj da se pažnja javnosti preusmeri sa unutrašnjih problema — ekonomskih, socijalnih i političkih izazova, kao i sa teške
situacije na frontu, gde ukrajinske snage trpe gubitke i neuspehe.
Derusifikacija produbljuje podele u Ukrajini
Odgovarajući na pitanje kako se ideja o preimenovanju Ukrajine u Rus uklapa u politiku derusifikacije, Suzdaljcov navodi da je to pitanje novca i političkog interesa.
„Ako im ponude novac, oni će svoju zemlju preimenovati u Francusku ili Švedsku, u šta god je potrebno. To je pitanje novca. Zato je cela ta politika derusifikacije, ‘desovjetizacije’ – uprkos tome što je savremenu Ukrajinu i njenu teritoriju u velikoj meri stvario Lenjin tj. Sovjetski Savez - povezana sa tim gde dobiti još resursa. Ukrajina nikada neće raditi, ona nikada neće zarađivati ozbiljan novac. Stalno će izazivati ovakve skandale i konflikte kako bi dobijala novac. Radi toga je spremna da se preimenuje u bilo šta, čak i u Kinu — samo da joj daju novac“, ocenjuje ekspert.
U okviru politike derusifikacije, ukrajinske vlasti su do početka 2022. godine uklonile više od 2.500 spomenika, promenile nazive više od 900 naselja i oko 50.000 ulica, a proces uklanjanja svega ruskog ubrzan je tokom rata. Ulice, trgovi i druga mesta širom Ukrajine više ne nose imena etničkih Rusa, a uništene su biste ruskih careva, pisaca, umetnika, naučnika.
Dela ruskih autora više nisu deo školskih programa, a zabranjuje se i objavljivanje ruskih knjiga, izvođenje muzike ruskih kompozitora, prikazivanje ruskih filmova i serija.
Ukrajina je jedina zemlja na svetu u kojoj je praktično upotreba ruskog jezika zabranjena na državnom nivou. Ovo je presedan, tim pre što se radi o jeziku koji ima status jednog od zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija.
Drugim rečima, ne postoji nijedan strani jezik osim ruskog koji je zakonski zabranjen u nekoj državi. Hebrejski nije zabranjen na palestinskim teritorijama, arapski nije zabranjen u Izraelu, a engleski jezik nije ukinut u Irskoj.
Suzdaljcov ocenjuje da politika derusifikacije u Ukrajini duboko utiče na formiranje nacionalnog identiteta u Ukrajini, ali istovremeno produbljuje društvene podele.
„S jedne strane, ona zaista ‘seče’ i deli ukrajinsko društvo, čineći deo naroda praktično ljudima drugog reda kojima se zabranjuje da gledaju i slušaju, kao i da govore na svom maternjem jeziku. Drugi deo društva se usmereva ka sve izraženijem nacionalizmu. Ove promene naziva ulica, trgova, promena kalendara, stvaranje određenih istorijskih mitova — sve je to oblikovanje mlade generacije u nacionalističkom ključu. Naravno, to Ukrajinu razbija na delove, ali oni se toga ne plaše. Oni smatraju da će rusku manjinu koja postoji u Ukrajini jednostavno uništiti, odnosno naterati je da prihvati uslove ukrajinizacije“, navodi Suzdaljcov.
Prema njegovim rečima, reč je o etno-nacionalističkom projektu uporedivim sa formatom fašističke Nemačke.
Put Ukrajine ka EU zavisi od odnosa prema Rusiji
Odgovarajući na pitanje zašto se moguće preimenovanje Ukrajine povezuje sa njenim putem ka članstvu u Evropskoj uniji, iako EU takav uslov nije postavila, Suzdaljcov ocenjuje da se ta tema mora posmatrati u širem političkom i geopolitičkom kontekstu.
„Poslednjih godina smo se uverili da je koncept Evropske unije neka vrsta nove imperije, koja je snažno antiruska. Evropska unija je u nepovoljnom položaju - to je mala teritorija, veoma gusto naseljena, čije se stanovništvo dodatno povećava zbog migranata. Nema velikih sopstvenih resursa, postoje ekološki problemi, nema sopstvene energente. Klima se menja i postaje sve teža za život, na primer zbog veoma toplih leta. Evropa je kao ptica u kavezu zatvorena, dok Rusija na istoku ima ogromne teritorije, ogromne resurse i kontinentalnu klimu koja omogućava neku vrstu opstanka. U ovoj situaciji, u sukobu Rusije i Ukrajine, mi vidimo da se u suštini Evropa bori protiv nas rukama Ukrajine. Nema mnogo izbora, jer vidimo da će se situacija samo pogoršavati, pošto je praktično cela evropska elita usmerena na uništenje Rusije“, ističe ekspert.
Promena naziva države isključivo radi približavanja Evropskoj uniji nije česta pojava. Jedan od retkih primera je Severna Makedonija, koja je promenila naziv nakon višegodišnjeg spora sa Grčkom, čime je omogućeno prevazilaženje bilateralnog problema i nastavak njenog evropskog puta.
„Ako govorimo o tome da li će politika etničkog nacionalizma, koju sprovode ukrajinske vlasti, biti prepreka za ulazak Ukrajine u Evropsku uniju — ja ne mislim da će to biti slučaj. Dokle god se Ukrajina bude ponašala po formuli ‘ili Ukrajina ili Rusija', Evropska unija će je prihvatati, davaće novac i sve ostalo.
Za Evropsku uniju je Ukrajina samo instrument. Biće uz nju sve dok je Ukrajina
neprijatelj Rusije, a čim Ukrajina postane prijatelj Rusije - svi razgovori o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju biće zatvoreni“, zaključio je Suzdaljcov.
Pojedini ruski eksperti ocenjuju da predlog Borisa Tarasjuka o preimenovanju Ukrajine ne predstavlja ozbiljnu geopolitičku inicijativu, već ga vide kao jeftin pokušaj samopromocije marginalnog političara.
