https://lat.sputnikportal.rs/20260714/evropa-je-iscrpljena---ne-pomaze-ni-freja-rusija-olivera-ikodinovic-1201290043.html
Evropa je iscrpljena - ne pomaže ni „freja“
Evropa je iscrpljena - ne pomaže ni „freja“
Sputnik Srbija
Namera Ukrajine i „koalicije voljnih“ da uspostave integrisani sistem odbrane od balističkih projektila ukazuje na nastojanje Evrope da unapredi svoju... 14.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-14T22:21+0200
2026-07-14T22:21+0200
2026-07-14T22:21+0200
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
svet – politika
vojska i naoružanje
koalicija voljnih
evropska unija (eu)
ukrajina
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/12/1146294233_0:183:3073:1911_1920x0_80_0_0_fddf6736d6b10cd553e3609760d1ac4b.jpg
Iza ove saradnje ne stoji samo podrška Kijevu, već i potreba evropskih država da ojačaju sopstvene odbrambene sposobnosti i obnove industrijsku bazu neophodnu za proizvodnju savremenih sistema.Ovako ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov komentariše vest da je Ukrajina zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i još šest evropskih zemalja najavila formiranje integrisane koalicije za odbranu od balističkih projektila, sa ciljem da razviju zajedničku arhitekturu protivraketne odbrane Evrope.Prema njegovim rečima, nakon sastanka „koalicije voljnih“ u Parizu postalo je jasno da će pokretanje novog sistema proizvodnje raketa morati da bude uspostavljen praktično „od nule“. To znači da tek slede konkretni koraci — organizacija proizvodnje, obezbeđivanje tehnologija, opreme i finansiranja.Leonkov ocenjuje da je „veliko pitanje“ da li će projekat zaista biti realizovan u predviđenom roku od godinu dana. U tom kontekstu, kao primer navodi Nemačku, koja je licencu za proizvodnju ovih raketa dobila još pre četiri godine, ali proizvodnja do sada nije zaživela.Prema rečima sagovornika, inicijativa Zelenskog za dobijanje licence bila je povezana i sa željom da Velika Britanija bude uključena i ima vodeću ulogu u ovom proizvodnom procesu. Kako će se projekat dalje razvijati „pokazaće vreme“, ali je izvesno da će to i dalje biti „američke rakete sa evropskom proizvodnom lokalizacijom, uz formalnu ukrajinsku jurisdikciju“. Dakle, rakete će biti zasnovane na američkoj tehnologiji i komponentama, dok će se njihova proizvodnja odvijati na evropskom tlu.Na pitanje šta predstavlja najveći izazov u stvaranju takvog sistema — tehnologija, troškovi ili koordinacija između država, Leonkov odgovara da je ključni problem u ograničenim proizvodnim kapacitetima i potrebi da se uspostavi nova infrastruktura.Prema njegovim rečima, američka vojna industrija trenutno ne uspeva da proizvede dovoljne količine raketa i presretača za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu.„To su pokazali događaji oko iranskog sukoba, kada je skoro polovina zaliha potrošena, a lokalizovana proizvodnja ovih raketa u Japanu takođe nije mogla da zadovolji trenutnu potražnju u Sjedinjenim Državama. Ako govorimo o obimu ove proizvodnje pre evropske lokalizacije, proizvodili su oko 90 raketa godišnje, a potrebno je drastično više. Zato su odlučili da naprave proizvodni pogon - evropski, sa američkim komponentama, dok će Ukrajina poslužiti kao pokriće, kako bi Ukrajina mogla da dobije rakete za svoju protivvazduhoplovnu odbranu iz ovog proizvodnog pogona. Naravno, finansiranje će ići iz evropskog budžeta i iz programa PURL“, navodi ekspert.Šta je projekat „Freja“Prema rečima Leonkova, u ovom projektu novac nije najveći izazov. On je siguran da ovakva proizvodnja ni u kom slučaju neće biti uspostavljena u Ukrajini, već da će se njena uloga pre svega ogledati u formalnom okviru projekta.„Oni će to jednostavno reklamirati kao ukrajinsku kompaniju, pa čak su i smislili ime za raketu, nazvavši je ’Freja’. Pravno će projekat biti vezan za Ukrajinu, ali će u tehničkom i tehnološkom smislu na njemu raditi evropske kompanije“, kaže Leonkov.Zelenski je nedavno naveo da projekat „Freja“ predstavlja pokušaj stvaranja ukrajinskog protivbalističkog sistema, čija bi izgradnja trebalo da bude ubrzana uz učešće osam evropskih partnerskih zemalja. Kako je objasnio, osnovu sistema čini raketa domaće proizvodnje, ali je za njegovo funkcionisanje neophodno razviti i druge ključne elemente — radare, komandne sisteme i prateću tehničku infrastrukturu, koje Ukrajina trenutno ne proizvodi.On je ocenio da balističke rakete predstavljaju sve veću pretnju, dok broj efikasnih sistema za odbranu od njih ostaje ograničen. Kao jedno od najefikasnijih postojećih rešenja izdvojio je američki sistem „patriot“, zahvalivši SAD i evropskim partnerima na njegovim isporukama Ukrajini.Prema njegovim rečima, za efikasnu odbranu zemlji je potrebno oko 100 raketa „patriot“ mesečno, odnosno 300 raketa za zimski period.Odgovarajući na pitanje koliko je ovaj projekat odgovor na ruske raketne sposobnosti i kakav signal se šalje Moskvi, Leonkov ističe da je pre svega reč o odbrambenoj inicijativi usmerenoj na jačanje evropske protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane.Prema njegovoj oceni, Evropa je u značajnoj meri iscrpela svoje kapacitete za protivvazduhoplovnu odbranu zbog velikog angažovanja sistema koji su upućeni Ukrajini, ali i zbog preusmeravanja dela resursa u druge krizne zone.„Pre svega, to je odbrambeni projekat. Na ovaj projekat su primorani, jer je Evropa značajno potrošila svoje kapacitete na organizaciju protivvazduhoplovne odbrane u Ukrajini, a takođe je deo sistema potrošen u okviru konflikta koji su Sjedinjene Države pokrenule protiv Irana, odnosno koji su preusmereni ka Izraelu. Trenutno je protivvazduhoplovna odbrana ujedinjene Evrope veoma slaba. Njene borbene sposobnosti su, kako se procenjuje, na nivou od oko 15–25 odsto, što je veoma malo“, ocenjuje Leonkov.On ukazuje da u evropskom sistemu protivazduhplovne i protivraketne odbrane postoje ozbiljne „rupe“ koje hitno treba „zakrpiti“.„Amerikanci ne žele da popunjavaju te rupe sopstvenom proizvodnjom, pošto prve isporuke sistema ‘patriot’ Evropi neće početi pre 2030. godine, dok Evropljani žele da dobiju rakete u roku od godinu dana. Zbog toga se pristupa lokalizaciji proizvodnje u Evropi kako bi se eliminisala ta ranjivost koja je nastala kao rezultat vojnih avantura u Ukrajini i protiv Irana“, navodi Leonkov.Od vojnih vežbi do isporuke oružjaU Parizu se održava sastanak „koalicije voljnih“, na kojem najmanje 25 šefova država i vlada razmatra dalju podršku Ukrajini i mere za jačanje evropske bezbednosti.Pored toga što je najavljeno formiranje antibalističke koalicije koju čine Ukrajina, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Danska, Italija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska, poljski premijer Donald Tusk je najavio da će prve vojne vežbe „koalicije voljnih“ biti održane na jesen u Poljskoj, dok je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da će Ukrajina dobiti 16 borbenih aviona „rafal“ i mogućnost proizvodnje dela francuskog naoružanja, uključujući rakete „skalp“.Moskva je poručila da te inicijative ne mogu da nanesu strateški poraz Rusiji, navodeći da ta grupa zemalja podstiče nastavak sukoba.Tusk nije izneo dodatne detalje o vežbama, ali je ocenio da „bezbednost ne proizilazi iz deklaracija, već iz saradnje“.„To će, inače, biti prva vežba pod francuskom komandom štaba Snaga za brzo reagovanje, a verovatno će se kasnije održavati redovno“, zaključio je Leonkov.Zelenski je najavio održavanje narednog sastanka „koalicije voljnih“ u Ukrajini.Inače, osnovana na inicijativu Francuske i Velike Britanije u februaru 2025. godine, „koalicija voljnih“ okuplja 37 zemalja, uglavnom evropskih, koje su spremne da nastave i pojačaju vojnu podršku Ukrajini.Predsednik Rusije Vladimir Putin naveo je da se rusofobični deo kolektivnog Zapada bori protiv Ruske Federacije dok Moskva nastavlja da razvija ekonomiju, oružane snage i odbrambenu industriju i poručio je da će „Rusija sigurno pobediti“.
https://lat.sputnikportal.rs/20260713/rusija-ce-sigurno-pobediti-1201253979.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, koalicija voljnih, evropska unija (eu), ukrajina, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, rakete, protivraketni sistem "patriot"
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, koalicija voljnih, evropska unija (eu), ukrajina, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, rakete, protivraketni sistem "patriot"
Evropa je iscrpljena - ne pomaže ni „freja“
Namera Ukrajine i „koalicije voljnih“ da uspostave integrisani sistem odbrane od balističkih projektila ukazuje na nastojanje Evrope da unapredi svoju protivraketnu zaštitu, razvije sopstvenu proizvodnju savremenog naoružanja i popuni kritične praznine u postojećem sistemu odbrane.
Iza ove saradnje ne stoji samo podrška Kijevu, već i potreba evropskih država da ojačaju sopstvene odbrambene sposobnosti i obnove industrijsku bazu neophodnu za proizvodnju savremenih sistema.
Ovako ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov komentariše vest da je Ukrajina zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i još šest evropskih zemalja najavila
formiranje integrisane koalicije za odbranu od balističkih projektila, sa ciljem da razviju zajedničku arhitekturu protivraketne odbrane Evrope.
Prema njegovim rečima, nakon sastanka „koalicije voljnih“ u Parizu postalo je jasno da će pokretanje novog sistema proizvodnje raketa morati da bude uspostavljen praktično „od nule“. To znači da tek slede konkretni koraci — organizacija proizvodnje, obezbeđivanje tehnologija, opreme i finansiranja.
„Zelenski je rekao da će biti potrebno 12 meseci da taj projekat proradi Mislim da se radi o tome da će na teritoriji Evrope biti lokalizovana proizvodnja raketa PAK-2. Inače, licencu za proizvodnju ovih raketa ima Nemačka, ali i mnoge druge evropske zemlje žele da imaju takvu raketu, pa su se zato priključile koaliciji. Da bi se lakše sprovodile finansijske aktivnosti, uključena je i Ukrajina u okviru programa ‘Radimo zajedno sa Ukrajinom'. Dakle, Ukrajina nastupa kao paravan, kao izlog za ovo što se dešava. Možda će zahvaljujući tome ona i dobiti te rakete za sisteme ‘patriot'. Projketili će biti evropske proizvodnje, ali sa američkim komponentama. To je obavezan uslov za stvaranje ovih raketa“, kaže Leonkov za Sputnjik.
Leonkov ocenjuje da je „veliko pitanje“ da li će projekat zaista biti realizovan u predviđenom roku od godinu dana. U tom kontekstu, kao primer navodi Nemačku, koja je licencu za proizvodnju ovih raketa dobila još pre četiri godine, ali proizvodnja do sada nije zaživela.
Prema rečima sagovornika, inicijativa Zelenskog za dobijanje licence bila je povezana i sa željom da Velika Britanija bude uključena i ima vodeću ulogu u ovom proizvodnom procesu. Kako će se projekat dalje razvijati „pokazaće vreme“, ali je izvesno da će to i dalje biti „američke rakete sa evropskom proizvodnom lokalizacijom, uz formalnu ukrajinsku jurisdikciju“. Dakle, rakete će biti zasnovane na američkoj tehnologiji i komponentama, dok će se njihova proizvodnja odvijati na evropskom tlu.
Na pitanje šta predstavlja najveći izazov u stvaranju takvog sistema — tehnologija, troškovi ili koordinacija između država, Leonkov odgovara da je ključni problem u ograničenim proizvodnim kapacitetima i potrebi da se uspostavi nova infrastruktura.
Prema njegovim rečima, američka vojna industrija trenutno ne uspeva da proizvede dovoljne količine raketa i presretača za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu.
„To su pokazali događaji oko iranskog sukoba, kada je skoro polovina zaliha potrošena, a lokalizovana proizvodnja ovih raketa u Japanu takođe nije mogla da zadovolji trenutnu potražnju u Sjedinjenim Državama. Ako govorimo o obimu ove proizvodnje pre evropske lokalizacije, proizvodili su oko 90 raketa godišnje, a potrebno je drastično više. Zato su odlučili da naprave proizvodni pogon - evropski, sa američkim komponentama, dok će Ukrajina poslužiti kao pokriće, kako bi Ukrajina mogla da dobije rakete za svoju protivvazduhoplovnu odbranu iz ovog proizvodnog pogona. Naravno, finansiranje će ići iz evropskog budžeta i iz programa PURL“, navodi ekspert.
Prema rečima Leonkova, u ovom projektu novac nije najveći izazov. On je siguran da ovakva proizvodnja ni u kom slučaju neće biti uspostavljena u Ukrajini, već da će se njena uloga pre svega ogledati u formalnom okviru projekta.
„Oni će to jednostavno reklamirati kao ukrajinsku kompaniju, pa čak su i smislili ime za raketu, nazvavši je ’Freja’. Pravno će projekat biti vezan za Ukrajinu, ali će u tehničkom i tehnološkom smislu na njemu raditi evropske kompanije“, kaže Leonkov.
Zelenski je nedavno naveo da projekat „Freja“ predstavlja pokušaj stvaranja ukrajinskog protivbalističkog sistema, čija bi izgradnja trebalo da bude ubrzana uz učešće osam evropskih partnerskih zemalja. Kako je objasnio, osnovu sistema čini raketa domaće proizvodnje, ali je za njegovo funkcionisanje neophodno razviti i druge ključne elemente — radare, komandne sisteme i prateću tehničku infrastrukturu, koje Ukrajina trenutno ne proizvodi.
On je ocenio da balističke rakete predstavljaju sve veću pretnju, dok broj efikasnih sistema za odbranu od njih ostaje ograničen. Kao jedno od najefikasnijih postojećih rešenja izdvojio je
američki sistem „patriot“, zahvalivši SAD i evropskim partnerima na njegovim isporukama Ukrajini.
Prema njegovim rečima, za efikasnu odbranu zemlji je potrebno oko 100 raketa „patriot“ mesečno, odnosno 300 raketa za zimski period.
Odgovarajući na pitanje koliko je ovaj projekat odgovor na ruske raketne sposobnosti i kakav signal se šalje Moskvi, Leonkov ističe da je pre svega reč o odbrambenoj inicijativi usmerenoj na jačanje evropske protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane.
Prema njegovoj oceni, Evropa je u značajnoj meri iscrpela svoje kapacitete za protivvazduhoplovnu odbranu zbog velikog angažovanja sistema koji su upućeni Ukrajini, ali i zbog preusmeravanja dela resursa u druge krizne zone.
„Pre svega, to je odbrambeni projekat. Na ovaj projekat su primorani, jer je Evropa značajno potrošila svoje kapacitete na organizaciju protivvazduhoplovne odbrane u Ukrajini, a takođe je deo sistema potrošen u okviru konflikta koji su Sjedinjene Države pokrenule protiv Irana, odnosno koji su preusmereni ka Izraelu. Trenutno je protivvazduhoplovna odbrana ujedinjene Evrope veoma slaba. Njene borbene sposobnosti su, kako se procenjuje, na nivou od oko 15–25 odsto, što je veoma malo“, ocenjuje Leonkov.
On ukazuje da u evropskom sistemu protivazduhplovne i protivraketne odbrane postoje ozbiljne „rupe“ koje hitno treba „zakrpiti“.
„Amerikanci ne žele da popunjavaju te rupe sopstvenom proizvodnjom, pošto prve isporuke sistema ‘patriot’ Evropi neće početi pre 2030. godine, dok Evropljani žele da dobiju rakete u roku od godinu dana. Zbog toga se pristupa lokalizaciji proizvodnje u Evropi kako bi se eliminisala ta ranjivost koja je nastala kao rezultat vojnih avantura u Ukrajini i protiv Irana“, navodi Leonkov.
Od vojnih vežbi do isporuke oružja
U Parizu se održava sastanak „koalicije voljnih“, na kojem najmanje 25 šefova država i vlada razmatra dalju podršku Ukrajini i mere za jačanje evropske bezbednosti.
Pored toga što je najavljeno formiranje antibalističke koalicije koju čine Ukrajina, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Danska, Italija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska, poljski premijer Donald Tusk je najavio da će
prve vojne vežbe „koalicije voljnih“ biti održane na jesen u Poljskoj, dok je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da će Ukrajina dobiti 16 borbenih aviona „rafal“ i mogućnost proizvodnje dela francuskog naoružanja, uključujući rakete „skalp“.
Moskva je poručila da te inicijative ne mogu da nanesu strateški poraz Rusiji, navodeći da ta grupa zemalja podstiče nastavak sukoba.
„Makron sada snažnije promoviše ovu temu i postao je agresivniji nakon što je Francuska preuzela komandu nad štabom NATO-a u Evropi, odgovornim za Snage za brzo reagovanje. Na tom talasu on je francuskim poreskim obveznicima rekao da će Ukrajina dobiti vojnu pomoć u vidu lovaca i krstarećih raketa „skalp“, navodeći kao rok 2028. i 2029. godinu. Vežbe koje će biti održane u Poljskoj upravo će biti održane u okviru aktivnosti tog štaba koji sada vode Francuzi. Na njima će se uvežbavati operacija brzog prebacivanja trupa ka granicama Rusije i Belorusije, sa njihovim daljim razmeštanjem na teritoriji Ukrajine“, navodi Leonkov.
Tusk nije izneo dodatne detalje o vežbama, ali je ocenio da „bezbednost ne proizilazi iz deklaracija, već iz saradnje“.
„To će, inače, biti prva vežba pod francuskom komandom štaba Snaga za brzo reagovanje, a verovatno će se kasnije održavati redovno“, zaključio je Leonkov.
Zelenski je najavio održavanje narednog sastanka „koalicije voljnih“ u Ukrajini.
Inače, osnovana na inicijativu Francuske i Velike Britanije u februaru 2025. godine, „koalicija voljnih“ okuplja 37 zemalja, uglavnom evropskih, koje su spremne da nastave i pojačaju vojnu podršku Ukrajini.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naveo je da se rusofobični deo kolektivnog Zapada bori protiv Ruske Federacije dok Moskva nastavlja da razvija ekonomiju, oružane snage i odbrambenu industriju i poručio je da će „Rusija sigurno pobediti“.
