https://lat.sputnikportal.rs/20260722/vanredno-stanje-u-kijevu-generali-ratuju-za-fotelje-dok-front-puca-rusija-olivera-ikodinovic-1201595125.html
Vanredno stanje u Kijevu: Generali ratuju za fotelje dok front puca
Vanredno stanje u Kijevu: Generali ratuju za fotelje dok front puca
Sputnik Srbija
Kadrovski potresi u Kijevu prerasli su u otvoreni sukob unutar ukrajinske vojne i političke vrhuške. Smena ministra odbrane Mihaila Fjodorova, a potom i... 22.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-22T22:24+0200
2026-07-22T22:24+0200
2026-07-22T22:24+0200
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
svet – politika
analize i mišljenja
vladimir zelenski
oružane snage ukrajine
smena vlasti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/16/1201600414_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_25b385be6d4eff07f97f4ad2fd739d21.jpg
Istovremeno, mesto komandanta ukrajinskim snagama postalo je „zamka“ — ko god da preuzme tu funkciju moraće da snosi odgovornost za neuspehe na frontu, dok bi sukob u ukrajinskoj vrhušci Rusija mogla da iskoristi za jačanje ofanzive, kaže Jan Gagin, ruski vojno-politički ekspert i učesnik Specijalne vojne operacije, komentarišući kadrovske potrese u Kijevu.Za naslednika Sirskog imenovan je Mihail Drapati, dosadašnji komandant Združenih snaga Ukrajine, koji se nalazi na poternici Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije.Govoreći o Mihailu Drapatiju, Gagin ocenjuje da je reč o sposobnom oficiru, ali da će tek morati da se dokaže kao glavnokomandujući ukrajinskom vojskom. „Treba jednostavno sačekati i videti šta će se dešavati. Kao što sam već rekao, ko god da se u ovom trenutku nađe na mestu glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, bio dobar ili loš u tome, biće u izuzetno nepovoljnoj političkoj situaciji. To je u startu ‘ubistvena’ funkcija - ko god je preuzme unapred je osuđen na propast, jer ima vojsku koja se povlači, koja je praktično u bekstvu. Ima razorenu armiju. Iako je opremljena tehničkim sredstvima iz NATO zemalja ona se povlači “, kaže ekspert.Odlukom da smeni ministra odbrane Mihaila Fjodorova i stane na stranu Aleksandra Sirskog, Vladimir Zelenski je pokrenuo sukob koji potresa politički i vojni vrh zemlje. To je izazvalo višednevne proteste širom zemlje, na kojima su demonstranti zahtevali smenu Sirskog, optužujući ga za zastareo način komandovanja i velike gubitke na frontu. Istovremeno, zahtevali su povratak Fjodorova na mesto ministra odbrane, koga deo javnosti smatra jednim od ključnih ljudi za reforme i modernizaciju ukrajinske vojske.Pod pritiskom javnosti Zelenski je na kraju popustio i smenio Sirskog, iako je prethodno odbijao da to učini.Smenjeni Fjodorov, koji je na mestu ministra odbrane proveo svega šest meseci, otvoreno je priznao da je razlog za njegovu smenu bio sukob sa Sirskim koga je optužio da je blokirao reforme u Ministarstvu odbrane i omogućio korupciju.Fjodorov – mogući kandidat za predsednika UkrajineNa pitanje da li ove kadrovske promene u vrhu ukrajinske vojske jačaju poziciju Zelenskog ili je, naprotiv, slabe, Gagin kaže:„Ispada da Drapati praktično podržava Fjodorova i jača konkurenta Zelenskog. Zato je pitanje koliko će ovo imenovanje pomoći Zelenskom i koliko će pomoći Oružanim snagama Ukrajine. Zelenski ne trpi jake ličnosti oko sebe. To mora biti ili prosečan političar i osrednji vojni činovnik, ili će taj čovek biti smenjen i potisnut iz politike, kao što se to desilo sa Zalužnim ili Fjodorovim, jer čim je Fjodorov počeo da dobija političku težinu Zelenski je to primetio i zatražio od njega da ode“.Gagin dodaje da Zelenski prilikom izbora ljudi za ključne bezbednosne funkcije, pre svega, vodi računa o njihovoj lojalnosti. Razlog za to je strah od pojave političke konkurencije. Kao primer navodi slučaj Valerija Zalužnog, koji je predstavljao ozbiljnog političkog konkurenta Zelenskom zbog čega je sklonjen u London.Drugi kriterijum koji utiče na kadrovske odluke jeste „finansijski interes“, odnosno pitanje koliku korist pojedini ljudi mogu doneti Zelenskom i njegovom okruženju.Gagin ne isključuje mogućnost da bi Mihail Fjodorov, koji trenutno uživa popularnost u Ukrajini, mogao da postane glavni kandidat za predsednika zemlje. Pored toga, Fjodorov ima podršku određenih centara moći na Zapadu, koji u njemu vide potencijalnog političkog lidera.„Takva mogućnost postoji, jer na Fjodorova ‘igraju’ određeni krugovi. Pre svega, to su poslovni krugovi koje je podržavao prilikom nabavke tehničke opreme, uključujući i bespilotne sisteme. Na njega, takođe, računaju i pojedini evropski centri moći, jer je koristio veštačku inteligenciju evropskih kompanija i tehničku opremu nabavljao upravo u Evropi. On takođe nije u potpunosti samostalan, a nazvati ga velikim ukrajinskim patriotom takođe nije ispravno — on gradi svoju karijeru i zarađuje veliki novac“, kaže Gagin.Govoreći o Fjodorovu, on ističe da je njegova specifičnost u tome što je „u vojni sistem doneo pristup civila“. Za razliku od klasičnih vojnih kadrova, „on nije vojnik, nije oficir niti je služio vojsku“, pa odlukama pristupa fleksibilnije i slobodnije.Nastojao da modernizuje vojsku po uzoru na NATO standarde, kao i da ubrza proces donošenja odluka kroz primenu digitalnih tehnologija i novih pristupa u upravljanju.„Fjodorov je jedan od ljudi koji su rat i vojsku videli samo u kompjuterskim igricama i filmovima. On donosi odluke ne osvrćući se na tradicionalne procedure Ministarstva odbrane, jer svako ministarstvo odbrane i svaka armija veoma krute strukture, u kojima se odluke ne donose brzo i operativno. Međutim, Fjodorov je donosio odluke kao dete koje igra kompjutersku igricu – on zna da ima određene resurse, zna da treba nešto da uradi i on to prosto radi – troši određeni resurs. Upravo zato su se u Ukrajini tako razvili bespilotni sistemi, kao i primena veštačke inteligencije u izviđanju. On je radio kako je mislio da treba i to je donelo određene rezultate“, ocenjuje Gagin.Ekspert tvrdi da je Fjodorov, iako je i sam profitirao od ovog rata, u određenoj meri pokušavao da se bori protiv korupcije u vrhu Oružanih snaga Ukrajine. Takođe je uveo novine u logistiku i sistem snabdevanja Oružanih snaga, pojednostavljujući određene procedure, što je dalo rezultate.„Drugi čovek koji je iz civilnog sektora došao u Oružane snage Ukrajine i doneo civilni pristup jeste Robert Brovdi Mađar, komandant Snaga bespilotnih sistema Ukrajine. On nije profesionalni vojnik, već je doneo poslovni pristup. I Fjodorov, Mađar i drugi ljudi poput njih koji su došli iz civilnog sektora doneli su iskustvo biznisa, jer ako biznis ne donosi operativna rešenja — on propada. Ako sam sebe krade — takođe propada. Upravo su ta pravila oni uneli u vojsku. Ako Zelenski ukloni te ljude, nama to ide u korist, jer nije poznato da li će se sada takav pristup zadržati“, kaže ekspert.Ko vuče konce u KijevuIzaslanik za specijalne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Rodion Mirošnik ocenio je da su smene Mihaila Fjodorova i Aleksandra Sirskog posledica delovanja različitih spoljnih grupa uticaja koje, čiji je glavni interes kontrola i raspodela velikih finansijskih sredstava koja stižu u Kijev. Mirošnik je kao primer naveo da je Ukrajini ove godine obezbeđena pomoć u vrednosti od oko 100 milijardi dolara.„To je apsolutno tačno. Činjenica je da u Ukrajini nema nezavisnih političara, baš kao što se Ukrajina i ne može nazvati državom jer je odavno lišena mogućnosti da donosi bilo kakve unutrašnje ili spoljnopolitičke odluke tj. lišena je suvereniteta. Predsednik je lišio Ukrajinu suvereniteta - on ne donosi nikakve odluke, on samo radi ono što mu kažu njegovi pokrovitelji. Isto tako, svi značajniji ukrajinski političari su angažovani od strane raznih zemalja, raznih političkih i vojnih grupa iz zemalja NATO-a. Stoga nema smisla govoriti o nezavisnosti ukrajinskih zvaničnika i političara, ali zato svaki od njih pokušava da se obogati“, tvrdi Gagin.On dodaje da je vojna i finansijska pomoć Ukrajini postala veliki finansijski interes za različite aktere, uz tvrdnju da deo sredstava ne stiže do vojske već se gubi kroz koruptivne mehanizme. Prema njegovom mišljenju, zbog toga pojedini politički krugovi imaju interes da se nastavi priliv novca i produženje rata.„Ako govorimo o ovoj višemilijardnoj vojnoj pomoći Ukrajini iz zemalja NATO-a važno je pomenuti pojam ‘mito’. To znači da neka evropska zemlja pruža Ukrajini određenu finansijsku ili vojnu pomoć, ali istovremeno u tajnosti zahteva proviziju ili nešto zauzvrat. Drugim rečima, veliki deo te pomoći jednostavno ne stiže ni do vojske ni do ukrajinskih ministarstava kojima je namenjen. Deo te pomoći prisvajaju rukovodstva zemalja koje je pružaju, kao i lično Zelenski“, ističe Gagin.On ocenjuje da je pomoć Ukrajini postala veliki „biznis“ za različite aktere, zbog čega ni Zelenskom ni pojedinim evropskim liderima nije u interesu da se rat završi.Odgovarajući na pitanje kako Rusija može da iskoristi ovu kadrovsku nestabilnost u ukrajinskom vojnom vrhu, Gagin ocenjuje da svaka nesloga, nedostatak koordinacije i raskoli unutar ukrajinskog rukovodstva i vojne komande mogu ići u korist Rusije, jer to ruskim snagama može omogućiti brže napredovanje na frontu i oslobađanje ruskih teritorija.Zamka za novog komandantaGagin ocenjuje da svaki novi komandant Oružanih snaga Ukrajine preuzima izuzetno težak zadatak, jer treba da upravlja vojskom koja se na frontu nalazi u teškoj situaciji, kao i da snosi političke i vojne posledice budućih odluka.„Oružane snage Ukrajine sada ne prolaze najbolja vremena. Naša vojska svakodnevno napreduje, nastavljamo ofanzivu ne smanjujući tempo. Istina, to ne ide brzo, ali mi smo sada u fazi ofanzive, a ko god bude predvodio ukrajinske oružane snage na kraju bi mogao postati ‘žrtveni jarac’. Zato je za Sirskog ostavka spas da ne postane ‘grobar’ Oružanih snaga Ukrajine“, ocenjuje Gagin.Za Sirskog je ovo izlaz iz situacije u kojoj bi mogao da ostane upamćen kao komandant pod čijim su rukovodstvom izgubljeni ključni položaji u Donjeckoj oblasti, a do „potpunog oslobođenja DNR od strane ruske vojske ostala su još dva velika grada — Slavjansk i Kramatorsk“.Naš sagovornik navodi da Sirski verovatno neće proći kao Valerij Zalužni, koji je nakon smene sa mesta glavnokomandujućeg Oružanim snagama Ukrajine poslat u Veliku Britaniju na funkciju ambasadora.„Zalužni je agent britanske obaveštajne službe. Odveli su ga tamo, štitili ga i spremaju ga za budući rad u ukrajinskoj politici, ali to se neće desiti sa Sirskim, jer je oko njega stvoren veliki negativan naboj. Ne poštuje ga ni vojska, pošto je upravo on odbijao da izda naređenja za povlačenje sa neodrživih položaja, na primer iz Pokrovska i drugih mesta. Zahvaljujući tome što nije dao naređenje za sistematsko povlačenje sa takvih položaja odgovaran je za smrt velikog broja vojnika kojima je mogao da sačuva život. Zato su male šanse da on uživa poštovanje i da će neko žaliti zbog njegove smene“, dodao je ekspert.S druge strane, Gagin ocenjuje da novi komandant ukrajinske vojske Mihail Drapati teško da može da ostvari značajan preokret u situaciji sa kojom se suočavaju Oružane snage Ukrajine. Prema njegovim rečima, problemi poput nedostatka ljudstva, povlačenja na frontu, masovne predaje vojnika u zarobljeništvo i dezerterstva predstavljaju mnogo dublji izazov od same promene komandanta.
https://lat.sputnikportal.rs/20260721/odesa--poslednji-ukrajinski-prozor-ka-moru-rusija-olivera-ikodinovic-1201555472.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, analize i mišljenja, vladimir zelenski, oružane snage ukrajine, smena vlasti
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, analize i mišljenja, vladimir zelenski, oružane snage ukrajine, smena vlasti
Vanredno stanje u Kijevu: Generali ratuju za fotelje dok front puca
Kadrovski potresi u Kijevu prerasli su u otvoreni sukob unutar ukrajinske vojne i političke vrhuške. Smena ministra odbrane Mihaila Fjodorova, a potom i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Aleksandra Sirskog, otkrila je duboke raskole i borbu različitih centara moći za kontrolu nad vojskom i politički uticaj.
Istovremeno, mesto komandanta ukrajinskim snagama postalo je „zamka“ — ko god da preuzme tu funkciju moraće da snosi odgovornost za neuspehe na frontu, dok bi sukob u ukrajinskoj vrhušci Rusija mogla da iskoristi za jačanje ofanzive, kaže Jan Gagin, ruski vojno-politički ekspert i učesnik Specijalne vojne operacije, komentarišući kadrovske potrese u Kijevu.
Za naslednika Sirskog imenovan je Mihail Drapati, dosadašnji komandant Združenih snaga Ukrajine, koji se nalazi
na poternici Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije.
„Drapati je podržao Fjodorova i sada je on u njegovom timu ili želi da bude deo tima. Fjodorov želi da se vrati na mesto ministra odbrane, sa kojeg ga je uklonio Zelenski. Naizgled, to je kao da ste nekoliko paukova zatvorili u teglu i oni se međusobno bore. U suštini, ova nervozna pometnja u ukrajinskoj vladi i u Oružanim snagama Ukrajine za nas je povoljna, jer kada komanda nije jedinstvena u svojim odlukama i kada nema jedinstva to nama ide u korist“, ističe Gagin.
Govoreći o Mihailu Drapatiju, Gagin ocenjuje da je reč o sposobnom oficiru, ali da će tek morati da se dokaže kao glavnokomandujući ukrajinskom vojskom.
„Treba jednostavno sačekati i videti šta će se dešavati. Kao što sam već rekao, ko god da se u ovom trenutku nađe na mestu glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, bio dobar ili loš u tome, biće u izuzetno nepovoljnoj političkoj situaciji. To je u startu ‘ubistvena’ funkcija - ko god je preuzme unapred je osuđen na propast, jer ima vojsku koja se povlači, koja je praktično u bekstvu. Ima razorenu armiju. Iako je opremljena tehničkim sredstvima iz NATO zemalja ona se povlači “, kaže ekspert.
Odlukom da smeni ministra odbrane Mihaila Fjodorova i stane na stranu Aleksandra Sirskog, Vladimir Zelenski je pokrenuo sukob koji potresa politički i vojni vrh zemlje. To je izazvalo višednevne proteste širom zemlje, na kojima su demonstranti zahtevali smenu Sirskog, optužujući ga za zastareo način komandovanja i velike gubitke na frontu. Istovremeno, zahtevali su povratak Fjodorova na mesto ministra odbrane, koga deo javnosti smatra jednim od ključnih ljudi za reforme i modernizaciju ukrajinske vojske.
Pod pritiskom javnosti Zelenski je na kraju popustio i smenio Sirskog, iako je prethodno odbijao da to učini.
Smenjeni Fjodorov, koji je na mestu ministra odbrane proveo svega šest meseci, otvoreno je priznao da je razlog za njegovu smenu bio sukob sa Sirskim koga je optužio da je blokirao reforme u Ministarstvu odbrane i omogućio korupciju.
Fjodorov – mogući kandidat za predsednika Ukrajine
Na pitanje da li ove kadrovske promene u vrhu ukrajinske vojske jačaju poziciju Zelenskog ili je, naprotiv, slabe, Gagin kaže:
„Ispada da Drapati praktično podržava Fjodorova i jača konkurenta Zelenskog. Zato je pitanje koliko će ovo imenovanje pomoći Zelenskom i koliko će pomoći Oružanim snagama Ukrajine. Zelenski ne trpi jake ličnosti oko sebe. To mora biti ili prosečan političar i osrednji vojni činovnik, ili će taj čovek biti smenjen i potisnut iz politike, kao što se to desilo sa Zalužnim ili Fjodorovim, jer čim je Fjodorov počeo da dobija političku težinu Zelenski je to primetio i zatražio od njega da ode“.
Gagin dodaje da Zelenski prilikom izbora ljudi za ključne bezbednosne funkcije, pre svega, vodi računa o njihovoj lojalnosti. Razlog za to je strah od pojave političke konkurencije. Kao primer navodi slučaj Valerija Zalužnog, koji je predstavljao ozbiljnog političkog konkurenta Zelenskom zbog čega je sklonjen u London.
Drugi kriterijum koji utiče na
kadrovske odluke jeste „finansijski interes“, odnosno pitanje koliku korist pojedini ljudi mogu doneti Zelenskom i njegovom okruženju.
Gagin ne isključuje mogućnost da bi Mihail Fjodorov, koji trenutno uživa popularnost u Ukrajini, mogao da postane glavni kandidat za predsednika zemlje. Pored toga, Fjodorov ima podršku određenih centara moći na Zapadu, koji u njemu vide potencijalnog političkog lidera.
„Takva mogućnost postoji, jer na Fjodorova ‘igraju’ određeni krugovi. Pre svega, to su poslovni krugovi koje je podržavao prilikom nabavke tehničke opreme, uključujući i bespilotne sisteme. Na njega, takođe, računaju i pojedini evropski centri moći, jer je koristio veštačku inteligenciju evropskih kompanija i tehničku opremu nabavljao upravo u Evropi. On takođe nije u potpunosti samostalan, a nazvati ga velikim ukrajinskim patriotom takođe nije ispravno — on gradi svoju karijeru i zarađuje veliki novac“, kaže Gagin.
Govoreći o Fjodorovu, on ističe da je njegova specifičnost u tome što je „u vojni sistem doneo pristup civila“. Za razliku od klasičnih vojnih kadrova, „on nije vojnik, nije oficir niti je služio vojsku“, pa odlukama pristupa fleksibilnije i slobodnije.
Nastojao da modernizuje vojsku po uzoru na NATO standarde, kao i da ubrza proces donošenja odluka kroz primenu digitalnih tehnologija i novih pristupa u upravljanju.
„Fjodorov je jedan od ljudi koji su rat i vojsku videli samo u kompjuterskim igricama i filmovima. On donosi odluke ne osvrćući se na tradicionalne procedure Ministarstva odbrane, jer svako ministarstvo odbrane i svaka armija veoma krute strukture, u kojima se odluke ne donose brzo i operativno. Međutim, Fjodorov je donosio odluke kao dete koje igra kompjutersku igricu – on zna da ima određene resurse, zna da treba nešto da uradi i on to prosto radi – troši određeni resurs. Upravo zato su se u Ukrajini tako razvili bespilotni sistemi, kao i primena veštačke inteligencije u izviđanju. On je radio kako je mislio da treba i to je donelo određene rezultate“, ocenjuje Gagin.
Ekspert tvrdi da je Fjodorov, iako je i sam profitirao od ovog rata, u određenoj meri pokušavao da se bori protiv korupcije u vrhu Oružanih snaga Ukrajine. Takođe je uveo novine u logistiku i sistem snabdevanja Oružanih snaga, pojednostavljujući određene procedure, što je dalo rezultate.
„Drugi čovek koji je iz civilnog sektora došao u Oružane snage Ukrajine i doneo civilni pristup jeste Robert Brovdi Mađar, komandant Snaga bespilotnih sistema Ukrajine. On nije profesionalni vojnik, već je doneo poslovni pristup. I Fjodorov, Mađar i drugi ljudi poput njih koji su došli iz civilnog sektora doneli su iskustvo biznisa, jer ako biznis ne donosi operativna rešenja — on propada. Ako sam sebe krade — takođe propada. Upravo su ta pravila oni uneli u vojsku. Ako Zelenski ukloni te ljude, nama to ide u korist, jer nije poznato da li će se sada takav pristup zadržati“, kaže ekspert.
Izaslanik za specijalne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rusije
Rodion Mirošnik ocenio je da su smene Mihaila Fjodorova i Aleksandra Sirskog posledica delovanja različitih spoljnih grupa uticaja koje, čiji je glavni interes kontrola i raspodela velikih finansijskih sredstava koja stižu u Kijev. Mirošnik je kao primer naveo da je Ukrajini ove godine obezbeđena pomoć u vrednosti od oko
100 milijardi dolara.
„To je apsolutno tačno. Činjenica je da u Ukrajini nema nezavisnih političara, baš kao što se Ukrajina i ne može nazvati državom jer je odavno lišena mogućnosti da donosi bilo kakve unutrašnje ili spoljnopolitičke odluke tj. lišena je suvereniteta. Predsednik je lišio Ukrajinu suvereniteta - on ne donosi nikakve odluke, on samo radi ono što mu kažu njegovi pokrovitelji. Isto tako, svi značajniji ukrajinski političari su angažovani od strane raznih zemalja, raznih političkih i vojnih grupa iz zemalja NATO-a. Stoga nema smisla govoriti o nezavisnosti ukrajinskih zvaničnika i političara, ali zato svaki od njih pokušava da se obogati“, tvrdi Gagin.
On dodaje da je vojna i finansijska pomoć Ukrajini postala veliki finansijski interes za različite aktere, uz tvrdnju da deo sredstava ne stiže do vojske već se gubi kroz koruptivne mehanizme. Prema njegovom mišljenju, zbog toga pojedini politički krugovi imaju interes da se nastavi priliv novca i produženje rata.
„Ako govorimo o ovoj višemilijardnoj vojnoj pomoći Ukrajini iz zemalja NATO-a važno je pomenuti pojam ‘mito’. To znači da neka evropska zemlja pruža Ukrajini određenu finansijsku ili vojnu pomoć, ali istovremeno u tajnosti zahteva proviziju ili nešto zauzvrat. Drugim rečima, veliki deo te pomoći jednostavno ne stiže ni do vojske ni do ukrajinskih ministarstava kojima je namenjen. Deo te pomoći prisvajaju rukovodstva zemalja koje je pružaju, kao i lično Zelenski“, ističe Gagin.
On ocenjuje da je pomoć Ukrajini postala veliki „biznis“ za različite aktere, zbog čega ni Zelenskom ni pojedinim evropskim liderima nije u interesu da se rat završi.
Odgovarajući na pitanje kako Rusija može da iskoristi ovu kadrovsku nestabilnost u ukrajinskom vojnom vrhu, Gagin ocenjuje da svaka nesloga, nedostatak koordinacije i raskoli unutar ukrajinskog rukovodstva i vojne komande mogu ići u korist Rusije, jer to ruskim snagama može omogućiti brže napredovanje na frontu i oslobađanje ruskih teritorija.
Zamka za novog komandanta
Gagin ocenjuje da svaki novi komandant Oružanih snaga Ukrajine preuzima izuzetno težak zadatak, jer
treba da upravlja vojskom koja se na frontu nalazi u teškoj situaciji, kao i da snosi političke i vojne posledice budućih odluka.
„Oružane snage Ukrajine sada ne prolaze najbolja vremena. Naša vojska svakodnevno napreduje, nastavljamo ofanzivu ne smanjujući tempo. Istina, to ne ide brzo, ali mi smo sada u fazi ofanzive, a ko god bude predvodio ukrajinske oružane snage na kraju bi mogao postati ‘žrtveni jarac’. Zato je za Sirskog ostavka spas da ne postane ‘grobar’ Oružanih snaga Ukrajine“, ocenjuje Gagin.
Za Sirskog je ovo izlaz iz situacije u kojoj bi mogao da ostane upamćen kao komandant pod čijim su rukovodstvom izgubljeni ključni položaji u Donjeckoj oblasti, a do „potpunog oslobođenja DNR od strane ruske vojske ostala su još dva velika grada — Slavjansk i Kramatorsk“.
„U suštini, za Sirskog je to prilično dobar izlaz iz igre u koju su ga uvukli, jer je njegov dosadašnji period komandovanja obeležen uglavnom povlačenjima. Komandovati vojskom koja je u bekstvu nije baš prestižno. Zato je, s jedne strane, za njega ovo dobar izlaz, iako će on sada pokušati da se bori za funkciju. Pomalo pokušava da plete intrige, iako on nije spletkaroš, već vojnik“, smatra Gagin.
Naš sagovornik navodi da Sirski verovatno neće proći kao Valerij Zalužni, koji je nakon smene sa mesta glavnokomandujućeg Oružanim snagama Ukrajine poslat u Veliku Britaniju na funkciju ambasadora.
„Zalužni je agent britanske obaveštajne službe. Odveli su ga tamo, štitili ga i spremaju ga za budući rad u ukrajinskoj politici, ali to se neće desiti sa Sirskim, jer je oko njega stvoren veliki negativan naboj. Ne poštuje ga ni vojska, pošto je upravo on odbijao da izda naređenja za povlačenje sa neodrživih položaja, na primer iz Pokrovska i drugih mesta. Zahvaljujući tome što nije dao naređenje za sistematsko povlačenje sa takvih položaja odgovaran je za smrt velikog broja vojnika kojima je mogao da sačuva život. Zato su male šanse da on uživa poštovanje i da će neko žaliti zbog njegove smene“, dodao je ekspert.
S druge strane, Gagin ocenjuje da novi komandant ukrajinske vojske Mihail Drapati teško da može da ostvari značajan preokret u situaciji sa kojom se suočavaju Oružane snage Ukrajine. Prema njegovim rečima, problemi poput nedostatka ljudstva, povlačenja na frontu, masovne predaje vojnika u zarobljeništvo i dezerterstva predstavljaju mnogo dublji izazov od same promene komandanta.
