Izveli smo samo decu! Potresna ispovest Srbina čiju su porodicu buldožerom oterali sa Gazivoda
Pratite nas
„Neko je dobio deset minuta, neko pola sata za iseljenje. Meni su rekli pola sata, ali ja sam se pobunio. Deca su mi bila tu. Rekao sam im da nemam nameru da izađem, a da oni slobodno ruše ako hoće. Tada su mi zapretili da će me uhapsiti i rekli da je bolje da izađem nego da deca gledaju kako me hapse“.
Ovo je deo potresnog svedočenja Srbina Branimira Mihajlovića čiju su kuću Albanci sravnili sa zemljom na obali jezera Gazivode. On se nalazio u kući sa ženom i tri ćerke stare šest, osam i jedanaest godina kada su im uniformisana lica pokucala na vrata.
U sedam i pet ujutru su nam zalupali na vrata, izašli smo, a oni su nam dali rok od pola sata da uzmemo šta možemo i napustimo kuću. Pravo da vam kažem, nismo ništa ni uzeli. Šta da uzmete za pola sata? Samo smo izveli decu da ne gledaju šta se dešava. Spakovali smo decu i izašli. Toliko, priča Mihajlović za Sputnjik.
Njegova porodica nije jedina tada iseljena, već su kroz isto prolazili i žitelji okolnih kuća – još troje porodica je tog jutra proterano. Nakon što se pobunio, a albanski policajci zapretili hapšenjem, Mihajlovićeva supruga ga je ubedila da se evakuišu i pospanu decu ubace u kola. Nakon toga su posmatrali kako im buldožeri ravnaju kuću u kojoj su se i dalje nalazile sve njihove stvari, nameštaj, odeća, uspomene.
Sve što smo imali od stvari ostalo je unutra, kašiku jednu nisu izneli pre nego što su sravnili kuću za zemljom.
Potpuno bezvlašće
Mihajlović je svoju kuću počeo da zida 2007. godine. Iz rodnog Vučitrna je izbegao 1999. godine, a njegova kuća u selu Svinjare, koje se nalazi između Mitrovice i Vučitrna tada je spaljena. On se posle rata vratio u selo, ali je za vreme Martovskog pogroma 2004. godine ponovo iz njega proteran, dok mu je nova kuća ponovo spaljena i srušena. Nakon toga je zatražio pomoć od „Kosovošuma“ i dobio je plac od ispod šest ari na obali Gazivoda. Zidao ga je malo po malo, dok se nije pojavila kompanija „Ibar-Lepenac“ da mu, pod drugim okolnostima, izgovorima i na drugom mestu – ponovo sruši kuću.
Nama niko ništa nije rekao. Samo su nam saopštili da je zemljište, navodno, vlasništvo „Ibar-Lepenca“. Ono što je sporno jeste da se do pre godinu ili godinu i po dana vodilo kao zemljište „Kosovošuma“. Mi smo za to imali dokumentaciju, međutim, u poslednjih godinu dana zemljište koje je pripadalo „Kosovošumama“, a koje smo mi dobili na korišćenje, prebačeno je na građevinsku firmu „Ibar-Lepenac“. Od advokata smo saznali da je to urađeno zato što, po Ahtisarijevom planu, za zemljište kojim upravljaju „Kosovošume“ pita opština. Za svaku seču šume ili bilo kakve radove mora da postoji saglasnost opštine. Međutim, „Ibar-Lepenac“ je direktno podređen ministarstvu u Prištini i njima takva saglasnost nije potrebna.
Trećeg jula oko pola četiri popodne Mihajloviću i drugim Srbima su uručena rešenja i dat im je rok od 15 dana. Nije bilo nikakve sudske odluke koja bi potvrdila ovakav potez i Mihajlović je uložio žalbu, dostavljajući svu potrebnu dokumentaciju sudu. Međutim, juče ujutru su njega i njegovu porodicu probudili, došavši ne samo sa mehanizacijom za rušenje, već i u pratnji policijskih snaga naoružanih dugim cevima i u blindiranim vozilima.
Tražio sam im sudsku odluku o rušenju, ali su mi rekli: „Sve ćete dobiti. Imate pola sata da izađete“ i to je bilo to.
Kao so na ranu dolazi i saznanje da su Srbima iz Čečeva, kojima su pre dvadesetak dana takođe srušili kuće po istom principu, stigle kazne u vidini od 2500 evra za rušenje i odvoženje šuta. Naš sagovornik kaže da i Srbi sa Gazivoda očekuju isti postupak – prištinske vlasti su im prvo bespravno srušili kuće, a onda su im naplatili rušenje.
Gorka realnost
Mihajlović kaže da je jedino što mu je preostalo to da čeka šta će sud reći, ali se ne nada odluci koja će ići u korist Srba.
Iskreno, ne očekujem pozitivan ishod, jer se sudske odluke donose onako kako Albancima odgovara. Ono što mogu da kažem jeste da nas još niko nije kontaktirao. Ni Srpska lista, ni Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ni Vlada Srbije. Niko nije ponudio bilo kakvu pomoć ili bar reč utehe. Ja već razmišljam šta ću i kako ću dalje, možda čak i da odem odavde. Najverovatnije će tako i da bude. Šta više da tražim ovde.
Naš sagovornik kaže da on, kao i svi preostali Srbi sa Kosova i Metohije znaju da je njihovo proterivanje i iseljavanje cilj Albancima, a da se taj cilj polako ali sigurno ostvaruje.
Daj Bože, ali čisto sumnjam da će se nešto promeniti. Ovo je samo početak, oni su rešili da sve Srbe „obrišu“, jezero je samo deo toga. Ruke su im odrešene da rade šta god hoće i to svi vrlo dobro znamo, zaključuje Branimir Mihajlović.
Svet ćuti
Gradonačelnik Zubinog potoka Miloš Perović kaže za Sputnjik da opština nije dala saglasnost za rušenje, niti će je dati, da Albanci ruše srpske kuće bez saglasnosti suda, vlasnika i opštine, te da je u pitanju čista primena sile. Prostor se čisti namenski i selektivno – pre mesec i po dana su srušili pet srpskih kuća na drugoj lokaciji, zatim su određena mesta preskočili, da bi sada rušili na Gazivodama.
Obaveštene su sve moguće međunarodne organizacije – zemlje Kvinte, ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Evropska unija, KFOR, UNMIK, EULEKS. Odgovora nije bilo.
Pogledajte i:
