https://lat.sputnikportal.rs/20260719/kacusa-je-sejala-strah-pre-85-godina-prvi-put-zagrmela-legenda-drugog-svetskog-rata-1201358225.html
„Kaćuša“ je sejala strah: Pre 85 godina prvi put zagrmela legenda Drugog svetskog rata
„Kaćuša“ je sejala strah: Pre 85 godina prvi put zagrmela legenda Drugog svetskog rata
Sputnik Srbija
Na današnji dan, pre 85 godina, Crvena armija je prvi put upotrebila višecevne raketne bacače BM-13 „Kaćuša“. U blizini železničke stanice Orša, na teritoriji... 19.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-19T10:46+0200
2026-07-19T10:46+0200
2026-07-19T10:46+0200
rusija
rusija – vojska i naoružanje
kaćuša
raketni sistemi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/17/1152949513_0:260:3127:2018_1920x0_80_0_0_1da57117767e46fd1628da5048a3fa99.jpg
Novo oružje, koje će kasnije postati jedan od najprepoznatljivijih simbola pobede u Velikom otadžbinskom ratu, zvanično je uvedeno u naoružanje manje od mesec dana ranije – 21. juna 1941. godine. Samo dan uoči početka rata, Crvena armija je usvojila raketni artiljerijski sistem BM-13, koji je ubrzo dobio naziv „Kaćuša“ – ime koje je istovremeno zvučalo nežno, ali je na bojištu izazivalo strah.Kako je nastala „Kaćuša“Istorija „Kaćuše“ počela je u Reaktivnom naučnoistraživačkom institutu, gde je tridesetih godina prošlog veka grupa inženjera, predvođena Ivanom Klejmenovom i Georgijem Langemakom, radila na stvaranju reaktivnih projektila za avijaciju. Upravo su oni konstruisali čuvene rakete RS-82 i RS-132.Međutim, obojica konstruktora postali su žrtve Staljinovih represija 1938. godine i bili su streljani. Njihov rad nastavili su istaknuti sovjetski stručnjaci Andrej Kostikov, Ivan Gvaj, Vasilij Aborenkov i Aleksandar Gvazav. Zadatak je bio da u izuzetno kratkom roku prilagode avionske rakete za kopnenu upotrebu, čime je stvoren mobilni i razorni sistem višecevne raketne artiljerije.Ključna novina „Kaćuše“ bila je postavljanje lansirnih šina sa 16 raketnih projektila kalibra 132 milimetra na šasiju kamiona ZIS-6, što je sistemu obezbedilo veliku pokretljivost. Salva je ispaljivana za svega sedam do deset sekundi, sa dometom do 8,5 kilometara, a njena razorna moć bila je uporediva sa vatrom čitavog artiljerijskog diviziona.Razorna moć „Staljinovih orgulja“Nemci su ovaj sistem prozvali „Staljinove orgulje“, jer su zvuk ispaljivanja raketa i lansirne šine podsećali na crkvene orgulje. Pored ogromne razorne moći, „Kaćuša“ je imala i snažan psihološki efekat – njene salve su izazivale paniku kod nemačkih jedinica i oni su iz tog razloga napuštali položaje.Iako je BM-13 zvanično uvedena u naoružanje 21. juna 1941. godine, svoje vatreno krštenje imala je već 14. jula kod Orše. Eksperimentalna baterija od sedam lansera, kojom je komandovao kapetan Ivan Fljorov, nanela je razoran udar nemačkoj vojnoj tehnici i prelazu preko reke Oršice.Zbog velikog značaja, „Kaćuša“ je bila strogo čuvana vojna tajna, a posadama je naređeno da unište sistem ako postoji opasnost da padne u ruke neprijatelja. Fljorov je poginuo u oktobru 1941. godine, uništivši sopstveni lanser kako bi sprečio da tehnologija bude zaplenjena, a kasnije je posthumno odlikovan zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza.Od prvih meseci rata proizvodnja je naglo povećana. Raketni lanseri postavljani su na šasije sovjetskih kamiona GAZ-AA i ZIS-151, američkih „studebekera“, britanskih „ostina“, kao i na oklopne vozove, pa čak i tenkove.U međuvremenu su napravljene i nove modifikacije sistema: BM-8 sa 24 do 48 vođica za rakete kalibra 82 milimetra, BM-31-12 sa 12 vođica za teške rakete kalibra 300 milimetara, kao i čuvene „Andrjuše“ – jednostavne lansirne rampe od drvenih nosača koje su postavljane direktno na zemlju.Od 1941. do 1944. godine sovjetska industrija, radeći na granici svojih mogućnosti, proizvela je više od 30.000 lansera BM-13 i njihovih modifikacija. Do kraja rata Crvena armija raspolagala je sa sedam gardijskih minobacačkih armija, 11 zasebnih korpusa, sedam zasebnih divizija i 114 zasebnih brigada raketne artiljerije.Raketna artiljerija pokazala se kao izuzetno efikasno oružje za eliminisanje protivničke vojske, kao i uništavanje tenkova i utvrđenih položaja, naročito prilikom proboja dobro utvrđenih odbrambenih položaja.„Kaćuše“ su odigrale značajnu ulogu u sovjetskoj kontraofanzivi kod Staljingrada i u Kurskoj bici, gde su njihove intenzivne salve zaustavljale nemačke tenkovske napade. Korišćene su i tokom završne operacije za oslobođenje Berlina 1945. godine, kada su dejstvovale po utvrđenim položajima i barikadama u samom gradu.O nazivu vozilaPoreklo naziva „Kaćuša“ ni danas nije sasvim razjašnjeno i postoji nekoliko verzija. Prema najpoznatijoj, vojnici su novo oružje povezali sa popularnom pesmom „Kaćuša“, koju su 1938. godine napisali Matvej Blanter i Mihail Isakovski. Po drugoj verziji, naziv je nastao zbog slova „K“ koje se nalazilo na projektilima proizvedenim u fabrici „Komintern“, dok neki izvori navode da su radnici u fabrici tako nezvanično nazivali samu lansirnu ustanovu. Bez obzira na pravo poreklo, ime „Kaćuša“ ubrzo je postalo simbol jednog od najpoznatijih sovjetskih oružja iz Drugog svetskog rata.Danas BM-13 zauzima počasno mesto na postamentima u gradovima-herojima i na spomen-obeležjima širom Evrope. Autentični primerci ovog legendarnog vozila čuvaju se u Državnom muzeju oružja u Tuli, Centralnom muzeju Oružanih snaga u Moskvi i Muzeju pobede na Poklonoj gori. Spomen-obeležje obeležava mesto ispaljivanja prvog plotuna kod Orše, a u Rjazanju radi muzej posvećen raketnoj artiljeriji.Ipak, nasleđe tvoraca „Kaćuše” živi i dalje: savremeni ruski višecevni raketni sistemi – „tornado G” i „tornado S” smatraju se naslednicima legendarne BM-13, koja je pre 85 godina svojom prvom salvom ušla u istoriju kao jedan od najpoznatijih simbola sovjetske raketne artiljerije.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20221117/ruska-vojska-dobila-partiju-novih-visecevnih-raketnih-bacaca-tornado-g-i-tornado-s-1146203177.html
https://lat.sputnikportal.rs/20250506/oruzje-pobede-bm13-kacusa--majka-raketne-artiljerije---1185472851.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – vojska i naoružanje, kaćuša, raketni sistemi
rusija – vojska i naoružanje, kaćuša, raketni sistemi
„Kaćuša“ je sejala strah: Pre 85 godina prvi put zagrmela legenda Drugog svetskog rata
Na današnji dan, pre 85 godina, Crvena armija je prvi put upotrebila višecevne raketne bacače BM-13 „Kaćuša“. U blizini železničke stanice Orša, na teritoriji današnje Belorusije, baterija pod komandom kapetana Ivana Fljorova uništila je snažnom salvom nemačku vojnu tehniku koncentrisanu na železničkom čvorištu.
Novo oružje, koje će kasnije postati jedan od najprepoznatljivijih simbola pobede u Velikom otadžbinskom ratu, zvanično je uvedeno u naoružanje manje od mesec dana ranije – 21. juna 1941. godine. Samo dan uoči početka rata, Crvena armija je usvojila raketni artiljerijski sistem BM-13, koji je ubrzo dobio naziv „Kaćuša“ – ime koje je istovremeno zvučalo nežno, ali je na bojištu izazivalo strah.
Kako je nastala „Kaćuša“
Istorija „Kaćuše“ počela je u Reaktivnom naučnoistraživačkom institutu, gde je tridesetih godina prošlog veka grupa inženjera, predvođena Ivanom Klejmenovom i Georgijem Langemakom, radila na stvaranju reaktivnih projektila za avijaciju. Upravo su oni konstruisali čuvene rakete RS-82 i RS-132.
Međutim, obojica konstruktora postali su žrtve Staljinovih represija 1938. godine i bili su streljani. Njihov rad nastavili su istaknuti sovjetski stručnjaci Andrej Kostikov, Ivan Gvaj, Vasilij Aborenkov i Aleksandar Gvazav. Zadatak je bio da u izuzetno kratkom roku prilagode avionske rakete za kopnenu upotrebu, čime je stvoren mobilni i razorni sistem višecevne raketne artiljerije.
Ključna novina „Kaćuše“ bila je postavljanje lansirnih šina sa 16 raketnih projektila kalibra 132 milimetra na šasiju kamiona ZIS-6, što je sistemu obezbedilo veliku pokretljivost.
Salva je ispaljivana za svega sedam do deset sekundi, sa dometom do 8,5 kilometara, a njena razorna moć bila je uporediva sa vatrom čitavog artiljerijskog diviziona.
Razorna moć „Staljinovih orgulja“
Nemci su ovaj sistem prozvali „Staljinove orgulje“, jer su zvuk ispaljivanja raketa i lansirne šine podsećali na crkvene orgulje. Pored ogromne razorne moći, „Kaćuša“ je imala i snažan psihološki efekat – njene salve su izazivale paniku kod nemačkih jedinica i oni su iz tog razloga napuštali položaje.
Iako je BM-13 zvanično uvedena u naoružanje 21. juna 1941. godine, svoje vatreno krštenje imala je već 14. jula kod Orše. Eksperimentalna baterija od sedam lansera, kojom je komandovao kapetan Ivan Fljorov, nanela je razoran udar nemačkoj vojnoj tehnici i prelazu preko reke Oršice.
Zbog velikog značaja, „Kaćuša“ je bila strogo čuvana vojna tajna, a posadama je naređeno da unište sistem ako postoji opasnost da padne u ruke neprijatelja. Fljorov je poginuo u oktobru 1941. godine, uništivši sopstveni lanser kako bi sprečio da tehnologija bude zaplenjena, a kasnije je posthumno odlikovan zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza.
Od prvih meseci rata proizvodnja je naglo povećana. Raketni lanseri postavljani su na šasije sovjetskih kamiona GAZ-AA i ZIS-151, američkih „studebekera“, britanskih „ostina“, kao i na oklopne vozove, pa čak i tenkove.
U međuvremenu su napravljene i nove modifikacije sistema: BM-8 sa 24 do 48 vođica za rakete kalibra 82 milimetra, BM-31-12 sa 12 vođica za teške rakete kalibra 300 milimetara, kao i čuvene „Andrjuše“ – jednostavne lansirne rampe od drvenih nosača koje su postavljane direktno na zemlju.
Od 1941. do 1944. godine sovjetska industrija, radeći na granici svojih mogućnosti, proizvela je više od 30.000 lansera BM-13 i njihovih modifikacija. Do kraja rata Crvena armija raspolagala je sa sedam gardijskih minobacačkih armija, 11 zasebnih korpusa, sedam zasebnih divizija i 114 zasebnih brigada raketne artiljerije.
Raketna artiljerija pokazala se kao izuzetno efikasno oružje za eliminisanje protivničke vojske, kao i uništavanje tenkova i utvrđenih položaja, naročito prilikom proboja dobro utvrđenih odbrambenih položaja.
„Kaćuše“ su odigrale značajnu ulogu u sovjetskoj kontraofanzivi kod Staljingrada i u Kurskoj bici, gde su njihove intenzivne salve zaustavljale nemačke tenkovske napade. Korišćene su i tokom završne operacije za oslobođenje Berlina 1945. godine, kada su dejstvovale po utvrđenim položajima i barikadama u samom gradu.
Poreklo naziva „Kaćuša“ ni danas nije sasvim razjašnjeno i postoji nekoliko verzija. Prema najpoznatijoj, vojnici su novo oružje povezali sa popularnom pesmom „Kaćuša“, koju su 1938. godine napisali Matvej Blanter i Mihail Isakovski. Po drugoj verziji, naziv je nastao zbog slova „K“ koje se nalazilo na projektilima proizvedenim u fabrici „Komintern“, dok neki izvori navode da su radnici u fabrici tako nezvanično nazivali samu lansirnu ustanovu. Bez obzira na pravo poreklo, ime „Kaćuša“ ubrzo je postalo simbol jednog od najpoznatijih sovjetskih oružja iz Drugog svetskog rata.
Danas BM-13 zauzima počasno mesto na postamentima u gradovima-herojima i na spomen-obeležjima širom Evrope. Autentični primerci ovog legendarnog vozila čuvaju se u Državnom muzeju oružja u Tuli, Centralnom muzeju Oružanih snaga u Moskvi i Muzeju pobede na Poklonoj gori. Spomen-obeležje obeležava mesto ispaljivanja prvog plotuna kod Orše, a u Rjazanju radi muzej posvećen raketnoj artiljeriji.
Ipak, nasleđe tvoraca „Kaćuše” živi i dalje: savremeni ruski višecevni raketni sistemi – „tornado G” i „tornado S” smatraju se naslednicima legendarne BM-13, koja je pre 85 godina svojom prvom salvom ušla u istoriju kao jedan od najpoznatijih simbola sovjetske raketne artiljerije.
