Ovo je do sada najopasniji plan Berlina: Hitlerov san koji zastrašuje čak i Francusku i Britaniju
21:16 20.07.2026 (Osveženo: 22:22 20.07.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Nemačke nuklearne ambicije nisu nove. Postojale su i u vreme Hladnog rata, ali saveznici, pre svega Amerika, Velika Britanija i Francuska, nikada nisu bili preterano voljni da dozvole da se takva želja Berlina realizuje. Danas se mnogi takođe protive ovoj ideji, ali Nemačka svakako poseduje tehničke mogućnosti da napravi atomsku bombu.
Ovako vojni analitičar i novinar RT Balkan Andrej Mlakar komentariše nameru nemačkih vlasti da dobiju direktan pristup nuklearnom oružju.
U saopštenju Spoljne obaveštajne službe Rusije navodi se da vojni stručnjaci NATO-a smatraju da je Berlin u stanju da samostalno, u roku od jednog do tri meseca, proizvede potrebnu količinu fisionog materijala, a da u roku do godinu dana konstruiše funkcionalnu nuklearnu eksplozivnu napravu, bez sprovođenja nuklearne probe. To, kažu, izaziva posebnu zabrinutost imajući u vidu bogatu militarističku prošlost Nemačke i planove kancelara Merca da ponovo pretvori nemačku vojsku u najjaču u Evropi.
Stare želje
Mlakar podseća da ova tema nije nova, odnosno da ideja o nemačkom nuklearnom naoružanju traje već duže vreme.
Berlin već izvesno vreme ima ambiciju da razvija sopstveno nuklearno oružje. Pre godinu dana govorilo se o mogućnosti da se takvo oružje, u nekom scenariju, obezbedi za Kijev. Danas se ne spominje Kijev, već se govori o tome da bi pravili nuklearno oružje namenjeno pre svega odbrani Nemačke i njihovih potreba, kaže Mlakar za Sputnjik.
Problemi u savezničkom raju
Naš sagovornik kaže da je ključno pitanje to kako bi Velika Britanija i Francuska prihvatile da Nemačka ponovo postane nuklearna sila, imajući u vidu istorijsko iskustvo iz dva svetska rata.
Čak je i tad Hitler težio tome da napravi atomsku bombu. Zbog toga je pokušavao da obezbedi tešku vodu iz Norveške, pa je Velika Britanija morala da izvodi bombarderske aktivnosti, odnosno da bombarduje postrojenja na severu Skandinavije, odakle je Hitler planirao da pored teške vode dobije i uranijum. Srećom, taj program je vrlo brzo zamro i potpuno je eliminisan.
Ukoliko bi današnja Nemačka postala nuklearna sila, dodaje Mlakar, to bi predstavljalo ozbiljan bezbednosni problem. Kao država koja raspolaže nuklearnim oružjem, dobila bi i novu političku težinu i ambicije da kroz pretnju nuklearnog naoružanja vrši određene ucene i pritiske.
Veliki problem je neslaganje unutar NATO-a. Nisu sve članice spremne da prihvate da se Nemačka pridruži klubu nuklearnih sila. Pre svega se misli na Veliku Britaniju i Francusku koja je, ako izuzmemo Sjedinjene Države, jedina zemlja NATO-a u Evropi koja raspolaže sopstvenim nuklearnim arsenalom.
Tehnički je moguće
Naš sagovornik kaže da, tehnički gledano, Nemačka ima kapacitete za ovakav program. Prema dostupnim informacijama, od oko trideset naučnih institucija čak tri instituta već rade na projektima iz oblasti nuklearne fisije i nuklearne fuzije. To, objašnjava Mlakar, ukazuje da Nemačka ima i znanje i tehničke mogućnosti da relativno brzo razvije atomsku bombu. Po pojedinim procenama, za početak takvog procesa bilo bi potrebno od mesec do tri meseca, dok bi njegovo kompletiranje moglo da traje oko godinu dana.
Pitanje je, naravno, da li bi se radilo o taktičkom ili strateškom nuklearnom naoružanju. Istovremeno, Nemačka nabavlja krstareće rakete „Tomahavk“, koje, u određenim verzijama, mogu biti nosioci nuklearnih bojevih glava. U tom kontekstu, ovakve ambicije Berlina mnogi posmatraju kao veoma opasne i krajnje kritične.
Ukoliko bi Nemačka raspolagala ovakvim sistemima, dobila bi mogućnost da dejstvuje na velikim udaljenostima, do 2500 kilometara, što ubraja Rusiju i Belorusiju među mete i ugrožava ruske interese. To bi Moskva svakako smatrala ozbiljnim bezbednosnim izazovom.
Nemačka ambicija za izgradnju atomske bombe stvoriće neslogu na Zapadu, a povećaće pretnju koju predstavlja Berlin koji se sve više okreće vojnoj industriji i pripremama za rat. Što se tiče ekonomskog dela, u Nemačkoj su se pojavile rasprave oko dečjih dodataka i socijalnih izdataka. Nemačka ministarka za porodicu govorila je o potrebi vršenja značajnih ušteda, uz obrazloženje jednog poslanika da se u sklopu takvog koalicionog dogovora preusmere sve finansije na ratnu proizvodnju, a nauštrb nemačke dece i nemačkih porodica.
Nemačka atomska bomba samo bi povećala sveukupni rizik po bezbednost Evrope, pa i čitavog sveta i ta država nikako ne sme dobiti nuklearno naoružanje, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
