UŽIVO Iranu i SAD predstavljen novi predlog o prekidu vatre; Huti prete napadima na brodove

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će Sjedinjene Američke Države „mnogo pomoći“ Libanu, jer ta zemlja ima za cilj da okonča sukob između Hezbolaha, koju podržava Iran, i Izraela na svojoj teritoriji.

Tramp je kazao da „postoji problem sa Hezbolahom“, ali da su SAD uradile neke stvari za koje misli da će svet tek primetiti.

„To mesto i zemlja bili su veoma loše tretirani, a mi ćemo ih tretirati sa poštovanjem koje zaslužuju“, istakao je Tramp.

Aun je rekao da se „duže vreme“ radovao poseti Vašingtonu, i da je „vreme da Liban i ceo region budu stabilni i bezbedni“.

„Znam da je vaša vizija mir, vaša vizija je stabilnost i mislim da se moja vizija poklapa sa vašom“, kazao je Aun.

Odgovarajući na pitanje novinara o pomorskoj blokadi Saudijske Arabije, koju je najavila militantna grupa Huti u Jemenu, Tramp je rekao da se „do sada nije desilo“ da Huti blokiraju moreuz Bab el Mandeb koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je danas da se komunikacija sa vrhovnim verskim vođom Irana Modžtabom Hamnejem intenzivira i da se problemi rešavaju uz njegove smernice.

„Naša komunikacija sa uvaženim vođom se iz dana u dan intenzivira kako bismo uz njegove smernice mogli da rešavamo probleme“, izjavio je Pezeškijan, prenosi iranska agencija Fars.

Vlasti Kuvajta i Bahreina saopštile su danas da su njihove protivvazdušne odbrane presrele raketne i napade bespilotnim letelicama za koje tvrde da ih je izveo Iran, dok su u međuvremenu obe zemlje osudile napade i saopštile da su njihove oružane snage u punoj borbenoj pripravnosti.

Generalštab Oružanih snaga Kuvajta saopštio je u objavi na društvenoj mreži Iks da kuvajtska protivvazdušna odbrana trenutno odbija, kako je naveo, neprijateljske raketne napade i napade bespilotnim letelicama posle, kako tvrdi, iranske agresije.

Vojni vrh Kuvajta naveo je da su zvuci eksplozija koji se čuju posledica dejstva sistema protivvazdušne odbrane koji presreću neprijateljske ciljeve, pozvavši građane da se pridržavaju uputstava nadležnih organa o bezbednosti i zaštiti, prenosi Al Džazira.

Kuvajtski Savet ministara osudio je, kako je naveo, iranski napad na teritoriju te zemlje, tvrdeći da su pogođene dve elektrane, kao i naftna i druga vitalna postrojenja.

U saopštenju se navodi da su u napadima izazvani požari i velika materijalna šteta na civilnim i infrastrukturnim objektima, što Kuvajt ocenjuje kao grubo kršenje svog suvereniteta.

Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da su u toj zemlji aktivirane sirene za vazdušnu opasnost i pozvalo građane i strane državljane da ostanu mirni i upute se u najbliža bezbedna skloništa.

Oružane snage Bahreina saopštile su da su sistemi protivvazdušne odbrane danas presreli i uništili više, kako su naveli, iranskih vazdušnih napada.

Ministar unutrašnjih poslova Irana Eskandar Momeni započeo je danas u Pakistanu razgovore sa posrednicima u mirovnim pregovorima.

Brodarske kompanije ne bi trebalo ni da ukrcavaju ni istovaruju terete sa svojih brodova u lukama Saudijske Arabije jer bi takve aktivnosti mogle da ih pretvore u mete napada Huta, upozorava se u mejlu koji je taj pokret uputio na adrese više brodarskih kompanija.

"Brodovima je zabranjeno ukrcavanje ili iskrcavanje tereta u bilo kojoj saudijskoj luci. Preporučujemo vam maksimalan oprez. Svaka zabranjena aktivnost izložila bi sankcijama brodove koji krše zabranu i oni bi mogli da postanu mete napada na bilo kojoj lokaciji u okviru operativnog dometa Jemenskih oružanih snaga", navodi se između ostalog u mejlu Hura koji su u ponedeljak proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije.

Izrael je pozvao Komitet svetske baštine Uneska da osudi, kako navodi, korišćenje istorijskog zamka Bofort u južnom Libanu kao vojne baze Hezbolaha, optužujući tu grupu da je godinama pretvarala kulturno nasleđe u vojno uporište.

Libanski predsednik Džozef Aun sastaće se danas u Vašingtonu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na kraju svoje četvorodnevne posete SAD tokom koje je pokušao da učvrsti dugoročni mir u Libanu nakon višemesečnih sukoba Izraela i Hezbolaha.

Liban i Izrael su 26. juna potvrdili postizanje "okvirnog sporazuma" koji predviđa plan za povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana, kao i razoružavanje Hezbolaha koji je decenijama imao snažno prisustvo u tom području.

Izraelska vojska gradi diskretno, ali ubrzano, ogromnu barijeru koja odvaja više od 50 odsto teritorije Pojasa Gaze koja je pod njihovom kontrolom od ostatka okupirane palestinske enklave, pokazuju satelitski snimci u koje su mediji imali uvid.

Poslednjih meseci izgrađeno je više od 23 kilometara barijere koja prolazi kroz gradove koje je izraelska vojska prethodno razorila.

Taj ograđeni deo je obuhvata više od polovine dužine samog obalskog pojasa, koji je dugačak oko 40 kilometara, a širok 11 kilometara u kojem živi više od dva miliona Palestinaca.

Jedinice libanske vojske počele su raspoređivanje u južnom libanskom gradu Zavtar el-Garbije nakon povlačenja izraelskih snaga iz tog područja, rekao je visoki libanski bezbednosni zvaničnik.

Raspoređivanje se sprovodi u okviru plana kojim su posredovale Sjedinjene Američke Države, a koji predviđa da libanska vojska preuzme kontrolu nad delovima južnog Libana i konfiskuje oružje od Hezbolaha, grupe povezane sa Iranom, dok se izraelske snage postepeno povlače, prenose mediji.

Izraelska vojska je juče saopštila da je počela primenu takozvanog "pilot zonskog programa", a predaja kontrole nad Zavtar el-Garbije predstavlja prvi test tog plana.

Liban se nada da će sprovođenje sporazuma omogućiti povratak državne kontrole nad područjem dubine oko 10 kilometara koje je i dalje pod kontrolom izraelskih snaga.

Gotovo 100 pripadnika američkih oružanih snaga zadobilo je povrede od 7. jula, dok Sjedinjene Američke Države i Iran nastavljaju razmenu napada, saopštio je Pentagon.

Cene nafte pale su za oko jedan odsto, pošto su investitori pozitivno reagovali na informacije da međunarodni posrednici pokušavaju da izdejstvuju desetodnevno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Cena severnomorske nafte Brent pala je za 1,1 odsto, na 88,26 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta oslabila za 0,9 odsto, na 82,50 dolara, prenose mediji.

Stejt department izdao je upozorenje američkim državljanima zbog pojačanih tenzija na Bliskom istoku, navodeći da je bezbednosna situacija složena i da postoji mogućnost nepredviđene eskalacije.

"Amerikanci koji se trenutno nalaze na Bliskom istoku trebalo bi da budu oprezni i spremni na moguća otkazivanja letova, periodična zatvaranja vazdušnog prostora i potencijalne poremećaje u putovanjima", navodi se u saopštenju na platformi Iks.

Stejt department pozvao je građane da prate bezbednosna obaveštenja američkih ambasada i konzulata, lokalnih vlasti i medija. Upozorenje se odnosi i na Amerikance van regiona, kojima se savetuje da preispitaju putovanja na Bliski istok i kroz taj region.

Iranska vojska i Korpus islamske revolucionarne garde saopštili su da su izveli raketne i napade dronovima na američke položaje u Kuvajtu i Bahreinu, a Sjedinjene Američke Države su potvrdile da je oko 10 pripadnika američkih oružanih snaga povređeno od 7. jula.

Prema navodima iranske novinske agencije Mehr, napadi su izvedeni u okviru operacija nazvanih "Munja" i "Nasr 2", a mete su bile američki sistemi protivvazdušne odbrane "Patriot", kao i radari dugog dometa, komunikacioni centri i objekti za bespilotne letelice.

Iranska strana je navela da su gađane američke baze Al-Muharak i Al-Rifa u Bahreinu, kao i baze Ahmed Al-Džaber, Ali Al-Salem i Arifdžan u Kuvajtu.

Iranska revolucionarna garda navodi da su u napadima pogođeni sistemi protivvazdušne odbrane i radari, uključujući radar FPS-117, kao i hangari za bespilotne letelice MQ-9. Iranska vojska tvrdi i da su pogođeni mobilni raketni sistemi HIMARS u bazi Arifdžan u Kuvajtu.

Prema navodima iranskih medija, portparol Pentagona je potvrdio da je od 7. jula povređeno oko 10 pripadnika američkih oružanih snaga i Vašington je izdao globalno bezbednosno upozorenje za svoje građane zbog pojačanih tenzija.

Iranska garda je u odvojenom saopštenju navela da su se dva tankera za prevoz nafte zapalila nakon eksplozija dok su pokušavala da prođu južnom rutom Ormuskog moreuza. Spasilačke ekipe uklanjaju posade sa brodova, a brodarskim kompanijama je upućeno upozorenje da izbegavaju, kako je navedeno, opasne rute kroz moreuz.

Iran je ponovio da će Ormuski moreuz ostati zatvoren sve dok se nastavljaju američke aktivnosti u regionu.

Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Saeid Iravani zatražio je od Saveta bezbednosti UN i generalnog sekretara Antonija Gutereša da osude američki raketni napad na nuklearnu elektranu Darhovin, za koju Teheran navodi da je pod zaštitom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

U pismu upućenom Guterešu i predsedniku Saveta bezbednosti, Iravani je naveo da se napad dogodio u nedelju oko 3.39 časova po lokalnom vremenu, kada su američke snage ispalile više raketa na nuklearnu elektranu Karun (Darhovin) u izgradnji u provinciji Huzestan, preneo je Mehr.

Prema njegovim rečima, objekat je u potpunosti obuhvaćen zaštitnim merama IAEA u okviru sveobuhvatnog sporazuma o zaštitnim merama Irana, a aktivnosti koje se tamo sprovode imaju isključivo mirnodopski karakter i u skladu su sa obavezama Teherana prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

Iravani je naveo da je to bio 18. talas napada na iranske nuklearne objekte i postrojenja pod zaštitnim merama IAEA od početka, kako je rekao, "zajedničke američko-izraelske agresije u junu 2025. godine".

On je ocenio da namerno gađanje "mirnodopskog nuklearnog objekta" pod zaštitom IAEA predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, Povelje UN, relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti, Statuta IAEA i rezolucija Generalne konferencije te agencije.

Iranski ambasador je istakao da je međunarodna zajednica više puta potvrđivala da su oružani napadi na mirnodopska nuklearna postrojenja, kao i pretnje takvim napadima, neprihvatljivi pod bilo kojim okolnostima.

On je dodao da je predsednik Organizacije za atomsku energiju Irana 19. jula uputio pismo generalnom direktoru IAEA Rafaelu Grosiju, tražeći preduzimanje efikasnih mera kao odgovor na napad.

Francuska aviokompanija Er Frans obustavila je letove ka Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Rijadu u Saudijskoj Arabiji zbog bezbednosne situacije u regionu, saopštila je kompanija.

Letovi za Rijad biće obustavljeni do 24. jula, odnosno do 25. jula za polaske iz saudijske prestonice, dok su letovi za Dubai suspendovani do 27. jula, odnosno do 28. jula za polaske iz tog grada.

Iranski posrednici pokušavaju da obezbede novi prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra da li da podrži diplomatsko rešenje ili da zajedno sa Izraelom pokrene širu vojnu kampanju protiv Teherana, prenose mediji, pozivajući se na američke, izraelske i regionalne izvore.

Prema navodima dva regionalna izvora upoznata sa pregovorima, Katar, Egipat, Pakistan i drugi posrednici predstavili su Vašingtonu i Teheranu predlog o desetodnevnom prekidu vatre. Američki zvaničnici navode da administracija razmatra predlog i da je pozvala Izrael da izbegava poteze koji bi mogli da ugroze diplomatske napore.

Takođe su naveli da se SAD pripremaju za mogućnost neuspeha pregovora, pa su poslednjih dana u region raspoređene dodatne vazdušne snage. Izraelski izvori su naveli da su Izraelske odbrambene snage u stanju visoke pripravnosti i da se pripremaju za moguće proširenje sukoba.

Predlog o prekidu vatre podrazumevao bi obustavu borbi, ponovno otvaranje brodskih ruta kroz Ormuski moreuz i nastavak razgovora između Vašingtona i Teherana o dugoročnijem aranžmanu za plovidbu kroz taj strateški prolaz.

Jedan od regionalnih izvora je rekao da je cilj predloga da se obezbedi period smirivanja situacije i prostor za nastavak pregovora.

Ni Trampova administracija ni Iran za sada nisu prihvatili predlog, a izvori navode da obe strane nastoje da ojačaju svoju pregovaračku poziciju pre eventualnog pristanka na prekid vatre. Prema navodima regionalnih izvora, Bela kuća bi mogla da nastavi vojne operacije protiv Irana još nekoliko dana pre nego što ozbiljnije razmotri predlog o prekidu vatre.

Regionalni izvori navode da se sadašnji predlog nadovezuje na razgovore koje su Oman, Iran i Katar vodili 11. jula u Maskatu. Ti pregovori završeni su bez sporazuma.

Među idejama o kojima se razgovara jeste mogućnost da Iran naplaćuje određene naknade za usluge povezane sa pomorskom bezbednošću i zaštitom životne sredine, dok bi prema drugom predlogu sredstva bila usmeravana u zajednički fond uz učešće Međunarodne pomorske organizacije.

Visoki američki zvaničnik potvrdio je da se razgovori nastavljaju, ali je istakao da Trampova administracija namerava da nastavi sa odmazdom zbog, kako je naveo, iranskih aktivnosti u Ormuskom moreuzu i pogibije američkih vojnika.

Centralna komanda Oružanih snaga SAD saopštila je da je kasno sinoć završila najnoviju rundu udara na ciljeve u Iranu.

"Američke snage su napale iranske vojne komandne centre, pomorske kapacitete, mesta za lansiranje raketa i dronova i sisteme protivvazdušne odbrane kako bi oslabile sposobnost Irana da nastavi da napada komercijalne brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz", navodi se u saopštenju na platformi Iks.

Dodaje se da se tranzit komercijalnih brodova kroz taj međunarodni pomorski koridor nastavlja i da su američke snage od početka maja pomogle prolazak oko 900 trgovačkih brodova i transport približno 450 miliona barela sirove nafte.