UŽIVO Iran upozorava Bugarsku; Izrael spekuliše o iranskom nuklearnom materijalu, SAD najavile napad

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je danas da se američki vojni napori da vode brodove kroz Ormuski moreuz nastavljaju tajno nakon što su objavljeni u maju, i da su pomogli u isplovljavanju tankera sa do 500 miliona barela nafte kroz strateški plovni put.

Hegset je pred Odborom za budžet Senata kazao da američka vojska „kontroliše saobraćaj“ u moreuzu, uprkos iranskim napadima, „već duže vreme“.

Hegset je, odgovarajući na pitanje demokratske senatorke iz Vašingtona Pati Merej, naznačio da je Iran zadržao mogućnost da puca na komercijalne brodove u moreuzu.

„Iran ne naplaćuje putarine, a trenutno pucaju na brodove“, rekao je Hegset.

Američki ministar odbrane kaže da je rat do sada koštao Vašington 37,5 milijardi dolara (32,9 milijardi evra), navodeći da ta cifra uključuje očekivane troškove do 30. septembra ove godine.

Predsednica odbora Suzan Margaret Kolins je ranije na saslušanju rekla da američko Ministarstvo odbrane traži dodatnih 70 milijardi dolara u novom predlogu budžeta.

Hegset je kazao i da Kina i Rusija „na različitim nivoima“ omogućavaju neke od aktivnosti Irana tokom rata između SAD i Irana.

On je kazao da „postoji mnogo načina“ na koje SAD na to odgovaraju a da „dubina i obim toga treba da ostanu poverljivi“.

„Ali postoje načini na koje obe te zemlje... na različitim nivoima omogućavaju neke od stvari koje Iran radi“, rekao je Hegset kao odgovor na pitanje republikanskog senatora iz Severne Dakote Džona Hovena.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je naložio svojoj administraciji da omogući svim američkim avio-kompanijama obavljanje direktnih letova ka Libanu nakon sastanka u Beloj kući sa libanskim predsednikom Žozefom Aunom.

„Nakon sastanka sa predsednikom Libana Žozefom Aunom, koji je učinio izuzetan posao na transformaciji svoje zemlje, ovim putem nalažem svojoj administraciji da dozvoli svim američkim avio-kompanijama da lete direktno u Liban kako bi Amerikanci mogli lako da posete ovu prelepu zemlju“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Istina.

Tramp je izrazio nadu da će i druge zemlje učiniti isto.

Izrael veruje da je Iran premestio napredne centrifuge i deo svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma u utvrđeni podzemni objekat južno od Teherana, nakon 12-dnevnog rata prošlog juna, izjavio je danas izraelski izvor koji je upoznat sa situacijom, prenose zapadni mediji.

Izgradnja i aktivnosti na lokaciji su se povećali nakon 12-dnevnog rata između Izraela i Irana u junu 2025. godine, rekao je izraelski izvor.

Pred kraj tog rata, Sjedinjene Američke Države su izvršile napade na tri iranska nuklearna postrojenja – Fordov, Natanz i Isfahan, ali nisu pogodile planinu Pijuk.

Kako prenose mediji, Iran je dramatično eskalirao napore da zapečati svoje skladište uranijuma na toj planini, tako što su namerno urušavani tuneli i postavljane su zamke na ulaze od eksplozivnih mina. Procenjuje se da ima približno 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, a njegovo uklanjanje ostaje jedan od ključnih ratnih ciljeva i za Izrael i za SAD.

SAD će izvoditi udare na Iran desetostrukom snagom kao odgovor na svaki napad na komercijalni brod, izjavio je šef Pentagona Pit Hegset.

„Ako budu otvarali vatru na komercijalni pomorski saobraćaj, pogodićemo ih deset puta jače“, rekao je Hegset novinarima.

Cene nafte na svetskim tržištima porasle su danas više od dva odsto, dostigavši najviše nivoe u više od mesec dana, usled sve većih strahova investitora za stabilnost snabdevanja preko ključnih izvoznih ruta na Bliskom istoku i u regionu Crnog mora.

Cena severnomorske nafte Brent stabilizovala se oko 91,2 dolara po barelu, dok se cena američke sirove nafte VTI kretala oko 84,5 dolara za barel.

Tržišta nastavljaju da prate razvoj sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, nakon što je Vašington deseti dan zaredom izveo vojne napade, dok je američki predsednik Donald Tramp poručio da će Teheran „platiti“ za napade u kojima su poginuli američki vojnici.

Dodatnu zabrinutost izazvali su izveštaji da je još jedan tanker koji je prevozio naftne derivate pogođen u blizini Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza za transport nafte.

Istovremeno, jemenski Huti zapretili su blokadom saudijskog pomorskog saobraćaja u Crvenom moru, zbog čega je najmanje jedan saudijski tanker sa sirovom naftom promenio planiranu rutu.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči uložio je danas u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Žan-Noelom Baroom protest zbog, kako je naveo, postupaka dvojice francuskih diplomata u Teheranu koji su u suprotnosti sa diplomatskim normama, saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova.

Arakči je francuskom ministru poručio da je poštovanje zakona države domaćina uslov za nastavak rada diplomatskih misija. On je, takođe, naveo da je zatvaranje Ormuskog moreuza direktna posledica, kako je rekao, kršenja obaveza Vašingtona.

„Onaj ko se povukao iz sporazuma i ugrozio stabilnost regiona odgovoran je za trenutnu situaciju“, rekao je Arakči, prema saopštenju iranskog ministarstva.

Iran je danas upozorio Bugarsku da ne dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svoje teritorije za vojne operacije protiv Teherana, nakon što je bugarska vlada najavila da će tražiti odobrenje parlamenta za razmeštanje američkih aviona za dopunu goriva u toj zemlji.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaj rekao je da bi svaka aktivnost koja bi omogućila američke napade na Iran predstavljala saučesništvo u, kako je naveo, „agresiji i ratnim zločinima“.

Bakaj je pozvao Bugarsku da ne postane „saučesnik agresora i onih koji krše zakon“.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će Sjedinjene Američke Države verovatno uskoro napasti lokaciju u oblasti Natanz u Iranu, zbog sumnje da je na njoj prebačen nuklearni materijal te zemlje.

Prema Trampovoj oceni, u slučaju da vojni udari na iranske nuklearne lokacije nisu izvršeni prošle godine, Iran bi sada „imao nuklearno oružje i ne biste imali Izrael“.

Govoreći o izveštajima da Iran želi da „rekonstituiše“ jednu od svojih nuklearnih lokacija, Tramp je kazao da će SAD „udariti na tu lokaciju“.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će Sjedinjene Američke Države „mnogo pomoći“ Libanu, jer ta zemlja ima za cilj da okonča sukob između Hezbolaha, koju podržava Iran, i Izraela na svojoj teritoriji.

Tramp je kazao da „postoji problem sa Hezbolahom“, ali da su SAD uradile neke stvari za koje misli da će svet tek primetiti.

„To mesto i zemlja bili su veoma loše tretirani, a mi ćemo ih tretirati sa poštovanjem koje zaslužuju“, istakao je Tramp.

Aun je rekao da se „duže vreme“ radovao poseti Vašingtonu, i da je „vreme da Liban i ceo region budu stabilni i bezbedni“.

„Znam da je vaša vizija mir, vaša vizija je stabilnost i mislim da se moja vizija poklapa sa vašom“, kazao je Aun.

Odgovarajući na pitanje novinara o pomorskoj blokadi Saudijske Arabije, koju je najavila militantna grupa Huti u Jemenu, Tramp je rekao da se „do sada nije desilo“ da Huti blokiraju moreuz Bab el Mandeb koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je danas da se komunikacija sa vrhovnim verskim vođom Irana Modžtabom Hamnejem intenzivira i da se problemi rešavaju uz njegove smernice.

„Naša komunikacija sa uvaženim vođom se iz dana u dan intenzivira kako bismo uz njegove smernice mogli da rešavamo probleme“, izjavio je Pezeškijan, prenosi iranska agencija Fars.

Vlasti Kuvajta i Bahreina saopštile su danas da su njihove protivvazdušne odbrane presrele raketne i napade bespilotnim letelicama za koje tvrde da ih je izveo Iran, dok su u međuvremenu obe zemlje osudile napade i saopštile da su njihove oružane snage u punoj borbenoj pripravnosti.

Generalštab Oružanih snaga Kuvajta saopštio je u objavi na društvenoj mreži Iks da kuvajtska protivvazdušna odbrana trenutno odbija, kako je naveo, neprijateljske raketne napade i napade bespilotnim letelicama posle, kako tvrdi, iranske agresije.

Vojni vrh Kuvajta naveo je da su zvuci eksplozija koji se čuju posledica dejstva sistema protivvazdušne odbrane koji presreću neprijateljske ciljeve, pozvavši građane da se pridržavaju uputstava nadležnih organa o bezbednosti i zaštiti, prenosi Al Džazira.

Kuvajtski Savet ministara osudio je, kako je naveo, iranski napad na teritoriju te zemlje, tvrdeći da su pogođene dve elektrane, kao i naftna i druga vitalna postrojenja.

U saopštenju se navodi da su u napadima izazvani požari i velika materijalna šteta na civilnim i infrastrukturnim objektima, što Kuvajt ocenjuje kao grubo kršenje svog suvereniteta.

Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da su u toj zemlji aktivirane sirene za vazdušnu opasnost i pozvalo građane i strane državljane da ostanu mirni i upute se u najbliža bezbedna skloništa.

Oružane snage Bahreina saopštile su da su sistemi protivvazdušne odbrane danas presreli i uništili više, kako su naveli, iranskih vazdušnih napada.

Ministar unutrašnjih poslova Irana Eskandar Momeni započeo je danas u Pakistanu razgovore sa posrednicima u mirovnim pregovorima.

Brodarske kompanije ne bi trebalo ni da ukrcavaju ni istovaruju terete sa svojih brodova u lukama Saudijske Arabije jer bi takve aktivnosti mogle da ih pretvore u mete napada Huta, upozorava se u mejlu koji je taj pokret uputio na adrese više brodarskih kompanija.

"Brodovima je zabranjeno ukrcavanje ili iskrcavanje tereta u bilo kojoj saudijskoj luci. Preporučujemo vam maksimalan oprez. Svaka zabranjena aktivnost izložila bi sankcijama brodove koji krše zabranu i oni bi mogli da postanu mete napada na bilo kojoj lokaciji u okviru operativnog dometa Jemenskih oružanih snaga", navodi se između ostalog u mejlu Hura koji su u ponedeljak proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije.

Izrael je pozvao Komitet svetske baštine Uneska da osudi, kako navodi, korišćenje istorijskog zamka Bofort u južnom Libanu kao vojne baze Hezbolaha, optužujući tu grupu da je godinama pretvarala kulturno nasleđe u vojno uporište.

Libanski predsednik Džozef Aun sastaće se danas u Vašingtonu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na kraju svoje četvorodnevne posete SAD tokom koje je pokušao da učvrsti dugoročni mir u Libanu nakon višemesečnih sukoba Izraela i Hezbolaha.

Liban i Izrael su 26. juna potvrdili postizanje "okvirnog sporazuma" koji predviđa plan za povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana, kao i razoružavanje Hezbolaha koji je decenijama imao snažno prisustvo u tom području.

Izraelska vojska gradi diskretno, ali ubrzano, ogromnu barijeru koja odvaja više od 50 odsto teritorije Pojasa Gaze koja je pod njihovom kontrolom od ostatka okupirane palestinske enklave, pokazuju satelitski snimci u koje su mediji imali uvid.

Poslednjih meseci izgrađeno je više od 23 kilometara barijere koja prolazi kroz gradove koje je izraelska vojska prethodno razorila.

Taj ograđeni deo je obuhvata više od polovine dužine samog obalskog pojasa, koji je dugačak oko 40 kilometara, a širok 11 kilometara u kojem živi više od dva miliona Palestinaca.

Jedinice libanske vojske počele su raspoređivanje u južnom libanskom gradu Zavtar el-Garbije nakon povlačenja izraelskih snaga iz tog područja, rekao je visoki libanski bezbednosni zvaničnik.

Raspoređivanje se sprovodi u okviru plana kojim su posredovale Sjedinjene Američke Države, a koji predviđa da libanska vojska preuzme kontrolu nad delovima južnog Libana i konfiskuje oružje od Hezbolaha, grupe povezane sa Iranom, dok se izraelske snage postepeno povlače, prenose mediji.

Izraelska vojska je juče saopštila da je počela primenu takozvanog "pilot zonskog programa", a predaja kontrole nad Zavtar el-Garbije predstavlja prvi test tog plana.

Liban se nada da će sprovođenje sporazuma omogućiti povratak državne kontrole nad područjem dubine oko 10 kilometara koje je i dalje pod kontrolom izraelskih snaga.