https://lat.sputnikportal.rs/20260715/bez-rusije-nema-dogovora-moskva-odbacuje-mercov-plan-za-ukrajinu-olivera-ikodinovic-1201317618.html
Bez Rusije nema dogovora: Moskva odbacuje Mercov plan za Ukrajinu
Bez Rusije nema dogovora: Moskva odbacuje Mercov plan za Ukrajinu
Sputnik Srbija
Izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da će o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu odlučivati Kijev i njegovi saveznici, a ne Moskva, izazvale su reakciju... 15.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-15T22:19+0200
2026-07-15T22:19+0200
2026-07-15T22:19+0200
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
koalicija voljnih
fridrih merc
nemačka
svet
svet – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/01/1186372689_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_790323c49b309c4079ca7b94b4e805b5.jpg
Svetov smatra da bez rešavanja, kako kaže, „prvobitnih uzroka“ sukoba — uključujući status Ukrajine i pitanja njene vojne neutralnosti — nije moguće postići trajni mir.On tvrdi da evropski lideri pogrešno procenjuju situaciju na frontu. Nije logično istovremeno tvrditi da su se stekli uslovi za mirovne pregovore i da je Ukrajina pred pobedom, ako se ruske snage nalaze u ofanzivi, napreduju na frontu i postižu velike uspehe.Merc je, posle sastanka takozvane „koalicije voljnih“ u Parizu, poručio da će Ukrajina i njeni partneri odlučivati o budućem okviru bezbednosnih garancija, dok Rusija neće imati ulogu u tom procesu.Govoreći o vojnoj pomoći Kijevu, Merc je rekao da Nemačka, kao „najveći sponzor Ukrajine“, nastavlja da doprinosi jačanju njene protivvazduhoplovne odbrane i najavio je veći pritisak zapadnih saveznika na Moskvu.Prema oceni Svetova, zapadna politika zasnovana na sankcijama, pritiscima na Moskvu i nastavku vojne pomoći Kijevu neće primorati Rusiju da prihvati uslove koje postavljaju evropske zemlje.On posebno kritikuje ideju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu bez učešća Rusije, navodeći da Moskva neće prihvatiti da se pitanja koja se direktno odnose na njenu bezbednost rešavaju bez njenog učešća.Takođe je doveo u pitanje način na koji bi se eventualno primirje kontrolisalo i sprovodilo u praksi, ukazujući da ni ranije dogovoreni prekidi vatre nisu bili dosledno poštovani.„Amerikanci i Iranci objavili su da su navodno uspostavili primirje, ali se ono stalno krši sa različitih strana. Ko može da utiče na to? Isto pitanje se postavlja i ovde, a najvažnija je ta ‘fantastična i besmislena’ ideja Merca da se pitanja bezbednosti Ukrajine mogu rešiti bez Rusije. Kako on to zamišlja? Rusija, koja ima dugu granicu sa Ukrajinom, neće kontrolisati šta se dešava u Ukrajini, a Nemačka, koja čak nema zajedničku granicu sa Ukrajinom, baviće se tim pitanjima. U tome je suština problema“, kaže Svetov.Strane trupe u Ukrajini – legitimna meta za ruske snageSvetov je doveo u pitanje i način na koji bi zapadne zemlje sprovodile bezbednosne garancije za Ukrajinu, navodeći istovremeno da se takozvana „koalicija voljnih“ ne odlučuje da prve vojne vežbe održi na ukrajinskoj teritoriji, već u Poljskoj. Prema njegovim rečima, to ukazuje da su evropske zemlje svesne rizika koje bi nosilo direktno angažovanje u Ukrajini.On je ocenio i da bi eventualno razmeštanje stranih vojnih snaga ili izgradnja vojne infrastrukture u Ukrajini bili shvaćeni u Moskvi kao direktna pretnja i legitiman vojni cilj, zbog čega, kako tvrdi, zapadne zemlje izbegavaju njihovo direktno upućivanje. Kao primer naveo je da se čak i Nemačka i niz drugih država rezervisano odnosi prema zajedničkim vojnim vežbama, uz obrazloženje tih zemalja da su vežbe ograničenog karaktera i da će eventualno veće učešće tek razmotriti.„Mora se prihvatiti realnost - bez otklanjanja osnovnih uzroka sukoba u Ukrajini, osnovnih uzroka zbog kojih je Rusija pokrenula Specijalnu vojnu operaciju, neće biti rešenja. To smo više puta rekli. Među osnovnim uzrocima su dve stvari - neutralnost Ukrajine, nikakvo učešće u NATO-u, i nikakve strane trupe ili baze na ukrajinskoj teritoriji. Oni ne žele da čuju naše uslove. Pa, ako vi ne želite onda mi idemo dalje. Čak je i naš ministar spoljnih poslova rekao da mi više volimo mirna rešenja sukoba, a ako nećete diplomatski onda ćemo rešavati vojnim putem“, istakao je Svetov.Svetov je kritikovao izjave zapadnih lidera sa sastanka u Parizu, ocenjujući ih kao nerealne, i naveo da evropske zemlje zanemaruju sopstvene unutrašnje probleme dok nastavljaju da podržavaju Ukrajinu.Prema njegovim rečima, evropske države bi trebalo da se bave sopstvenim ekonomskim izazovima, poput recesije i rasta nezaposlenosti, umesto što izdvajaju dodatna sredstva za Ukrajinu i proizvodnju oružja.Na pitanje šta konkretno podrazumevaju bezbednosne garancije za Ukrajinu o kojima govori Merc, Svetov je naveo da na to može da odgovori samo nemački kancelar.„Tokom samita NATO-a iznenada su objavili plan o zatvaranju neba nad Ukrajinom. Navodno bi Amerikanci garantovali poštovanje tog režima, ali Amerikanci to ne nameravaju da rade, jer to zahteva ogromne troškove za avijaciju, za sve vrste sistema komandovanja i kontrole i vojne strukture, uključujući i raspoređivanje američkih trupa na ukrajinskoj teritoriji. Amerikanci dobro znaju da će čim počne uspostavljanje tog režima zatvorenog neba Rusija uništavati sve vojne strukture koje oni formiraju“, naglasio je ekspert.On je naveo da bi se pod bezbednosnim garancijama za Ukrajinu moglo podrazumevati i slanje stranih trupa u Ukrajinu, što bi, kako dodaje, Moskva smatrala direktnim vojnim angažovanjem i da bi te snage bile tretirane kao legitimni vojni ciljevi.Dodao je da Rusija već gađa strane vojne stručnjake koji učestvuju u ukrajinskim vojnim operacijama, navodeći da su prilikom udara na komandne centre poginuli visoki oficiri iz različitih NATO zemalja koji su, kako tvrdi, pružali savete i pomagali Ukrajincima u upravljanju borbenim sistemima. Prema njegovoj oceni, isti princip bi se primenio i na eventualno buduće prisustvo stranih trupa u Ukrajini.„Kada Nemačka izjavljuje da će na teritoriji Ukrajine izgraditi fabriku za proizvodnju bespilotnih letelica treba da bude spremna da će Rusija tu fabriku uništiti. Na početku sukoba i Turska je najavljivala izgradnju fabrike za proizvodnju dronova ‘bajraktar’, koju je, navodno, trebalo da gradi Erdoganov zet. Šta se kasnije dogodilo s tim projektom? Niko ništa ne govori. Ili su odustali od gradnje, ili je fabrika uništena. Isto će biti i sa ostalima“, ističe Svetov.Svetov je takođe istakao da novi sporazumi po uzoru na Minske dogovore više nisu mogući, podsećajući da su oni, prema priznanju Angele Merkel, ranije poslužili Ukrajini za obmanu Moskve, kupovinu vremena i jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta.Mercova ratnohuškačka politika produžava sukobNaš sagovornik ocenjuje da stav Nemačke, koja istovremeno govori o potrebi za mirovnim pregovorima i najavljuje pojačavanje pritiska i vojne pomoći Ukrajini, odražava njenu politiku prema Rusiji.Prema njegovim rečima, Berlin i njegovi saveznici smatraju da Moskvu treba primorati na pregovore, ali pod uslovima koje postavlja Zapad. On tvrdi da je cilj da Rusija zaustavi borbena dejstva i prihvati prekid duž linije fronta, čime bi se, kako navodi, Ukrajini ostavio prostor za dodatno naoružavanje.Svetov poručuje da Moskva takav scenario ne prihvata i siguran je da do toga neće doći.Prema njegovim rečima, zapadne zemlje takođe veruju da će nastavkom pritiska i uvođenjem novih sankcija uspeti da nateraju Rusiju da prihvati uslove koje postavljaju, ali „takav pristup je pogrešan i neće dovesti do prihvatanja njihovih zahteva“.Pozicija Berlina doprinosi produžavanju, a ne okončanju sukoba, dodao je ekspert.Svetov, koji Merca naziva „ratnim huškačem“, ocenjuje da nemački kancelar svojom politikom i snažnom podrškom Ukrajini doprinosi produžavanju sukoba, a ne njegovom okončanju.U tom kontekstu pomenuo i Mercovu raniju povezanost sa američkom investicionom kompanijom „Blek rok“, tvrdeći da politika nemačkog kancelara, kako ocenjuje, nije usmerena na poboljšanje života građana Nemačke, već na ostvarivanje strateških ciljeva koji, prema njegovim rečima, odgovaraju interesima njegovih „nalogodavaca“.Govoreći o reakciji Moskve na Mercove izjave, Svetov je poručio da Rusija svoj odgovor daje na bojnom polju.„Glavne mere preduzimamo na bojnom polju. U toku su intenzivni udari na infrastrukturu ukrajinskih oružanih snaga, logistiku i luke u Crnom moru kako bi se prekinule linije snabdevanja. Mi slušamo šta pričaju, ali radimo svoj posao“, rekao je on.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da bez učešća Rusije nije moguće razgovarati o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, navodeći da je stav Evropske unije po tom pitanju doveo do „ćorsokaka“.On je, komentarišući izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da Moskva ne bi trebalo da učestvuje u odlučivanju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, poručio da takav pristup onemogućava evropsko učešće u procesu mirnog rešavanja sukoba.
https://lat.sputnikportal.rs/20260714/evropa-je-iscrpljena---ne-pomaze-ni-freja-rusija-olivera-ikodinovic-1201290043.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, koalicija voljnih, fridrih merc, nemačka, svet, svet – politika, analize i mišljenja, bezbednost, strane trupe, evropska unija (eu), sukob, nato, mir
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, koalicija voljnih, fridrih merc, nemačka, svet, svet – politika, analize i mišljenja, bezbednost, strane trupe, evropska unija (eu), sukob, nato, mir
Bez Rusije nema dogovora: Moskva odbacuje Mercov plan za Ukrajinu
Izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da će o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu odlučivati Kijev i njegovi saveznici, a ne Moskva, izazvale su reakciju ruskog politikologa Jurija Svetova, koji je ocenio da politika Berlina više doprinosi nastavku sukoba nego njegovom rešavanju.
Svetov smatra da bez rešavanja, kako kaže, „prvobitnih uzroka“ sukoba — uključujući status Ukrajine i pitanja njene vojne neutralnosti — nije moguće postići trajni mir.
„Upravo to govori da su evropski lideri izgubili dodir sa stvarnošću. Oni izmišljaju nekakve šeme, nekakve fantastične slike sveta u kojima Evropska unija diktira uslove svim ostalim državama, a te druge države treba smireno da prihvate sve ono što su oni smislili“, kaže ekspert.
On tvrdi da evropski lideri pogrešno procenjuju situaciju na frontu. Nije logično istovremeno tvrditi da su se stekli uslovi za mirovne pregovore i da je Ukrajina pred pobedom, ako se ruske snage nalaze u ofanzivi, napreduju na frontu i postižu velike uspehe.
Merc je, posle sastanka takozvane „koalicije voljnih“ u Parizu, poručio da će Ukrajina i njeni partneri odlučivati o budućem okviru bezbednosnih garancija, dok
Rusija neće imati ulogu u tom procesu.
Govoreći o vojnoj pomoći Kijevu, Merc je rekao da Nemačka, kao „najveći sponzor Ukrajine“, nastavlja da doprinosi jačanju njene protivvazduhoplovne odbrane i najavio je veći pritisak zapadnih saveznika na Moskvu.
Prema oceni Svetova, zapadna politika zasnovana na sankcijama, pritiscima na Moskvu i nastavku vojne pomoći Kijevu neće primorati Rusiju da prihvati uslove koje postavljaju evropske zemlje.
On posebno kritikuje ideju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu bez učešća Rusije, navodeći da Moskva neće prihvatiti da se pitanja koja se direktno odnose na njenu bezbednost rešavaju bez njenog učešća.
Takođe je doveo u pitanje način na koji bi se eventualno primirje kontrolisalo i sprovodilo u praksi, ukazujući da ni ranije dogovoreni prekidi vatre nisu bili dosledno poštovani.
„Amerikanci i Iranci objavili su da su navodno uspostavili primirje, ali se ono stalno krši sa različitih strana. Ko može da utiče na to? Isto pitanje se postavlja i ovde, a najvažnija je ta ‘fantastična i besmislena’ ideja Merca da se pitanja bezbednosti Ukrajine mogu rešiti bez Rusije. Kako on to zamišlja? Rusija, koja ima dugu granicu sa Ukrajinom, neće kontrolisati šta se dešava u Ukrajini, a Nemačka, koja čak nema zajedničku granicu sa Ukrajinom, baviće se tim pitanjima. U tome je suština problema“, kaže Svetov.
Strane trupe u Ukrajini – legitimna meta za ruske snage
Svetov je doveo u pitanje i način na koji bi zapadne zemlje sprovodile bezbednosne garancije za Ukrajinu, navodeći istovremeno da se takozvana „koalicija voljnih“ ne odlučuje da prve vojne vežbe održi na ukrajinskoj teritoriji, već u Poljskoj. Prema njegovim rečima, to ukazuje da su evropske zemlje svesne rizika koje bi nosilo direktno angažovanje u Ukrajini.
On je ocenio i da bi eventualno razmeštanje stranih vojnih snaga ili izgradnja vojne infrastrukture u Ukrajini bili shvaćeni u Moskvi kao direktna pretnja i legitiman vojni cilj, zbog čega, kako tvrdi, zapadne zemlje izbegavaju njihovo direktno upućivanje. Kao primer naveo je da se čak i Nemačka i niz drugih država rezervisano odnosi prema zajedničkim vojnim vežbama, uz obrazloženje tih zemalja da su vežbe ograničenog karaktera i da će eventualno veće učešće tek razmotriti.
„Mora se prihvatiti realnost - bez otklanjanja osnovnih uzroka sukoba u Ukrajini, osnovnih uzroka zbog kojih je
Rusija pokrenula Specijalnu vojnu operaciju, neće biti rešenja. To smo više puta rekli. Među osnovnim uzrocima su dve stvari - neutralnost Ukrajine, nikakvo učešće u
NATO-u, i nikakve strane trupe ili baze na ukrajinskoj teritoriji. Oni ne žele da čuju naše uslove. Pa, ako vi ne želite onda mi idemo dalje. Čak je i naš ministar spoljnih poslova rekao da mi više volimo mirna rešenja sukoba, a ako nećete diplomatski onda ćemo rešavati vojnim putem“, istakao je Svetov.
Svetov je kritikovao izjave zapadnih lidera sa sastanka u Parizu, ocenjujući ih kao nerealne, i naveo da evropske zemlje zanemaruju sopstvene unutrašnje probleme dok nastavljaju da podržavaju Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, evropske države bi trebalo da se bave sopstvenim ekonomskim izazovima, poput recesije i rasta nezaposlenosti, umesto što izdvajaju dodatna sredstva za Ukrajinu i proizvodnju oružja.
Na pitanje šta konkretno podrazumevaju bezbednosne garancije za Ukrajinu o kojima govori Merc, Svetov je naveo da na to može da odgovori samo nemački kancelar.
„Tokom samita NATO-a iznenada su objavili plan o zatvaranju neba nad Ukrajinom. Navodno bi Amerikanci garantovali poštovanje tog režima, ali Amerikanci to ne nameravaju da rade, jer to zahteva ogromne troškove za avijaciju, za sve vrste sistema komandovanja i kontrole i vojne strukture, uključujući i raspoređivanje američkih trupa na ukrajinskoj teritoriji. Amerikanci dobro znaju da će čim počne uspostavljanje tog režima zatvorenog neba Rusija uništavati sve vojne strukture koje oni formiraju“, naglasio je ekspert.
On je naveo da bi se pod bezbednosnim garancijama za Ukrajinu moglo podrazumevati i slanje stranih trupa u Ukrajinu, što bi, kako dodaje, Moskva smatrala direktnim vojnim angažovanjem i da bi te snage bile tretirane kao legitimni vojni ciljevi.
Dodao je da Rusija već gađa strane vojne stručnjake koji učestvuju u ukrajinskim vojnim operacijama, navodeći da su prilikom udara na komandne centre poginuli visoki oficiri iz različitih NATO zemalja koji su, kako tvrdi, pružali savete i pomagali Ukrajincima u upravljanju borbenim sistemima. Prema njegovoj oceni, isti princip bi se primenio i na eventualno buduće prisustvo stranih trupa u Ukrajini.
„Kada Nemačka izjavljuje da će na teritoriji Ukrajine izgraditi fabriku za proizvodnju bespilotnih letelica treba da bude spremna da će Rusija tu fabriku uništiti. Na početku sukoba i Turska je najavljivala izgradnju fabrike za proizvodnju dronova ‘bajraktar’, koju je, navodno, trebalo da gradi Erdoganov zet. Šta se kasnije dogodilo s tim projektom? Niko ništa ne govori. Ili su odustali od gradnje, ili je fabrika uništena. Isto će biti i sa ostalima“, ističe Svetov.
Svetov je takođe istakao da novi sporazumi po uzoru na Minske dogovore više nisu mogući, podsećajući da su oni, prema priznanju Angele Merkel, ranije poslužili Ukrajini za obmanu Moskve, kupovinu vremena i jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta.
Mercova ratnohuškačka politika produžava sukob
Naš sagovornik ocenjuje da stav Nemačke, koja istovremeno govori o potrebi za mirovnim pregovorima i najavljuje pojačavanje pritiska i vojne pomoći Ukrajini, odražava njenu politiku prema Rusiji.
Prema njegovim rečima, Berlin i njegovi saveznici smatraju da Moskvu treba primorati na pregovore, ali pod uslovima koje postavlja Zapad. On tvrdi da je cilj da Rusija zaustavi borbena dejstva i prihvati prekid duž linije fronta, čime bi se, kako navodi, Ukrajini ostavio prostor za dodatno naoružavanje.
Svetov poručuje da Moskva takav scenario ne prihvata i siguran je da do toga neće doći.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje takođe veruju da će nastavkom pritiska i uvođenjem novih sankcija uspeti da nateraju Rusiju da prihvati uslove koje postavljaju, ali „takav pristup je pogrešan i neće dovesti do prihvatanja njihovih zahteva“.
„I dalje se iz evropskih prestonica čuje da Rusija ne sme da pobedi. Makron govori da Ukrajina ne može da kapitulira. A zašto ne bi mogla?! Erdogan kaže da, ako pregovori budu u Istanbulu, neće biti poraženih strana. To nije tačno. Poražena strana postoji i biće — Ukrajina. Oni to ne žele da priznaju”, naglasio je Svetov.
Pozicija Berlina doprinosi produžavanju, a ne okončanju sukoba, dodao je ekspert.
Svetov, koji Merca naziva „ratnim huškačem“, ocenjuje da nemački kancelar svojom politikom i snažnom podrškom Ukrajini doprinosi produžavanju sukoba, a ne njegovom okončanju.
U tom kontekstu pomenuo i Mercovu raniju povezanost sa američkom investicionom kompanijom „Blek rok“, tvrdeći da politika nemačkog kancelara, kako ocenjuje, nije usmerena na poboljšanje života građana Nemačke, već na ostvarivanje strateških ciljeva koji, prema njegovim rečima, odgovaraju interesima njegovih „nalogodavaca“.
Govoreći o reakciji Moskve na Mercove izjave, Svetov je poručio da Rusija svoj odgovor daje na bojnom polju.
„Glavne mere preduzimamo na bojnom polju. U toku su intenzivni udari na infrastrukturu ukrajinskih oružanih snaga, logistiku i luke u Crnom moru kako bi se prekinule linije snabdevanja. Mi slušamo šta pričaju, ali radimo svoj posao“, rekao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da bez učešća Rusije nije moguće razgovarati o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, navodeći da je
stav Evropske unije po tom pitanju doveo do „ćorsokaka“.
On je, komentarišući izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da Moskva ne bi trebalo da učestvuje u odlučivanju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, poručio da takav pristup onemogućava evropsko učešće u procesu mirnog rešavanja sukoba.
