https://lat.sputnikportal.rs/20260715/djordje-kadijevic-sveto-mesto-srpske-kinematografije-1201314345.html
Đorđe Kadijević, sveto mesto srpske kinematografije
Đorđe Kadijević, sveto mesto srpske kinematografije
Sputnik Srbija
„Sve sam dao jednoj mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost, a u umetnosti - mediju koji se zove film. Danas, gledajući svoje filmove, vidim da... 15.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-15T13:08+0200
2026-07-15T13:08+0200
2026-07-15T13:08+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
đorđe kadijević
orbita kulture
darko bajić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/14/1136640092_0:88:900:594_1920x0_80_0_0_17745c270a522f78ff29ba8341c89d8c.jpg
U ovim rečima Đorđa Kadijevića sažeta je celokupna njegova poetika. Posle odlaska jednog od naših najvećih filmskih autora, istoričara umetnosti, likovnog kritičara i jednog od najvećih srpskih intelektualaca, reditelj Darko Bajić u razgovoru za “Orbitu kulture” opominje da je pred nama mnogo važniji zadatak od samog sećanja na Đorđa Kadijevića: da sačuvamo njegovu misao.On podseća da je Kadijević kroz čitav opus tragao za istorijskim temama, ali nikada nije pristajao na pojednostavljena tumačenja prošlosti.„Mi često sudimo precima, a zaboravljamo okolnosti u kojima su donosili odluke. Kadijević nas je učio nečemu veoma važnom, a to je da razumemo vreme, a ne da nad njim pametujemo. Bio je oštar kritičar društva, ali je umeo da izabere trenutak kada će kritikovati, a kada će se okrenuti fantastici ili hororu. I kada je bio skrajnut i osporavan, nastavio je da pronalazi teme koje su ga duboko provocirale kao umetnika.”O tome na jedinstven način svedoči i dokumentarac “Film davne budućnosti”, realizovan po Bajićevoj ideji, u kom četiri reditelja (Zdravko Šotra, Miša Radivojević, Boro Draškovi i Đorđe Kadijević) razgovaraju i razmenjuju stavove o umetnosti. Bajić kaže da je snimanje razgovora sa Kadijevićem ostalo jedno od najdragocenijih iskustava njegove karijere.Majstor koji je povezivao epoheIza stroge spoljašnjosti krio se, podseća reditelj, sasvim drugačiji čovek.„Tek kroz duge razgovore otkrio sam duboko moralnu, ali i neverovatno emotivnu osobu. Iza naočara, iza tog prividnog oklopa, krio se čovek koji je umeo da razume druge. Kada je pisao likovne ili filmske kritike, nije polazio od toga da nekoga ospori, već da pronađe motive zbog kojih je umetničko delo nastalo. Znao je da podstakne autora da napravi sledeći korak. To mogu samo veliki ljudi.”Njegovo prijateljstvo sa Mićom Popovićem i čuveni portret koji je godinama stajao u Kadijevićevom stanu za Bajića simbolizuju mnogo više od jednog prijateljstva.„Taj portret govori o vremenu Crnog talasa, o represiji i cenzuri, ali i o odanosti prijatelju. Kad god ideologija stane ispred čoveka, umetnik više nije slobodan. A umetnik mora da ima pravo i da pogreši, ali mora slobodno da kaže ono što misli.”Da je Kadijević pre svega mislio slikom, Bajić je, priznaje, shvatio tek kao mlad reditelj.Zbog toga ga, dodaje, posebno pogađa što društvo nije umelo dovoljno da iskoristi stvaralačku snagu svojih najvećih autora.„Dugo sam predlagao, čak i insistirao na tome da velikani ne čekaju konkurse, nego da, umesto toga, država ode kod njih i pita ih: šta vam je potrebno da napravite novi film. Nažalost, to se nije desilo a da smo tako radili, imali bismo još filmova Dušana Makavejeva, Puriše Đorđevića, Đorđa Kadijevića. Manipulacija velikanima mnogo nas je koštala.”Bajić veruje da je najveća vrednost Kadijevićevog dela upravo u tome što ono povezuje epohe.„Mladi moraju da uče od starijih, ali ne da ih kopiraju, nego da razumeju kako se dolazi do sopstvenog izraza. To je Đorđe znao kao profesor. Sve što je znao kao istoričar umetnosti, poznavalac istorije i filozofije pretočio je u film. Zato njegovi filmovi nisu samo umetnička dela, nego način razmišljanja.”"Vuk" i za Eka deo evropske kulturne baštinePodseća i na priznanje koje je za seriju „Vuk Karadžić” stiglo iz Evrope, i od žirija u kome je sedeo Umberto Eko.Za Bajića, upravo u tome leži i najveća obaveza prema Đorđu Kadijeviću.„Moramo da sačuvamo misli velikih ljudi. Umetnost pravi mostove između vremena. Ona kritikuje sadašnjost, ali istovremeno arhivira jedno doba i ostavlja ga budućim generacijama. To je uspeo Đorđe Kadijević. Njegova dela ne govore samo nama. Govore i onima koji tek dolaze. Zato će njegovo mesto u srpskoj kinematografiji ostati, kao i ime njegovog filma - sveto mesto.”Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20220424/djordje-kadijevic-rusija-mora-da-zaustavi-antiljudsku-strategiju-zapada-1136624884.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, đorđe kadijević, orbita kulture, darko bajić
kultura, kultura – intervjui i analitika, đorđe kadijević, orbita kulture, darko bajić
Đorđe Kadijević, sveto mesto srpske kinematografije
„Sve sam dao jednoj mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost, a u umetnosti - mediju koji se zove film. Danas, gledajući svoje filmove, vidim da je to moj život.”
U ovim rečima Đorđa Kadijevića sažeta je celokupna njegova poetika. Posle odlaska jednog od naših najvećih filmskih autora, istoričara umetnosti, likovnog kritičara i jednog od najvećih srpskih intelektualaca, reditelj Darko Bajić u razgovoru za “Orbitu kulture” opominje da je pred nama mnogo važniji zadatak od samog sećanja na Đorđa Kadijevića: da sačuvamo njegovu misao.
„Uvek je velika tuga kada odu velikani. Ali naša odgovornost nije samo da tugujemo. Na nama je da sačuvamo sve ono što su govorili i stvarali. Đorđe Kadijević nije bio samo izuzetan reditelj, već filozof umetnosti, filozof života, istoričar, profesor koji je generacijama mladih ostavio osnovni impuls da razumeju kako se istorija i umetnost ne mogu odvojiti”, kaže Darko Bajić.
On podseća da je Kadijević kroz čitav opus tragao za istorijskim temama, ali nikada nije pristajao na pojednostavljena tumačenja prošlosti.
„Mi često sudimo precima, a zaboravljamo okolnosti u kojima su donosili odluke. Kadijević nas je učio nečemu veoma važnom, a to je da razumemo vreme, a ne da nad njim pametujemo. Bio je oštar kritičar društva, ali je umeo da izabere trenutak kada će kritikovati, a kada će se okrenuti fantastici ili hororu. I kada je bio skrajnut i osporavan, nastavio je da pronalazi teme koje su ga duboko provocirale kao umetnika.”
O tome na jedinstven način svedoči i dokumentarac “Film davne budućnosti”, realizovan po Bajićevoj ideji, u kom četiri reditelja (Zdravko Šotra, Miša Radivojević, Boro Draškovi i Đorđe Kadijević) razgovaraju i razmenjuju stavove o umetnosti. Bajić kaže da je snimanje razgovora sa Kadijevićem ostalo jedno od najdragocenijih iskustava njegove karijere.
„Koncept je bio da reditelj razgovara sa rediteljem, ali da kroz taj razgovor mladim ljudima prenesemo iskustvo. Posle dvočasovnog snimanja studenti Fakulteta dramskih umetnosti spontano su ustali i nagradili Đorđa aplauzom. On je jednostavno fascinirao znanjem. Nije vam davao gotove odgovore, nego vas je upućivao gde su vam koreni i gde zapravo počinje umetničko traganje.”
Majstor koji je povezivao epohe
Iza stroge spoljašnjosti krio se, podseća reditelj, sasvim drugačiji čovek.
„Tek kroz duge razgovore otkrio sam duboko moralnu, ali i neverovatno emotivnu osobu. Iza naočara, iza tog prividnog oklopa, krio se čovek koji je umeo da razume druge. Kada je pisao likovne ili filmske kritike, nije polazio od toga da nekoga ospori, već da pronađe motive zbog kojih je umetničko delo nastalo. Znao je da podstakne autora da napravi sledeći korak. To mogu samo veliki ljudi.”
Njegovo prijateljstvo sa Mićom Popovićem i čuveni portret koji je godinama stajao u Kadijevićevom stanu za Bajića simbolizuju mnogo više od jednog prijateljstva.
„Taj portret govori o vremenu Crnog talasa, o represiji i cenzuri, ali i o odanosti prijatelju. Kad god ideologija stane ispred čoveka, umetnik više nije slobodan. A umetnik mora da ima pravo i da pogreši, ali mora slobodno da kaže ono što misli.”
Da je Kadijević pre svega mislio slikom, Bajić je, priznaje, shvatio tek kao mlad reditelj.
„Kada sam montirao ‘Sivi dom’, jedan montažer me je pitao da li sam gledao Kadijevićev ‘Praznik’. Otišao sam u Kinoteku da pogledam film i tek tada uvideo koliko prostor može da bude glavni junak filma. Kod Kadijevića prostor govori, uvodi vas u istorijsko vreme, postaje element drame i odnosa među ljudima. To nije dekor, nego živi učesnik priče. To je ono što veliki slikari prenesu u film – sposobnost da kadar dobije treću dimenziju.”
Zbog toga ga, dodaje, posebno pogađa što društvo nije umelo dovoljno da iskoristi stvaralačku snagu svojih najvećih autora.
„Dugo sam predlagao, čak i insistirao na tome da velikani ne čekaju konkurse, nego da, umesto toga, država ode kod njih i pita ih: šta vam je potrebno da napravite novi film. Nažalost, to se nije desilo a da smo tako radili, imali bismo još filmova Dušana Makavejeva, Puriše Đorđevića, Đorđa Kadijevića. Manipulacija velikanima mnogo nas je koštala.”
Bajić veruje da je najveća vrednost Kadijevićevog dela upravo u tome što ono povezuje epohe.
„Mladi moraju da uče od starijih, ali ne da ih kopiraju, nego da razumeju kako se dolazi do sopstvenog izraza. To je Đorđe znao kao profesor. Sve što je znao kao istoričar umetnosti, poznavalac istorije i filozofije pretočio je u film. Zato njegovi filmovi nisu samo umetnička dela, nego način razmišljanja.”
"Vuk" i za Eka deo evropske kulturne baštine
Podseća i na priznanje koje je za seriju „Vuk Karadžić” stiglo iz Evrope, i od žirija u kome je sedeo Umberto Eko.
„Eko je rekao da je to deo evropske kulturne baštine. Ja verujem da je bio u pravu. Zato je neshvatljivo da takva dela nisu stalno prisutna.”
Za Bajića, upravo u tome leži i najveća obaveza prema Đorđu Kadijeviću.
„Moramo da sačuvamo misli velikih ljudi. Umetnost pravi mostove između vremena. Ona kritikuje sadašnjost, ali istovremeno arhivira jedno doba i ostavlja ga budućim generacijama. To je uspeo Đorđe Kadijević. Njegova dela ne govore samo nama. Govore i onima koji tek dolaze. Zato će njegovo mesto u srpskoj kinematografiji ostati, kao i ime njegovog filma - sveto mesto.”
